standard.rs

Због усташа Немци бежали у партизане

http://newlookworld.com/

6-8 minutes

---

уторак 06. фебруар 2018. 11:24

Само седење на кућном прагу пред усташама био је огроман ризик за све који нису Хрвати

 

Јасеновачки логор није био јединствен само по томе што је био једина фабрика смрти у Другом светском рату која није била под управом немачког Рајха, и у којој су хрватске усташе практично голим рукама побиле стотине хиљада људи. То је било људско губилиште чија је појава 1941. учинила да се на устанак против НДХ дигну и локални Немци, Мађари и Чеси. Немци су у Западној Славонији 1941. формирали одред Телман, и то је једини случај током Другог светског рата да етнички Немци ратују против Хитлерове осовине.

У партизане их је отерала усташка бестијаност! Године 1942. Хитлер је у Западну Славонију послао немачку дивизију ,,да угуши бруку". Нису успели – овако, за ,,Новости", говори Јовица Продановић, бивши дипломата и ,,дете" Западне Славоније, коме су 1942. усташе убиле оца у Јасеновцу а 1944. мајку у Воћину, а он сам је 20 година провео по домовима за децу без родитеља, да би после завршеног факултета добио посао у дипломатији.

Продановић додаје и да су Чеси и Мађари, који у матичним земљама нису дизали устанке против ,,кукастог крста", у Западној Славонији имали одбрамбене батаљоне ,,Јан Жишка" односно ,,Јан Петефи". Само седење на кућном прагу пред усташама био је огроман ризик за све који нису Хрвати.

Коментаре уочи посете Александра Вучића Хрватској, да је српски председник добродошао ,,ако се извини", каријерни дипломата ,,оћуткује" тужним осмехом. Износи сећања на дане Другог светског рата и дане из деведестих кад се усташтво повампирило.

— Без разлога и упозорења, у пролеће 1941. у Славонији усташе су затрле сва српска села кроз која су прошли. У Кукуњевцу у цркви и око ње убијено је 820 Срба. У Кусоњама у спаљеној цркви 320, у селу Дереза око 450 становника је поклано и бачено у бунаре, у Воћину 320, у Слобоштини крај Славонске Пожеге 1.368 је усмрћено и бачено у пет бунара. Жене и деца са Козаре. Због тога је у пролеће 1941. подигнут устанак, који у почетку није био партизански – наставља Продановић.

Открива да је Псуњ, Папук, Билогору (на десетак километара од Јасеновца) бранило шест самоорганизованих српских чета које су водили сеоски прваци Гидеон Богдановић, Јово Косановић, Пајо Орозовић, Дарко Пувач и Никола Карановић. Легендарни партизански командант Душко Бркић из Београда је послат негде у јулу. Према причи из народа, када је Бркић пред стројем од 800 пушака у новембру читао Титово писмо из Ужица ,,да се народ диже на устанак под вођством КПЈ", прекинули су га уз молбу да раздели хартију писма за увијање дувана, а да устаницима прича о Косову и Лазару…

Партизани у Западној Славонији су успели да током рата сачувају део српског народа. Устаници у Крајини 1991. – нису.

— Егзодус Срба у Хрватској почео је практично 1950. године – каже Продановић. – Тада Голог отока допадају најугледнији представници борбе српског народа у Хрватској – Душко Бркић, Радивоје Жигић и Станко Опачић Ћаница (министри у Влади Хрватске). Осуђени су за подупирање СССР. Жигића су убили у логору на Голом отоку, Бркић је прво робијао десет, а онда и два пута по две године. Ћаница је донекле ,,ревидирао" став. Четврти угледни Србин из устанка, Душан Егић, који је био министар пољопривреде, убијен је у Загребу јер није хтео да потпише отпужницу против ове тројице!

Владимир Бакарић, Јаков Блажевић и Стево Крајачић од 1945. су испод ока гледали ,,српске колеге из рата". Продановић говори да је тадашњи министар правосуђа Хрватске Душан Бркић организовао свесрпски сабор на Загребачком сајмишту коме је присустовало 30.000 српских посланика из свих крајева Хрватске. Посредно, тај сабор је изборио конститутивност српског народа у Уставу из 1947. Одмах после рата Бркић се ,,замерио" Назору и Бакарићу приликом цртања унутрашњих граница државе агрументујући да социјалистичкој Хрватској никако не може да припадне Срем све до Земуна. Бркић, Жигић и Ћаница су ,,превршили сваку меру" јер нису престајали да на Влади и пред Титом упозоравају како се српска села у Хрватској не обнављају већ, напротив, новац иде, а путеви се граде у хрватским срединама које у рату нису разорене.

— Хапшење српске ,,тројке" 1950. био је увод у крај српског постојања у Хрватској – сматра Продановић.

,,ПРОРОК" НЕМАЦ ШТОРХ
Продановић прича и како је у Египту 1967. службовао са Рудолфом Шторхом, Немцем који се борио у одреду Телман. Тада Титов војни изасланик Шторх, Продановићу је испричао детаље немачке офанзиве на Западну Славонију (због сународника који су се борили против Хитлера).

Петар Драпшин (командант који се убио под мистериозним околностима 1945) и Душан Бркић су према тој причи хтели да сачувају одред даруварских Немаца тако што ће их склонити из епицентра борби. Немци се нису сложили да буду ,,чувани" већ су заједно и уз велике жртве пробили тај обруч.

— Са Шторхом сам последњи пут причао 1991. када су прве избеглице из Западне Славоније дошле у Србију – сећа се Продановић. – Немац ми је тада пророчански рекао да му се чини ,,да ће српски народ Западне Славоније бити одуван за два дана". То се и догодило 1. маја 1995.

ПОНОВО БРКИЋ
За Душана Бркића се међу западним Славонцима све до 1991. сматрало да је умро. Тог лета он се појавио на првом састанку првих протераних Срба из овог региона са лидерима Завичајног удружења. – Западна Славонија дала је око 50 генерала из састава бораца током Другог светског рата – говори Продановић. – Велики број њих је био те 1991. на београдском састанку. Међутим, када су Славоници видели да је Бркић међу живима, одмах су му понудили да поведе устанак и 1991. године. Душана Бркића тада је примио и Слободан Милошевић. Испоставило се да није уважио његове сугестије. Овај човек је умро 2000.

Аутор Драган Вујичић

Извор Вечерње новости, 06. фебруар 2018.

 

glassrpske.com

Izložba u Jasenovcu izjednačava žrtve i zločince

3 minutes

---

04.02.2018 12:01 | Срна

Београд - Израелски историчар Гидеон Грајф упозорио је да постојећа изложба у Меморијалном комплексу у Јасеновцу мора хитно да буде замијењена, јер даје погрешну и изврнуту слику страхота које су усташе починиле у овом логору, па се не зна ко је злочинац, а ко жртва.

"Посјетиоци су доведени у заблуду око броја жртава, начина тортуре, понижавања и бруталних убистава логораша", рекао је Грајф. 

Он је за "Вечерње новости" изјавио да свјетска историографија има дужност да сачува сјећање на геноцид који су над Србима, Јеврејима, Ромима, Синтима и антифашистима починиле усташе у Јасеновцу. 

Грајф је поручио да број жртава не смије бити предмет цјенкања "као на пијаци". 

"Да ли ће намјерно умањење броја учинити да усташки злочини буду мање злочиначки? Фокус истраживања треба да буде на методама бруталног, нехуманог, ручног касапљења, сјечења удова недужних жртава, укључујући и убијање тек рођених беба, али и фетуса вађених из утроба мајки", рекао је Грајф. 

Грајф је нагласио да би, на основу свега што је видио у Хрватској, рекао да у њој постоји нека врста носталгије и "симпатије" према усташкој идеологији и да је то, нажалост, уочљив и препознатљив тренд. 

"У Њемачкој је поздрав жЗиг хајлж законом забрањен. Шокантно је да се у данашњој Хрватској може чути усташки поздрав жЗа дом спремниж, који узвикује омладина на фудбалским утакмицама и рок концертима", рекао је Грајф и додао да је обавеза политичара да спријече оживљавање усташтва. 

Грајф је нагласио да нико ко је рођен у Хрватској или Њемачкој послије 1945. године није крив за оно што се десило у Другом свјетском рату, али да и Хрватска и Њемачка сносе моралну одговорност за спречавање појаве нацистичке и усташке идеологије која је довела до успостављања најозлоглашеније фабрике смрти и систематског уништавања људи. 

Грајф је констатовао да су покушаји да се успостави "нова" историја и ревизија догађаја осуђени на пропаст, јер је истина увијек јача од лажи. 

"Ако је Њемачка могла да превазиђе своју нацистичку прошлост и постане жспиритус мовенсж Европе, па може и Хрватска да се суочи са усташком прошлошћу из 1941. године, да је превазиђе и настави даље", рекао је израелски историчар Гидеон Грајф.

 

inserbia.info

Weinbaum: Jasenovac exhibition worst I've ever seen

InSerbia with agencies

3-4 minutes

---

"The setting in Jasenovac is one of the worst exhibitions I've ever seen. This is a true example of blurring the history of the Holocaust and Croatia is not the only country to do it," said Dr. Laurence Weinbaum, President of the World Jewish Congress, after visiting the memorial site of the infamous Ustasha Jasenovac camp. He was shocked that the way of showing the people the Ustasha tortured and killed in one of the most horrible concentration camps in Europe during the Second World War was shown in this way.

According to him, the setting was also technically badly set up and wrongly conceived, and he added that he had to kneel to see some parts of the collection.

Dr. Weinbaum is a long-time diplomat, he dealt with the suffering of the Jews, taught about the history of the Holocaust, and is one of the best connoisseurs of the events in the camps opened by the Nazis and their sympathizers, such as the quisling regime of the infamous Ante Pavelic. Weinbaum is also the chief director of the Israeli Foreign Relations Council, and after a review of the exhibition he made a series of criticism. During his visit, otherwise, there were no Croatian officials accompanying him.

"Society in Croatia today is not healthy, and unconvincingly sound claims that today's Croatia is not a follower of NDH. The celebration of the criminals is entering into Croatian society," stated Weinbaum, claiming that Jasenovac exhibition does not speak about what was happening there. The Croatian authorities should support the establishment of a mixed committee, including scientists from the world and Croatia, in order to provide answers to Holocaust issues in Croatia. According to him, the problem is in historians, because it comes "from the top". It is not about ignorance, but about negation and blurring, and a mature society is needed that will not shift responsibility on others and accuse them, but will take responsibility.

Dr. Weinbaum is also very sharp when it comes to the number of victims of Jasenovac, especially regarding the official list with which Croatian politicians most often go public. He claims that in Croatia during the Ustasha regime 30,000 Jews were killed and that this was a real reality:

"Many crazy people say that it was not like that. The health of many societies, including Croatian, depends on the relationship with the Holocaust. I hope that Croatia will have the strength to face the crimes of the NDH and will oppose those who glorify it."

Academician Vasilije Krestic says that Dr. Weinbaum's reaction is not surprising, since Croats have been trying for years to cover and diminish the crimes against the Serbs and Jews.

"Officials want things to look the way the Ustashas presented them, that they were labor camps, not death camps," comments Krestic.

"They are very persistent in denying their own crimes and this is only a proof that they do not want to face the truth. Their policies correspond to Josip Broz's policy, when everything was buried and silenced, and the number of those killed reduced and covered."

He adds that the exhibition about Jasenovac in the United Nations building has the real truth come to the fore and the whole world can see it these days.

 

Krvnik bi da opere ruke

bigportal.ba

Krvnik bi da opere ruke – BiGportal.ba

11-14 minutes

---

Objavljeno: 3.2.2018.

Piše: Slobodan Ikonić

Holokaust i Hrvati

Bes i srdžba kojima je Hrvatska reagovala na izložbu o jasenovačkim zločinima, otvorenu u sedištu UN u Njujorku, izazvali su suprotan efekat jer će postavka o jednom od najvećih zločina Drugog svetskog rata krenuti po mnogim gradovima i zemljama širom sveta

Dok se širom sveta obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta, Hrvatska divlja i besni što se neko usudio da podseti i na njenu ulogu u tom velikom zločinu. Služeći se zamenom teze, ili što bi rekli psiholozi – projekcijom vlastitih negativnih osobina na druge, hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova je optužilo Srbiju da izložbom o Jasenovcu, u sedištu UN u Njujorku, „manipuliše i plasira lažne podatke", te da stradanje žrtava u tom ustaškom logoru iz Drugog svetskog rata koristi u „propagandne svrhe".
Stav hrvatskog ministarstva objavljen je pošto su beogradske „Novosti" obelodanile da je Hrvatska na sve načine pokušavala da spreči izložbenu postavku o Jasenovcu, ali je odustala kada je generalni sekretar UN Antonio Guteres odobrio otvaranje izložbe o ustaškim zločinima nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Štaviše, u danu kada se svi sa dužnom pažnjom poklanjaju senima šest miliona jevrejskih žrtava stradalih u nacističkim koncentracionim logorima (27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi), Hrvatska upućuje Srbiji zvaničnu protestnu notu zbog izložbe o zločinima u ustaškom logoru Jasenovac, a koju je u sedištu UN otvorio Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, optužujući ga da „nastavlja sa zloupotrebom i manipulisanjem žrtvama Jasenovca u dnevnopolitičke svrhe", i da „neistinite i uvredljive izjave upućene Hrvatskoj i njenim zvaničnicima dovode u sumnju iskrenost deklarativnih stavova Srbije o želji za pomirenjem i izgradnjom dobrosusedskih odnosa"…

ŠTA BOLI HRVATE? Izgleda da su susede u Zagrebu posebno zabolele Dačićeve reči da je potrebno javno osuditi svaku vrstu istorijskog revizionizma koji negira zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, te da logor Jasenovac mora ostati jedan od najznačajnijih simbola stradanja Srba, Jevreja, Roma, antifašista Hrvata i drugih nacija, simbol masovnog i besprimerno surovog ubijanja. Dačić je uz to pozvao hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da ode u Jasenovac, pokloni se postradalima i jasno kaže ko su žrtve.
Biće da im je zasmetala i Dačićeva opaska da pitanje memorijalizacije logora Jasenovac do danas nije rešeno na primeren način, a da je jedan od razloga što su ustaški logorski objekti sistematski uništeni, dok su nacistički logori (ono što je od njih ostalo po povlačenju SS-a) očuvani i od njih su stvorena mesta sećanja i edukacije.
A što se tiče protestne note, Dačić nije krio svoje iznenađenje i ozlojeđenost navodeći da je izložbu o Jasenovcu u UN trebalo da organizuje Hrvatska, a ne Srbija, te da on u svom govoru nije izneo lažne činjenice i podatke. „Šta je u tome lažno? Ja sam rekao da je to jedini logor u Evropi koji nije bio pod Hitlerovom Nemačkom, nego pod ustašama, drugo da su tamo ljudi ubijani na najsvirepiji način", rekao je Dačić i dodao da je sistem ubijanja u koncentracionim logorima pod kontrolom Nemaca bio drugačiji – putem gasnih komora, dok je u Jasenovcu postojalo takmičenje čuvara ko će koliko zaklati Srba, Jevreja i Roma, i da je iz hrvatskih izvora poznato da je tokom jedne noći pobednik morbidne trke zaklao 1.360 Srba, za to specijalno izrađenim oruđem – „srbosjekom" – nožem za klanje Srba. „Prosto ne mogu da verujem da se neko još ljuti i da mi treba da se izvinjavamo što smo organizovali izložbu o tome kako su nas klali i ubijali. To je stvarno vrhunac licemerja i bezobrazluka", podvukao je Dačić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve je sveo na plastičnu ocenu da je protestna nota Hrvatske Srbiji zbog izjava ministra Dačića ravna onoj koju bi Nemačka uputila Jevrejima zbog obeležavanja Dana Holokausta.

MEĐUNARODNI PROJEKAT „Jasenovac – pravo na nezaborav" prva je izložba međunarodne ekspertske grupe GH7 (istoričari iz sedam zemalja UN) koja je 72 godine posle Drugog svetskog rata uspela da fokus delegacija UN usmeri na jasenovačke mučenike.
Šef te ekspertske grupe i glavni kustos izložbe u UN je istoričar Instituta za Holokaust „Šem Olam" u Izraelu Gideon Grajf, koji je Jasenovac odavno prozvao balkanskim Aušvicom, a posebno je ukazivao na činjenicu da mnogi do sada nisu ni znali u kojoj se državi dogodio jasenovački zločin, a kamoli da ga lociraju! „A istorija ubijenih u Jasenovcu nije samo istorija smrti već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu i nečoveštvu. U koncentracionim logorima koje su vodili Hrvati smrt je smatrana vrhunskom vrednošću", rekao je Grajf.
Odgovarajući na optužbe i komentare iz Hrvatske, Grajf za nemački „Dojče vele" kaže da izložba ni po čemu nije sporna i da ne bi nijednu vladu trebalo da brine jer „ima samo dobre namere". U tekstu „Izložba razdora u zgradi UN" nemačka medijska kuća navodi da pitanje Jasenovca po ko zna koji put baca senku na hrvatsko-srpske odnose, a da je sada kamen spoticanja – jedna izložba u zgradi UN.
„I ponavljam: niko ne bi trebalo da strahuje od ove izložbe. Ovo je izložba posvećena žrtvama i sećanju na njih. Mi nemamo ništa protiv hrvatskog naroda. I uopšte mi je smešno da to moram i da kažem", ističe Grajf, negirajući tvrdnje hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova da su se Ujedinjene nacije distancirale od izložbe i da su povučeni neki sporni sadržaji. „To nije istina. Izložba je najnormalnije otvorena, ja sam održao predavanje na otvaranju. Da se UN distancirao, izložba ne bi bila ni otvorena…"
Govoreći o Jasenovcu, Grajf kaže da je taj logor u nekim aspektima bio gori od Aušvica, jer su načini na koji su ustaše ubijale u Jasenovcu i njegovim podlogorima bili primitivni i brutalni do te mere da su i predstavnici nemačke vojske koji su posetili Jasenovac bili toliko šokirani onim što su videli da su u Berlinu tražili hitnu intervenciju.

Čak je i američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt izjavio 1944. godine, dakle još pre završetka rata, da su Hrvati divlje životinje i da kao takve nemaju pravo da nakon rata žive u bilo kakvoj svojoj nacionalnoj državi već u rezervatima, i to pod prismotrom međunarodne zajednice.
Treba li korene najnovijih dešavanja u Hrvatskoj tražiti u volšebnoj političkoj igri, u kojoj su Hrvati, posle aktivnog učešća na strani poraženih sila, u dva svetska krvava rata, uspeli da sednu za zajednički sto s pobednicima i da oba puta prošire svoju vlast na tuđe teritorije? Posle Prvog svetskog rata dobili su Dubrovnik, Dalmaciju i Hercegovinu, a nakon Drugog svetskog rata (posle nečuvenih oblika genocida) vlast su proširili na Istru, koja nikada nije bila hrvatska, na Baranju i delove Srema, gde su imali vlast samo u vreme zločinačke NDH.

HRVATSKO DRUŠTVO JE KAO DUŠEVNI BOLESNIK U vreme zagrebačke galame oko izložbe o Jasenovcu, nemački javni radio „Dojčlandfunk" objavio je veliki prilog o društveno-političkoj situaciji u Hrvatskoj, koju opisuje kao zemlju „koja sve više ide udesno" i u kojoj vlada radikalni politički diskurs u kojem su „ključne reči neprijatelj, domovina, narod i izdaja", prenose hrvatski mediji.
Govoriti o stanju u hrvatskom društvu zvuči kao citiranje iz istorije bolesti nekog duševnog bolesnika, pa ne čudi što je javni razgovor sve žešći i pun retrogradnih pojmova, navodi „Dojčlandfunk". Situacija se pogoršala nakon ulaska Hrvatske u EU, kada se „završila faza opuštanja i reformi koju je orkestrirala velika nacionalna stranka HDZ". U današnjoj Hrvatskoj pojmovi poput „Evrope", „demokratije", „ekonomije" i „izgradnje" zvuče nestvarno, o njima se govori s cinizmom.
„U narativu nacionalnog junaštva za Srbe je rezervisana uloga neprijatelja, osim ako odustanu od svog identiteta i deklarišu se kao Hrvati", navodi „Dojčlandfunk". Sledeća faza hrvatskog nacionalizma je rehabilitacija ustaškog režima, smatra nemački radio, te dodaje kako se to u delu naroda potiho već dogodilo, pa već postoje „čisto neonacističke teze" o tome da u koncentracionom logoru Jasenovcu niko nije nastradao tokom Drugog svetskog rata.
Ove opaske dolaze upravo iz sredine koja se jasno odredila prema svojoj prošlosti i počinjenom zločinu u njeno ime. Nemački psihijatar i filozof Karl Jaspers u svom poznatom delu „Pitanje krivice" jasno navodi da „pitanje nemačke krivice moramo razjasniti. To je naša stvar, nezavisno od optužbi koje dolaze spolja, koliko god nam one mogle poslužiti kao ogledalo… Samoprosvetljenje naroda u istorijsku osvešćenost i lično samoprosvetljenje pojedinca naizgled su dve različite stvari. Zapravo se prvo odigrava samo posredstvom drugog. Ono što pojedinci ostvare u međusobnoj komunikaciji može, ako je istinito, postati proširena svest velikog broja i, potom, važiti za samosvest jednog naroda".

Zato i zvuči cinično izjava hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, povodom Dana Holokausta, da je neophodno sačuvati sećanje na žrtve i tragediju jevrejskog naroda širom Evrope, uključujući i Hrvatsku. Pri tome, i ne pominjući srpske žrtve koje su bile najveće. Očigledno je dodvoravanje Izraelu, jer jevrejske zajednice već više godina unazad ne učestvuju u zvaničnom programu obeležavanja Dana sećanja na Holokaust u Hrvatskoj. A razloga je na pretek, od mise koja se svake godine u srcu Zagreba održava za Antu Pavelića, jednog od najvećih masovnih ubica tokom Drugog svetskog rata, pa do postavljanja spomen-table usred Jasenovca, mestu genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, hrvatskim obrambenim snagama (HOS) na kojoj je uklesan i ustaški pozdrav „Za dom spremni". Tabla je posle niza protesta u septembru prošle godine preseljena iz Jasenovca na lokaciju nedaleko od Novske i nalazi se, kako navode hrvatski mediji, pod dvadesetčetvoročasovnom zaštitom hrvatske policije. „Samo dvadesetak metara od tog mesta je kosturnica i ruševine spomenika podignutog u znak sećanja na 650 palih partizana i civilnih žrtava fašističkog terora ubijenih u završnim operacijama oslobađanja Pakraca, Novske i Slavonskog trougla u proleće 1945", piše zagrebački „Jutarnji list".
Podsećajući da je hrvatska istorija jedinstvena po domaćem holokaustu, da „nijedna druga država nije imala svoj holokaust, nijedna nije imala želju da, bez nemačke prisile, istrebi deo stanovništva", istoričar i zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije Predrag Marković kaže za RTS da Hrvatska ne može da pomiri koketiranje sa fašizmom i želju da bude moderna evropska država.

„Ako minimalizujete žrtve Holokausta, vi idete u zatvor u Nemačkoj, u Austriji, u mnogim zemljama. A oni minimalizuju, prećutkuju srpske žrtve. Da nema Jevreja, ko zna šta bi bilo sa uspomenom na Jasenovac i zahvaljujući njima, čitav svet zna za Jasenovac", objašnjava Marković.
Podsetimo da je još pre pet godina bivši član Upravnog odbora Spomen-područja Jasenovac Julija Koš uputila pismo ambasadorima u Hrvatskoj u kome ih obaveštava da stalna muzejska postavka u Spomen-području prikazuje lažnu, revizionističku sliku nekadašnjeg koncentracionog logora Jasenovac, a ne prikazuje priču o zločinu.
I danas, da nije kamenog cveta, Jasenovac bi više podsećao na golf teren nego na memorijalni centar, čemu doprinosi bezlična postavka iz koje se ne može zaključiti ko je bio zločinac, a ko žrtva. Srbija je u prošlosti naivno i na svoju štetu – najviše zahvaljujući svojim političarima – olako prelazila preko pogroma kojima je bio izložen njen narod tokom oslobodilačkih ratova koje je vodila protiv raznih zavojevača. A u tim vojnim formacijama koje su tokom 20. veka dolazile sa zapada, redovno su se nalazili prema srpstvu zločinački indoktrinirani Hrvati. Pomenuta izložba u sedištu UN doprinosi stvaranju prave slike tih zločina a priliku da je vide imaće i mnogi gradovi i zemlje širom sveta.

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

 

Dobri odnosi sa Hrvatskom, ali oproštaja nema

bigportal.ba

Dobri odnosi, ali oproštaja nema – BiGportal.ba

2 minutes

---

Objavljeno: 3.2.2018.

Sa Hrvatskom želimo da razvijamo najbolje moguće odnose, ali ne po cijenu da im oprostimo i zaboravimo genocid koji je počinjen tokom NDH, poručio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Dačić je ponovio da bi Hrvatska trebalo među prvima da se pokloni žrtvama genocida u Jasenovcu umjesto što traži izvinjenje i šalje protestne note.

"Treba da im se izvinjavao što je NDH poklala naš narod?", zapitao je Dačić govoreći o nedavno održanoj izložbi "Jasenovac-pravo na nezaborav" u sjedištu UN u Njujorku, nakon čega je Srbiji upućena protestna nota.

Istakao je da su koncentracioni logori u Nezavisnoj državi Hrvatskoj bili jedini u tom sistem kojim nisu rukovodili nacisti već hrvatske ustaše.

"Nisu ubijali ljude u gasnim komorama nego lično takmičeći se ko će više da zakolje Srba, Jevreja i Roma, ubijajući pred očima roditelja njihovu decu, otkidajući im glave i drugo. Na izložbi u UN je mogao da se vidi i specijalni nož koji je izmišljen da bi se klali Srbi, koji se zvao Srbosjek", naveo je Dačić.

Dačić je rekao da i danas u Njemačkoj postoji ta firma i radi koja je izrađivala taj nož.

"I danas posle svega, umesto da Hrvatska ćuti i da se pokloni žrtvama genocida, oni šalju protestne note, treba da im se izvinjavamo što su poklali naš narod. To se nikada neće desiti", rekao je Dačić.

Izvor: Tanjug

 

standard.rs

"Пред Хрватском тежак пут денацификације и деусташизације"

http://newlookworld.com/

4-5 minutes

---

„Пред Хрватском тежак пут денацификације и деусташизације"

уторак 30. јануар 2018. 11:15

Јасеновац је једини концентрациони логор који је уништен како би се прикрили трагови

Пред хрватским друштвом је тежак пут денацификације и деусташизације, а изложба о овом концентрационом логору у згради УН у Њујорку важан је искорак како би светска јавност сазнала истину о овом најмонструознијем стратишту из Другог светског рата.

У емисији „На нишану Лазанског" Момчило Диклић, виши научни сарадник Института за европске студије, и Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, говорили су о најновијој протестној ноти из Хрватске због изложбе о Јасеновцу, која је отворена у згради УН у Њујорку. Зашто је Јасеновац, на неки начин, био табу–тема у СФРЈ, а и сада је предмет спорења Хрватске и Србије? Шта је историјска истина о Јасеновцу?

Изложба о концентрационом логору „Јасеновац", која је отворена у згради УН у Њујорку, изазвала је Хрватску да протестује против тога службеном нотом. Хрватско друштво има проблем и мора да се избори са денацификацијом, односно деусташизацијом, каже Диклић.

„То значи да се створи натполовична већина која би осудила све оно што је радио режим НДХ. То се, нажалост није десило од 1945. до данас. Испада да се поново боримо за истину. Мислио сам да морамо да се изборимо за истину о рату деведесетих, али испада да се морамо изборити за истину и о Другом светском рату јер они покушавају да то ревидирају свим средствима и методама. Знате да је 'Јасеновац' једини концентрациони логор који је уништен да би се прикрили трагови. Две друге ствари су се ту десиле. Прво, није пописан број жртава, то је свесно обустављено. И друго, нису извађене жртве", каже Диклић.

Изложба у УН велики је искорак, јер се, према Диклићевим речима, на самом стратишту не може утврдити ништа. Хрватска протестује због обичаја српског народа да пола века ћути о „Јасеновцу", додаје он.

Два главна момента у хрватској протестној ноти су број жртава и појављивање контроверзног католичког кардинала из доба Другог светског рата, Алојзија Степинца, објашњава Будимир. Хрватска влада протестује против појављивања Степинца на изложби о Јасеновцу, иако се зна какав су удео у Јасеновцу имали католичка црква и католичко свештенство. Када говори о броју жртава у Јасеновцу, Будимир цитира хрватског научника Антона Милетића.

„Овде он говори како се кретао број жртава и каже да се не може веровати само ономе што је нашао у записима, јер помиње се неколико стотина Рома, иако се зна да је број између 25.000 и 35.000. Такође се у некаквим списима који се сада појављују помиње неколико хиљада Јевреја, а зна се да је убијено око 20.000 Јевреја", каже Будимир.

Када се говори о броју убијених Срба, говори се о броју између 300.000 и 700.000, а највећи број извора помиње овај последњи број. Хрватска државна комисија која је формирана за време Фрање Туђмана „утврдила" је да је број убијених Срба у Јасеновцу око 2.000.

Међутим, 2006, када је отворена актуелна поставка на стратишту, тадашњи хрватски председник Стипе Месић и премијер Иво Санадер тврдили су да је „Јасеновац" срамота за Хрватску и да ће Хрватска, која се кретала ка ЕУ, учинити све да се истина о „Јасеновцу" сазна. Међутим, након хрватског прикључења унији ствари се крећу уназад, каже Будимир.

„Врло је чудно, Европа, која је заснована на антифашизму, каже да не може да улази у интересе појединих својих чланица. Значи, Хрватској је све дозвољено. Када постанете чланица ЕУ, можете да чините шта хоћете. Значи, да ставите тачку на етничко чишћење које је Хрватска извршила над Србима", каже он.

Аутор Никола Јоксимовић

Извор Спутњик, 30. јануар 2018.

 

Догађање Јасеновца

rs.sputniknews.com

Догађање Јасеновца - Спутњик Србија

Sputnik

5-7 minutes

---

Сви Јевреји у свету због историјског сплета околности једнако размишљају, али локално делују.

Познавао сам угледне загребачке интелектуалце Јевреје, др Слободана Ланга, Славка Голдштајна и Михајла Монтиља. Ланг и Голдштајн често су долазили у редакцију загребачког „Данаса", а господина Монтиља, који је радио у протоколу републичког Секретаријата за односе с иностранством у Загребу, сретао сам на дипломатским коктелима. Увек је долазио елегантан, с „армани" краватом и златним „ролексом", али у пратњи једне шизофрене сликарке, коју је сваком од страних дипломата врло директно покушавао да набаци.

И Слободан Ланг и Славко Голдштајн подржали су 1990. године долазак на власт Фрање Туђмана, истина са малим резервама због неких ставова по јеврејском питању у његовим књигама.

© AP Photo/ Darko Vojinovic

„Знате, неке ствари око револуције и комунизма Туђман је прилично луцидно уочио, али је око јеврејског питања остао на нивоу простог антисемитизма", рекао ми је у мају 1990. у редакцији „Данаса" господин Славко Голдштајн.

„Туђманове касније књиге разликују се од првих, али у књизи 'Рат против рата', која је изашла почетком шездесетих година, има и врло занимљивих, па чак и релативно коректних ставова и доктринарних закључака", додао сам.

„Да? Откуда вам то?"

„Део књиге под насловом 'артизански рат у књижевности' написао му је др Зоран Константиновић, редовни члан Српске академије наука, јер Туђман је тада радио и живео у Београду, био је омиљени и врло утицајни гост разних партијских и државних вечеринки на Дедињу".

„Откуд то знате?"

„Др Зоран Константиновић је најбољи друг мог оца. Били су четири године у истој бараци немачког логора за ратне заробљенике у Оснабрику, као официри југословенске Краљевске војске. Туђман је за време своје службе у ЈНА у Београду врло често долазио код Зорана кући, водили су дуге разговоре, тако да знам неке детаље политичког размишљања Туђмана из тог доба…"

Када данас размишљам о годинама почетка трагедије на просторима СФРЈ сетим се и тог разговора са данас покојним господином Голдштајном. Заправо, у то време, београдски Јевреји на челу са господином Јашом Алмулијем и загребачки Јевреји на челу са господином Славком Голдштајном размишљали су потпуно другачије о судбини Југославије. А када се Јевреји из два града у истој држави, која није Израел, стратешки политички јавно не слажу, то је могло да значи само да та два града ускоро и неће бити у истој држави. И догодило се.

Некадашња СФРЈ годинама је, на неки начин, игнорисала Јасеновац као најстравичнији логор смрти у Европи, једини логор где су људи живи спаљивани у Пицилијевим пећима, логор у ком су вршени злочини на начин да су се и Немци згражавали. Убијани су Срби само зато што су Срби, Јевреји само зато што су Јевреји, Роми само зато што су Роми и Хрвати зато што су били антифашисти. Убијено је и неколико Словенаца, међу којима и мој деда Мијо Лазански и мој стриц Мирослав Лазански. У логору „Три Ц" за политичке затворенике, где су заточени били на голој ливади, под ведрим небом без воде и хране. У оној великој Југославији било је неколико научних скупова о логору Јасеновац, али све некако скромно и без превеликог публицитета. Све у контексту бојазни да се неки не наљуте, све у име братства и јединства.

Све до изградње великог споменика-цвета почетком шездесетих година прошлог века, простор јасеновачког пакла биле су ливаде и мочваре са вртачама, хрпе цигли и опеке, делови ланаца, остаци Пицилијевих пећи, делови барака, између којих су гмизале змије белоушке. Једини знак да је ту био најстрашнији логор смрти и геноцида била је једна обична дрвена табла са петокраком звездом и бројком убијених људи. Знам то, јер сам сваке године за Дан борца, заједно с оцем, обилазио те ливаде и полагао венац код те табле. И на том месту сликао се као клинац од десет година. Па нам је председник Општине Јасеновац, код кога смо отишли да га питамо зашто мало не уреде тај простор, рекао тада како „другови из Загреба желе да на том месту подигну творницу". После творнице смрти, опет творница?

© Tanjug/ DRAGAN KUJUNSDZIC

Зашто нам се и данас догађа Јасеновац? Зато што су га Срби из Србије у протеклим временима били заборавили. Зато што неки у Хрватској и после толико година никако да одлуче да ли данашња Хрватска наставља континуитет усташке НДХ, или антифашистичке Хрватске. Ако нека улица и данас носи име високог усташког функционера Миле Будака, макар он био и осредњи књижевник, ако се пред фудбалску утакмицу Хрватске са Немачком у број међусобних сусрета убрајају и утакмице између Рајха и НДХ, онда је жеља за континуитетом НДХ код неких очито присутна.

Изложба о логору Јасеновац и злочинима који су у њему почињени, а која је отворена ових дана у згради УН у Њујорку, тек је део дуга Србије према јасеновачким мученицима. Хрватска нота поводом те изложбе упућена Србији показује неспособност данашњих хрватских власти да се јасно дистанцирају у односу на НДХ и злочине почињене у то време. Јер, када спомињу жртве Јасеновца, а има тренутака када то морају да учине, хрватске власти у првом плану, као жртве, спомињу Јевреје, па затим Роме и хрватске комунисте, и тек на крају Србе. Тај редослед све говори, у Јасеновцу су најбројније жртве били Срби. Све док се у Загребу то прешућује и игнорише, имаћемо догађање Јасеновца у контексту лоших односа Хрватске и Србије.

 

total-croatia-news.com

War of Words Between Croatia and Serbia over Jasenovac Continues

HINA Share this:

4-5 minutes

---

ZAGREB, January 29, 2018 - Following Croatia's protest note expressing dissatisfaction with Serbian Foreign Minister Ivica Dačić's statement at the opening of an exhibition on the Jasenovac WWII concentration camp at the UN on January 25, Serbia's President Aleksandar Vučić said on Sunday that historical truths were "absolutely clear", whereas Dačić himself said that he was outraged by "hypocrisy and impertinence" of Croatia.

Earlier on Sunday, Croatian Foreign Ministry said that Dačić's statements at the ceremony of the opening of the exhibition in which he indirectly accused Croatia of rehabilitating the Ustasha ideology were untrue and insulting, begging the question if Serbia is indeed interested in building good neighbourly relations,

"Minister Dačić's statements at the UN showed that Serbia is continuing to abuse and manipulate the Jasenovac victims for current political purposes," the Croatian Foreign Ministry said in a press release. "Such untrue and insulting statements referring to Croatia and its officials bring into doubt the sincerity of Serbia's declarative statements about its wish for reconciliation and for building good neighbourly relations," the Ministry said.

The protest note prompted Vučić to tell the commercial Pink TV brodacaster that historical truths about that concentration camp were "absolitely clear", and added that the protest note from Zagreb to Belgrade was as if Germany could send a protest to the Jews for commemorating the Holocaust Remembrance Day.

The exhibition on the World War II concentration camp Jasenovac, staged by Serbia at the U.N. headquarters in New York had already sparked controversies with Croatian officials saying it "manipulates the victims for daily political and propaganda purposes" and that exhibitions of that kind should not be organised the way Serbia had done it.

The Jasenovac exhibition at the U.N. was organised by the GH7 group of historians from seven countries, headed by Israeli professor Gideon Greif, an expert on the concentration camps Auschwitz, Majdanek, Jasenovac and the Sonderkommand.

The UN, however, distanced itself from the content of the exhibition. The UN has said that the content of the exhibition is the organisers' responsibility and that its staging on UN premises does not imply acceptance by the UN.

Asked if Croatian institutions could have known about the exhibition and if they could have prevented it, Croatian Parliament Speaker Gordan Jandroković said on Friday that the institutions did react and that the Foreign Ministry made its position clear on Thursday, as well as that the U.N. itself had distanced itself from the exhibition's content.

Foreign Minsiter Marija Pejčinović Burić said that the Holocaust was the most shameless and ugliest episode in human history and that in that context one should remember the most important principles of conduct regarding the commemoration of the Holocaust and its victims.

"The Holocaust and all its victims deserve deepest respect, dignity and truthfulness," she said. She questioned the purpose of the exhibition in terms of how it was organised, without the involvement of the only public institutions that was the most competent on the matter, the Jasenovac Memorial Centre.

"That is not the way to stage such exhibitions and commemorate the Jasenovac Holocaust victims. I believe that it is not good for such events to be organised at the U.N. where exhibits about something that happened in the territory of one member-country are usually not organised without the consent and participation of the country concerned," said Pejčinović Burić.

She noted that the fact that some elements of the exhibition had to be removed at Croatia's urging proved the grossest falsifications in it and that a part of the exhibition indeed was not in the service of commemorating the Holocaust and its victims.

 

DAČIĆ HRVATIMA: Poslaću im poštom imena 20.000 dece što su pobijena u Jasenovcu. Imali su poseban nož za nas

novosti.rs

DAČIĆ EKSPRESNO ODGOVORIO HRVATIMA: Poslaću im poštom imena 20.000 dece što su pobijena u Jasenovcu. Imali su poseban nož za nas | Politika

Tanjug

4-5 minutes

---

| 28. januar 2018. 16:58 | Komentara: 0

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, komentarišući protestnu notu koju je Hrvatska uputila Srbiji zbog njegovih izjava u UN o Jasenovcu, rekao je da je zaprepašćen takvim "licemerjem i bezobrazlukom"

BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, komentarišući protestnu notu koju je Hrvatska uputila Srbiji zbog njegovih izjava u UN o Jasenovcu, rekao je da je zaprepašćen takvim "licemerjem i bezobrazlukom".

Dačić je za Tanjug kazao da je izložbu o Jasenovcu koja je postavljena u UN-u trebalo da organizuje Hrvatska, a ne Srbija te da on u svom govoru nije izneo lažne činjenice i podatke.

"Šta je u tome lažno? Ja sam rekao da je to jedini logor u Evropi koji nije bio pod Hitlerovom Nemačkom, nego pod ustašama, drugo da su tamo ljudi ubijani na najsvirepiji način", rekao je Dačić.

Dodao je da je sistem ubijanja u koncentracionim logorima pod kontrolom Nemaca bio drugačiji - putem gasnih komora, dok je u Jasenovcu postojalo takmičenje čuvara ko će koliko zaklati Srba, Jevreja i Roma te da je iz hrvatskih izvora poznato da je tokom jedne noći pobednik zaklao 1360 Srba i to specijalno izrađenim oruđem za to - "srbosjekom", nožem za klanje Srba.

"Pošto su oni poslali telefaksom tu notu, ja ću im poslati preporučenom poštom imena i prezimena 20.000 dece ubijenih u Jasenovcu i drugim koncentracionim logorima. Barem bi trebalo da ćute iz počasti i sećanja na te žrtve", istakao je Dačić.

On je naveo da je premijera Hrvatske Andreja Plenkovića pomenuo zato što je on obišao Jad Vašem u Jerusalimu i rekao da je zaprepašćen užasima Holokausta i dodao da je i tom prilikom hrvatski premijer spomenuo samo Jevreje.

"Ali, podsetiću da su u Jasenovcu pored Jevreja pre svega stradali Srbi zato što su bili Srbi, zato što je zvanična politika ustaškog režima bila trećinu Srba pobiti, trećinu pokrstiti, a trećinu proterati i to je radio i govorio Mile Budak. Koliko gradova danas u Hrvatskoj ima ulicu koja se po njemu zove?", naveo je.

Dačić je dodao da je nemoguće da se desi da ispred Mauthauzena ili Dahau stoji "hajl Hitler" ili "zig hajl", kao što je ispred logora u Jasenovcu stajala tabla sa natpisom "za dom spremni".

On je istakao da izložba o Jasenovcu u UN-u nije uperena protiv Hrvatske, već protiv zločinaca i onih koji pravdaju zločine, opravdavaju ih, umanjuju, relativizuju.

"Ako ne želimo da nikada više ne bude ovakvih zločina, onda treba svi zajedno da učestvujemo u obeležavanju ovakvih zločina i zato sam zaprepašćen zbog ovakve protestne note", rekao je Dačić.

"Prosto ne mogu da verujem da se neko još ljuti i da mi treba da se izvinjavamo što smo organizovali izložbu o tome kako su nas klali i ubijali. To je stvarno vrhunac licemerja i bezobrazluka", istakao je.

Dodao je da ako to podrazumeva narušavanje odnosa Srbije i Hrvatske, da je spreman da podnese sve konsekvence, ali da smatra da je istorijski važno za srpski narod da se istina o Jasenovcu čula u UN.

On je naveo da nije govorio o aktuelnoj Hrvatskoj, več o NDH koja je bila "velika Hrvatska, do Zemuna, Novog Sada i Šapca" i zapitao "kada je to velika Srbija uopšte postojala".

"Oni i dan danas u svakom govoru govore o velikosrpskoj agresiji, a to je bila velikohrvatska agresija, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu i obuhvatala deo Srbije. Tamo je živela trećina pravoslavnog stanovništva, milion i 900 hiljada", rekao je Dačić.

Naveo je da nijednom nije spomenuo koliko je bilo žrtava jer ga brojevi žrtava uopšte ne interesuju, već da smatra da kao što Srbija uvažava hrvatske i bilo čije žrtve u svakom ratu, tako bi svako trebalo da se pokloni senima onih koji su stradali od ustaškog noža.

"Ne znam zašto su se oni prepoznali? Ja sam rekao da to nije upereno ni protiv koga, osim protiv zločinaca ili onih koji opravdavaju te zločine", zaključio je Dačić.

 

Jasenovac - pravo na nezaborav

SRPSKO-JEVREJSKA IZLOŽBA OTVORENA U UJEDINJENIM NACIJAMA

 

Jasenovac - pravo na nezaborav

 

-„Ja­se­no­vac – pra­vo na ne­za­bo­rav", naj­ve­ća je i naj­mo­nu­men­tal­ni­ja iz­lo­žba o Ja­se­nov­cu po pr­vi put po­sta­vlje­na u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma na nju­jo­škom Ist Ri­ve­ru. Se­dam to­na opre­me i eks­po­na­ta na mul­ti­me­di­jal­ni na­čin Sr­bi­ju pred­sta­vlja­ju kroz srp­sko-je­vrej­ski pro­je­kat po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja Me­đu­na­rod­nog da­na ho­lo­ka­u­sta. Po­stav­ku o Ja­se­nov­cu otvo­rio je pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić.
On je po­ru­čio da se stra­ho­te u Ja­se­nov­cu ne sme­ju za­bo­ra­vi­ti i da Ja­se­no­vac mo­ra osta­ti je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih sim­bo­la stra­da­nja Sr­ba, Je­vre­ja, Ro­ma, an­ti­fa­ši­sta Hr­va­ta i dru­gih na­ci­ja, sim­bol ma­sov­nog i bes­pri­mjer­no su­ro­vog ubi­ja­nja.
– Zna­ča­jan pri­log oču­va­nju sje­ća­nja na taj sim­bol je i ova iz­lo­žba, ko­ju imam čast da otvo­rim. Žr­tve ko­je su pa­le za ide­a­le ne­kog bo­ljeg i slo­bod­ni­jeg svi­je­ta ne sme­ju bi­ti uza­lud­ne – re­kao je Da­čić na otva­ra­nju, na­vo­de­ći da ako ne nje­gu­je­mo kul­tu­ru sje­ća­nja i ni­smo na opre­zu, ri­zi­ku­je­mo da nam se po­no­vi tra­gič­na sud­bi­na iz pro­šlo­sti.
Žr­tve ko­je su pa­le ne sme­ju bi­ti uza­lud­ne, is­ta­kao je Da­čić i po­ru­čio da je vri­je­me da Uje­di­nje­ne na­ci­je o ovo­me ču­ju, vi­de i sa­zna­ju, za­to što je isti­na o to­me du­go go­di­na skri­va­na.
„Ja­se­no­vac – pra­vo na ne­za­bo­rav" u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma je pr­va iz­lo­žba me­đu­na­rod­ne GH7 eks­pert­ske gru­pe isto­ri­ča­ra iz se­dam ze­ma­lja, 72 go­di­ne na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. Šef i di­rek­tor iz­lo­žbe prof. dr Gi­de­on Grajf je svjet­ski pri­znat eks­pert za Aušvic, Maj­da­nek, Ja­se­no­vac i Zon­der­ko­man­do­se, a ko­or­di­na­tor srp­sko-je­vrej­skog aka­dem­skog pro­jek­ta „Ja­se­no­vac" je am­ba­sa­dor dr Lji­lja­na Nik­šić. Sa­rad­nja je ba­zi­ra­na na Me­mo­ran­du­mu o ra­zu­mi­je­va­nju ko­ji su Mi­ni­star­stvo pro­sve­te Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i In­sti­tut za Ho­lo­ka­ust Šem Olam pot­pi­sa­li 28. mar­ta 2017. go­di­ne sa ci­ljem da se za­jed­nič­ki or­ga­ni­zu­ju iz­lo­žbe, na­uč­ne kon­fe­ren­ci­je i pro­gra­mi edu­ka­ci­je o Ja­se­nov­cu.
Iz­lo­žba je skro­man do­pri­nos oču­va­nju uni­ver­zal­nih vri­jed­no­sti čo­vje­čan­stva i glo­bal­nih na­po­ra UN-a u ci­lju spre­ča­va­nja po­ja­ve re­vi­zi­je i re­ha­bi­li­ta­ci­je neo­na­ci­stič­kih i neo­fa­ši­stič­kih ide­o­lo­gi­ja is­klju­či­vo­sti i svih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je i fa­na­ti­zma. Po­dr­ška je na­po­ri­ma UNI­CEF-a u prav­cu za­šti­te naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva nje­go­va­njem pra­va dje­te­ta na sreć­no dje­tinj­stvo, ima­ju­ći u vi­du da je Ja­se­no­vac bio i lo­gor za dje­cu. Glav­ni cilj iz­lo­žbe je nje­go­va­nje kul­tu­re sje­ća­nja na srp­ske, je­vrej­ske, rom­ske i an­ti­fa­ši­stič­ke žr­tve Ho­lo­ka­u­sta i ge­no­ci­da u zlo­gla­snom hr­vat­skom – usta­škom lo­go­ru smr­ti, jed­nom od naj­bru­tal­ni­jih i naj­o­zlo­gla­še­ni­jih od ukup­no osam lo­go­ra za is­tre­blje­nje ko­ju su na­ci­stič­ko – fa­ši­stič­ke ide­o­lo­gi­je in­sta­li­ra­le u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
Spe­ci­jal­ni go­sti na otva­ra­nju iz­lo­žbe bi­li su pre­ži­vje­li – dje­ca lo­go­ra­ši Ja­se­nov­ca, Ja­stre­bar­skog, iz Sr­bi­je: Je­le­na Bu­hač Ra­doj­čić, Smi­lja Ti­šma, Goj­ko Ron­če­vić Mra­o­vić, a iz Nju­jor­ka: Eva Ko­sta­bel Dojč i Da­vid Al­ka­laj pre­ži­vje­li Rab, Pag i Ja­se­no­vac. U nju­jor­škom sje­di­štu Svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je su se vi­dje­li po pr­vi put za­hva­lju­ju­ći srp­sko – je­vrej­skom pro­jek­tu. Po­ča­sni gost bi­la je Ro­u­zi Sti­ven­son Gud­najt, pot­pred­sjed­ni­ca Vi­ki­me­di­je i po­to­mak ču­ve­nog Da­vi­da Al­ba­le, ko­ji je iz­dej­stvo­vao pr­vo pri­zna­nje Bal­fu­ro­ve de­kla­ra­ci­je. Pr­va vla­da ko­ja je odo­bri­la Bul­fu­ro­vu de­kla­ra­ci­ju bi­la je Vla­da Sr­bi­je u eg­zi­lu, za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta, a pri­mje­rak tog do­ku­men­ta pri­ka­zan je na iz­lo­žbi. Po­red isto­ri­ča­ra, is­tra­ži­va­ča i lič­no­sti iz jav­nog ži­vo­ta, auto­ri raz­li­či­tog umjet­nič­kog iz­ra­za da­li su iz­u­ze­tan do­pri­nos ovoj iz­lo­žbi: aka­dem­ski va­ja­ri prof. dr Ga­bri­jel Glid, sin Nan­do­ra Gli­da, po­zna­tog va­ja­ra ko­ji je ove­ko­ve­čio lo­go­ra­še u lo­go­ri­ma Da­hau, Mat­ha­u­zen i sa­gra­dio spo­me­nik u Ja­dva­še­mu po­sve­ćen žr­tva­ma Ho­lo­ka­u­sta, Lju­bi­ša Man­čić i Ka­ta­ri­na Trip­ko­vić, Dra­gan Je­lo­vac, ma­gi­star i aka­dem­ski sli­kar, i Vu­ki­ca Mi­ka­ča, umjet­nič­ki fo­to­graf.M.Nj.
Da­čić: Plen­ko­vić da se po­klo­ni žr­tva­ma
Pot­pred­sjed­nik srp­ske vla­de i šef di­plo­ma­ti­je Ivi­ca Da­čić po­zvao je hr­vat­skog pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća da ode u Ja­se­no­vac, po­klo­ni se se­ni­ma i ja­sno ka­že ko su žr­tve.
On je is­ta­kao da kao što srp­ski na­rod ima do­volj­no smje­lo­sti, hra­bro­sti i mo­ra­la da sa­gle­da svo­je gre­ške u pro­šlo­sti, da ka­zni, uhap­si i osu­di one ko­ji su vr­ši­li zlo­či­ne nad dru­gim na­ro­di­ma i svi dru­gi na­ro­di ima­ju oba­ve­zu da ne re­ha­bi­li­tu­ju zlo­čin­ce.
– Kao što Plen­ko­vić od­la­zi u Je­ru­sa­lim da se po­klo­ni sje­ni­ma u Jad Va­še­mu, oče­ku­je­mo da to ura­di u Hr­vat­skoj i sa­mom Ja­se­nov­cu i da ja­sno ka­že ko su žr­tve. Da li je to 50, 100 ili 700. Da je je­dan čo­vek ubi­jen za­to što je Je­vre­jin ili Sr­bin, to je bru­ka za čo­vje­čan­stvo – po­ru­čio je Da­čić.

rts.rs

Какви су одјеци изложбе о Јасеновцу у УН

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

3-4 minutes

---

У седишту УН, архивски документи, аутентични предмети, документарни филм, фотографије, књиге – подсећају на српске, јеврејске, ромске жртве.

32095059

Припремили Милица Пујкиловић и дописници РТС-а

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/01/27/11296924/dan-secanja-270118.mp4

У Савезу јеврејских општина Србије кажу да међународној јавности није довољно познато шта се догађало у систему јасеновачких логора, где је десетине хиљада људи оставило своје животе.

"Треба знати у вези са системом јасеновачких логора да су они познати по изузетној суровости. На светском нивоу треба да буде познато како су убијане и зверски мучене жртве. Да ли зграда УН – мислим да је свако место добро где ће се казати и говорити о месту патње као што је био систем јасеновачких логора", истиче Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије.

"Јасеновац – право на незаборав" у чворишту дипломатских односа право је место да се пробуди пажња светске јавности, сматрају историчари.

"Веома је тешко квантификовати ефекат ове изложбе. Ако имамо да су вредности антифашизма и даље дубоко уткане у систем међународних односа, потенцирање наше улоге у антифашистичкој борби и страдање наших народа на један примерен и културан начин свакако може допринети развоју наших међународних односа", сматра историчар Немања Старовић из фондације "Београдски стратешки дијалог".

Мач са две оштрице 

Да дипломатске активности увек имају две оштрице потврђује захтев Хрватске да се уклони поставка о Јасеновцу. Осим што званичном Загребу смета истицање броја настрадалих, спорно је и како изложба представља Алојзија Степинца.

"Мислим да су људи који су о томе одлучивали морали и те како да размисле, јер ради се о УН, ради се о партнеру Израелу, односно јеврејским организацијама које су саучесник у томе и, наравно, може се очекивати одређена реакција не само Хрватске него и Ватикана. Оно што би било лоше, то је да реакција Ватикана изазове реакцију неких других земаља, јер ипак католичка црква има јак утицај у низу земаља у свету", каже професор Факултета политичких наука Иво Висковић, бивши амбасадор Србије у Немачкој.

Ипак, дипломате подсећају да је на маневар Хрватске интервенисао генерални секретар УН.

"УН се труде да буду неутралне колико је то могуће, али не можете о таквим стварима никада гарантовати стопостотну неутралност. Они налазе разлог зашто је то тако. Овде је врло јасан разлог обележавање дана Холокауста. Нама је стало до тога да се зна нешто о ономе што сматрамо да је затајено, да није јавности познато", рекао је Висковић.

А изложба на Ист Риверу није прва која је изазвала дипломатске трзавице на релацији Србија–Хрватска. Пре три године изложба у Мадриду подстакла је расправу о томе чији је Тесла.

 

Гидеон Грајф: Свијет подучавамо о ужасу Јасеновца

glassrpske.com

Гидеон Грајф за Глас Српске: Свијет подучавамо о ужасу Јасеновца

7-9 minutes

---

27.01.2018 12:04 | Сандра Кљајић

Јасеновац је био мјесто за мучење и брутално убијање и покушај да буде описан другачије је злочин, каже главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање холокауста "Шем олам" и Удружења за образовне пројекте о холокаусту у Мајамију Гидеон Грајф.

На то је указао и на предавању о теми "Јасеновац - Аушвиц Балкана" у сједишту Уједињених нација у Њујорку гдје је отворена и изложба "Јасеновац - право на незаборав" чији је директор.

* ГЛАС: Ваш став је да је данас најважније добити "рат" против ревизионизма. Какве опасности може да донесе прекрајање историје?

ГРАЈФ: Када је ријеч о заштити културе сјећања на заједничко страдање у Јасеновцу и НДХ, данашње генерације су суочене са појавом изразитог неоусташтва и имају дужност и моралну обавезу да бране достојанство наших заједничких жртава и да се заједнички боре свим ресурсима да се геноцид и холокауст на овим просторима Балкана никада не понови. И Срби и Јевреји и антифашистичке организације били су принуђени да бојкотују државну церемонију обиљежавања годишњице Јасеновца у Хрватској због подизања срамне табле са натписом "За дом спремни". Борба против ревизионизма је важна, јер ревидирање, односно поновно писање историје значи искривљење онога што се заиста десило, а то је злочин и неправда, нарочито за жртве злочина који је почињен током Другог свјетског рата. Морамо бити вјерни историјским чињеницама да не бисмо направили неправду према хиљадама мучених, понижених и убијених Јевреја, Срба и осталих. То је и наша морална обавеза. У животу се морамо борити против сваке врсте злочина, па тако и тенденције да се поново испише историја, да се чињенице мијењају или минимизирају. То је питање морала, културе сјећања и историје каква се заиста десила, а не оне засноване на измишљеним или лажним чињеницама.

* ГЛАС: Може ли покушај смањења обима злочина на крају довести до тога да они у потпуности буду негирани?

ГРАЈФ: Нажалост, да. Покушаји да се умањи обим злочина или да се они минимизирају могу на крају довести до ситуације у којој се злочини потпуно негирају. Они који их негирају или који их оповргавају били би веома срећни да дође до такве ситуације.

* ГЛАС: Поједини званичници Хрватске континуирано настоје да логор смрти Јасеновац представе као радни логор. Како то коментаришете?

ГРАЈФ: Исто као у случају Аушвица. Постоји толико много свједочења преживјелих и других поузданих извора, који доказују да Јасеновац није био радни логор. Било је то мјесто за мучење и брутално убијање стотина хиљада Срба, Јевреја, Рома и других људи. Био је то логор за истребљење и то је права дефиниција тог мјеста. Било који покушај да се оно опише као нешто друго је сам по себи злочин. Понављам, Јасеновац није био радни логор, био је то логор за истребљење, а по звјерствима је био бруталнији и од Аушвица.

* ГЛАС: Како гледате на намјеру Католичке цркве у Хрватској да надбискуп из времена НДХ Алојзије Степинац буде проглашен за свеца?

ГРАЈФ: Хрватима који су подржавали усташе и креирање тако окрутног режима, као што је бискуп Степинац, не смије се одавати поштовање. Он је подржавао злочиначки режим који је починио ужасне злочине и зашто му онда треба одати признање? Он није био херој и није био особа којој треба одавати било какво поштовање. Ни њему нити свим његовим колегама које су дијелиле симпатије према усташком режиму. Степинац никада не може бити светац. Идеја о његовој канонизацији сама по себи је злочин, а људи који би да га канонизују су злочинци.

* ГЛАС: У Уједињеним нацијама је отворена изложба о Јасеновцу међународне експертске групе историчара на чијем сте челу. Колико је важно да се у свијету чује истина о Јасеновцу?

ГРАЈФ: Изложба о Јасеновцу је искорак да се покаже свијету шта је он заиста био. Невјероватно и фрустрирајуће је да данас многи образовани људи никада нису чули за Јасеновац. Зато ова изложба представља искорак да подучимо свијет о томе да је постојало тако ужасно мјесто. То је образовни покушај да се рашири знање о Јасеновцу. Поносан сам што сам дио групе која се бори за истину и за историјску тачност и аутентичност.

* ГЛАС: На којим пројектима тренутно радите?

ГРАЈФ: Припремам и сакупљам грађу за нову књигу "Јасеновац - Аушвиц Балкана", а пишем још једну књигу о Аушвицу и књигу о кампу за истребљење Мајданек. Свакодневно сам посвећен холокаусту. То је за мене најважније.

* ГЛАС: На основу Ваше књиге "Плакали су без суза… свједочење јеврејских Зондеркомандоса у Аушвицу" снимљен је филм "Шаулов син" који је 2016. године освојио "Оскара" као најбољи страни филм.

ГРАЈФ: Мађарским "Оскаром" награђен је филм Ласла Немеша "Шаулов син" снимљен на основу моје књиге "Плакали су без суза" која садржи интерјвуе са посљедњим преживјелим такозваним Зондеркомандосима из логора Аушвиц Биркенау. Веома сам задовољан и испуњен чињеницом да ће због филма, базираног на мојој књизи, милиони људи знати ко су били Зондеркомандоси и о паклу на земљи званом Аушвиц. У принципу сам присталица сваког покушаја да се масама покаже шта је холокауст, чак и ако је у питању холивудски филм. Морамо направити неке компромисе јер холивудски филм мора бити комерцијалан, а "Шаулов син" је изузетан филм који је базиран на историјским чињеницама и пружа веома аутентичну слику Аушвица. Немеш је направио одличан филм. Срећан сам што сам могао са својим истражиоцима да допринесем овом подухвату. Увијек ме питају да ли подржавам холивудске филмове о холокаусту и мој одговор је да, али под условом да приказују историјску слику и да не искривљују историју.

* ГЛАС: На тој књизи радили сте 13 година. Каква су Ваша искуства и који су били највећи изазови?

ГРАЈФ: Рад је дуго трајао док сам обавио све интервјуе. Рад на било којој теми која се тиче холокауста је тежак и изискује доста енергије. Али то је мала цијена у поређењу са потребом и важношћу документовања историје холокауста. Био сам срећан, ако се може тако рећи, да сам успио да интервјуишем свих 31 преживјелог Зондеркомандоса, Јевреја које су Нијемци приморали да раде унутар највеће фабрике смрти Аушвиц. Тиме што сам их интервјуисао сачувао сам њихову причу за вјечност. Да нисам то урадио, њиховом смрћу и прича би умрла са њима. Забиљежио сам њихове приче и објавио их и то је мој поклон документацији о холокаусту и такозваном коначном рјешењу. Цијена коју сам лично платио није важна.

"Рат сјећања"

* ГЛАС: На челу сте међународне експертске групе историчара ГХ7-стоп ревизионизму. Шта су њене наредне активности?

ГРАЈФ: Основни циљ ГХ7 је да се бори против сваког покушаја искривљења историје, како Јасеновца тако и Другог свјетског рата. Групу чини седам историчара из САД, Израела, Њемачке, Италије, Норвешке, Србије и РС који се повремено састају и инвестирају своје знање у борбу против покушаја оповргавања, ревизије или искривљења историје. "Рат сјећања" који водимо је веома компликован и фрустрирајући, али вјерујем да ћемо на крају побиједити.

 

danas.rs

Izložba o Jasenovcu u UN

Piše: FoNet Beograd 30. decembar 2017. 14:09

2 minutes

---

Srbija priprema veliku izložbu o Holokaustu u Jasenovcu, koju će 25. januara otvoriti u sedištu Ujedinjenih nacija na Ist riveru, šef srpske diplomatije Ivica Dačić. pišu Novosti.

 

Foto: www.wikipedia.org

Na izložbi "Istina o Jasenovcu - pravo na nezaborav" u sedištu svetske međunarodne organizacije prvi put će biti predstavljeni novootkriveni dokumenti o ovom logoru i žrtvama jednog od najstrašnijih stratišta tokom Drugog svetskog rata, smeštenom u tadašnjoj NDH, pišu Novosti.

Izložbu će otvoriti šef diplomatije Ivica Dačić, koji rekao listu da je ona fokusirana na istinu o genocidu i Holokaustu, a ne na konfrontaciju sa Hrvatskom:

Biće predstavljene relevantne istorijske činjenice i izložba je posvećena svim žrtvama u Jasenovcu, i Jevrejima i Romima, ne samo stradalim Srbima.

Ideja projekta "Jasenovac" treba da doprinese mobilisanju svetske javnosti i da bude doprinos naporima UN da se probudi svest o kolektivnom identitetu i zajedničkim vrednostima, koje treba braniti u vreme velikih globalnih promena i da žrtve koje su pale za ideale nekog boljeg sveta ne budu uzaludne.

 

nspm.rs

Израелски историчар Гидеон Грајф: Јасеновац је Балкански Аушвиц

2-3 minutes

---

субота, 25. новембар 2017.

Главни историчар Института за Холокауст Шем Олам у Израелу Гидео Грајф Јасеновац сматра Балканским Аушвицом.

- Крајње је време да се сазна о злочинима у Јасеновцу и то не само у једном, већ у низу логора. Тамо су најстрашнији злочини почињени. Ми имамо моралну обавезу према стотинама хиљада жртава, ми њима дугујемо и оне нас моле да откријемо истину", рекао је Грајф гостујући у јутарњем програму телевизије Пинк.

Према његовим речима, мучење и понижавање је био део систематске тортуре која је водила у смрт.

Јасеновац се састојао из низа кампова који су били на више десетина квадратних метара, а циљ је била смрт.

- Ревизија историје је друго убиство жртава. Сећање је важно за садашњост и добро за будућност. Тендеција да се искриви истина и изврши ревизија је веома опасна и представља морални злочин према стотинама хиљада жртава које су биле изложене тортури - истакао је Грајф.

У Аушвицу је, навео је историчар, након такозване селекције одређени број затвореника добијао шансу да преживи, добијали су прилику да буду робови.

- У Јасеновцу то није било могуће, предодређено је да ће сви умрети. Смрт у гасној комори и убијање у Јасеновцу се разликују, примењиване су најокрутније технике убијања. Сам тај чин је био далеко бруталнији и примитивнији - приметио је он.

Како је указао, специјалност усташких злочинаца су били посебни логори у којима су биле жене и деца.

- Готово све жене су силоване пре убиства - напоменуо је Грајф и оценио да се са обнављањем фашистичке идеологије државе могу изборити само оне државе које су свесне злочина и не занемарују их.

Корак ка бољој будућности је мање пропаганде фашистичких идеја, указао је Грајф.

Он је напоменуо да мора да се направи разлика између криваца и одговорности.

- Сви који су родјени после 1945. године нису криви, али постоји колективна одговорност. Рођени сте након рата и ви сте невини и ваша је одговорност да се постарате да се то више никада не понови - истакао је Грајф.

(Танјуг)

 

rts.rs

Чак и Немци писали да су "усташе скренуле с ума"

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

12-15 minutes

---

Изједначавајући га са фашистичким режимом Јона Атонескуа у Румунији, Розензафт наводи да су геноцид почињен у Независној Држави Хрватској, са усташким лидером и идеологом Антом Павелићем на челу, спроводили не само Немци већ и Хрвати, без усмеравања или чак учешћа или других немачких починилаца геноцида.

31288925

Сусрет Адолфа Хитлера и Анте Павелића

"Када је реч о Хрватској, кад смо већ код тога, термин у множини – геноциди, много је адекватнији од његове једнине – геноцид, зато што су усташе узимале за мету уништења првенствено Србе, поред Јевреја и Рома", каже Розензафт у тексту у којем се, како наводи, бави безочним покушајима Хрватске да из историје избрише злочине Холокауста и таласом ревизије који се забрињавајуће шири источном Европом.

Розензафт предаје право које се тиче геноцида на правним факултетима Универзитета Колумбија и Универзитета Корнел и уредник је недавно издате књиге "Светски јеврејски конгрес 1936–2016".

У тексту за утицајни њујоршки портал Таблет, Розензафт наводи податке Меморијалног музеја Холокауста у САД, према којима су "хрватске власти убиле између 320.000 и 340.000 Срба становника Хрватске и Босне, за време периода владавине усташа, а више од 30.000 хрватских Јевреја убијено је у Хрватској или у логору Аушвицу–Биркенау".

Аутор примећује да било која студија Холокауста на Балкану захтева засебну анализу сваког региона онога што је била, и што ће наставити да буде по окончању рата – Југославија.

Па тако каже да су у Србији, на пример, немачки војници масакрирали 4.000 до 5.000 јеврејских мушкараца у јесен 1941. године, а још хиљаде јеврејских мушкараца, жена и деце, као и Рома, касније су убијене у нацистичком концентрационом логору Сајмиште.

У Македонији, Јевреје је бугарска влада у догледно време предавала Немачкој ради депортовања, што је резултирало готово десетковањем те заједнице.

У Хрватској је пак, констатује, језив ток догађаја био другачији.

Такође, напомиње аутор, док је Холокауст у већем делу Европе окупираном од стране нациста или деловима где су нацисти доминирали, спроводила нацистичка Немачка, мада уз помоћ и често жељно учешће држављана тих земаља.

"Усташе су установиле мрежу домаћих концентрационих логора озлоглашених због бруталности и упоредивих са варварством немачких логора смрти и концлогора", наводи Розензафт.

Најозлоглашенији од ових, како истиче, био је Јасеновац, који је заправо чинила група од пет логора, који су се колективно тако називали.

Налазио се близу Загреба, а често су га звали балканским Аушвицом", наводи Розензафт.

31288931

Ликвидација затвореника у близини Јасеновца

Додаје, такође према подацима америчког Меморијалног музеја Холокауста, да је негде између 77.000 и 99.000 Срба, Јевреја и Рома брутално убијено на том месту.

Меморијални комплекс Јасеновац идентификовао је поименично 83.145 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста који су страдали у тим логорима.

Цитира историчаре Иву и Славка Голдштајна, који у књизи "Холокауст у Хрватској" пишу да су јасеновачки логори били стратиште и гробница за више од половине јеврејских жртава за време постојања (Независне Државе Хрватске) и за више од једне трећине загребачких Јевреја, који су нестали за време Холокауста од 1941. до 1945.

Повод за текст Розензафта је било реаговање мале јеврејске заједнице у Хрватској, која је заједно с представницима српске мањине у тој земљи, бојкотовала последње две владине комеморације Холокауста, 2016. и 2017. године, чиме је, примећује, показала импресивну моралну храброст и интегритет одбијајући да прећуте ревизију историје из које одзвања порицање Холокауста, а у циљу рехабилитовања усташтва.

Аутор бележи и да је актуелни застој у односима између хрватске јеврејске заједнице и хрватске владе (која је јуче прославила годишњицу независности Хрватске), због начина на који се обележава, или не обележава, сећање на Холокауст, као и практична рехабилитација и величање усташа, кулминирао после фудбалске утакмице између Израела и Хрватске у марту 2016. године, када је хрватска публика узвикивала озлоглашени усташки слоган "За дом спремни", у присуству хрватског председника владе, који није реаговао.

Розензафт наводи и да је тадашњи хрватски премијер Тихомир Орешковић издао саопштење где се каже да хрватска влада и он лично осуђују злочине усташког режима, међутим, додаје да је Огњен Краус, председник Координационог одбора Јеврејских општина Хрватске, рекао тада да се "оживљавање усташког режима само изузетно осуђује".

"Ово је лавина која нас подсећа на оно што се дешавало у тзв. Независној Држави Хрватској", оценио је Краус.

Розензафт подсећа да је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић на сличан начин осудила улогу усташа за време Холокауста током своје посете Израелу 2015. године, али и да се, боравећи у Канади, фотографисала с групом хрватских исељеника који су држали заставу са усташким симболима.

Аутор инсистира на томе да су усташе започеле брутална масовна убиства Срба, Јевреја и Рома, по сопственој иницијативи, из својих перверзних идеолошких разлога, те да је у Хрватској, непосредно по Павелићевом повратку из изгнанства у Италији и успостављања његовог новог режима – мешавине фашизма и посвећеног католицизма – немачки посланик у Загребу Едмунд Глез фон Хорстенау известио је да су "усташе потпуно скренуле с ума".

"Поглавник је започео геноцидан поход против 2,2 милиона Срба, православних хришћана (од укупно 6,7 милиона становника) који су живели на хрватској територији, као и против 45.000 Јевреја који су живели у тој земљи, а нарочито у етнички мешовитој Босни. Католичким усташама није сметало стално присуство муслимана или протестаната, већ Срба и Јевреја, који су морали да промене веру, напусте земљу или буду убијени", пише Розензафт.

Наводи, цитирајући историчара Џонатана Стајнберга, да су мушкарци, жене и деца српског и јеврејског порекла били буквално пребијани на смрт, да су читава села сравњивана са земљом, а народ утериван у штале које су усташе потом спаљивале.

У архиву Министарства спољних послова Италије налази се збирка фотографија месарских ножева, кука и секира за касапљење српских жртава, помиње Розензафт и додаје да има фотографија које приказују српске жене чије су груди одсечене перорезима, као и мушкарце ископаних очију, кастрираних гениталија и осакаћене.

Аутор набраја који су још фактори утицали да јеврејска заједница одлучи да не учествује на јасеновачкој комеморацији у априлу 2016. године, међу њима и изјаве екстремно националистички настројеног хрватског министра културе Златка Хасанбеговића и издашно рекламирану хрватску премијеру документарца "Јасеновац – истина" Јакова Седлара.

Тај филм, објашњава аутор, Јасеновац приказује као безазлени радни логор и говори о великом претеривању када је у питању број жртава. Хасанбеговић је јавно похвалио филм, оценивши да је то најбољи начин да се коначно расветли известан број контроверзних места у хрватској историји.

Насупрот томе, амбасадорка Израела у Загребу Зина Калај Клајтман, која је такође присуствовала премијери, снажно је осудила документарац уз оцену да ревидира историјске чињенице, вређа осећања људи који су изгубили најмилије у Јасеновцу, као и да покушава да ужасне размере почињених злочина ублажи.

Аутор помиње и случај спомен-плоче с поздравом "За дом спремни" на улазу у некадашњи логор у Јасеновцу, а што је у званичном коментару хрватске владе окарактерисано као да усташе нису биле ништа горе (ако не и боље) од партизана, који су се под вођством комуниста борили против фашизма у Другом светском рату.

То је, међутим, изазвало бојкот званичне државне комеморације Међународног дана сећања на Холокауст од стране јеврејске заједнице 27. јануара 2017. а Краус је поручио: "Ако су црвена звезда петокрака (обележје партизана) и усташко У (обележје) исто, онда немамо више о чему да разговарамо."

Плоча је почетком септембра скинута, а актуелни хрватски премијер Андреј Пленковић коначно изјавио да му је поздрав неприхватљив због везе са усташким режимом из Другог светског рата.

Розензафт оцењује да су и ревизионистички Седларев филм и поставка у Јасеновцу афирмативно искривили и оспорили фундаменталну истину о томе да су усташе чиниле зверства која би се по међународном праву данас без сумње сматрала геноцидом.

Наводи да је до једне од првих контроверзи у том погледу дошло је након што је Хрватска 1991. године прогласила независност од Југославије и када се прочуло да је њен први председник, тврдокорни националиста Фрањо Туђман, тврдио да је општеприхваћена бројка о јеврејским жртвама у Холокаусту изразито преувеличана.

Туђман је такође делио бројне антисемитске увреде, укључујући и оне да је "Јеврејин је ипак Јеврејин. Чак и у логорима, они су задржавали своје лоше особине: себичност, перфидност, злобу, подмуклост и превртљивост".

Он се на крају извинио, подсећа Розензафт, али је свакако одговоран јер је започео интензиван процес представљања усташа као хрватских патриота уместо као криминалаца, тврдећи да хрватски фашисти и антифашисти заслужују једнако признање за служење својој земљи.

Аутор цитира Њујорк тајмс из 1997, који у тексту о усташтву примећује да "вероватно ниједна друга земља није доживела тако очигледан неуспех у суочавању са својим фашистичким наслеђем".

Упркос томе што се и сам борио у редовима Титових комунистичких партизана, каже Розензафт, Туђман је бивше усташке званичнике постављао на функције у влади, а обновио је куну као хрватску валуту, користећи име монете која је била национална валута Павелићеве усташке владе.

"Као и други Јевреји из Хрватске, лично сам увређен оваквом одлуком, као и владиним аргументима који су чиста глупост", рекао је Иво Голдштајн, историчар који се на Универзитету у Загребу бави средњим веком, а Розензафт преноси његове речи да је то увреда и напад на Србе, Јевреје, као и Хрвате који су се борили против усташког режима".

Аутор такође примећује да је прикривено усташтво хрватског председника дубоко узнемирило многе Хрвате који су страдали за време фашистичког режима, те наводи речи Огњена Крауса, председника загребачке јеврејске општине: "Не можете да помирите жртву и џелата. Нико нема право да спроводи помирење у име оних којих више нема."

Да усташе нису криле своју жељу и намеру да убијају Јевреје и Србе због њихових односних етничких или националних идентитета, Розензафт потврду налази код британског историчара Рорија Јеоманса.

Јеоманс, наиме, наводи речи усташког вође Виктора Гутића на јавном скупу 29. маја 1941, где каже да је "издао строге законе" у циљу "потпуног економском уништења" српске популације, као и да ће "нови закони уследити како би они били у потпуности истребљени".

Јеоманс такође цитира хрватског министра спољних послова Младена Лорковића, који је 27. јула 1941. године рекао да је мисија усташке Хрватске да "себе очисти од оних елемената који су срамота нације, који исушују здраве снаге које наша нација поседује. А то су наши Срби и Јевреји".

У истом контексту, професор Александар Зајц, кога Јеоманс назива једним од усташких "водећих друштвених теоретичара", рекао је у говору јуна 1941. да "Срба и Јевреја неће бити, нити оних који су им служили, јер вам то наша хрватска војска и хрватске усташе гарантују".

31288939

Присилно покрштавање Срба у Славонији 1943.

Историчари су сагласни око услова у Јасеновцу, као и у погледу тога чему је овај логор био намењен, па тако Раул Хилберг логор у Јасеновцу назива "логором смрти", а Саул Фридлендер "логором за истребљење".

Управо у овом ширем контексту забрињавајућег тренда да се умањују, ако не и потпуно игноришу злочини против човечности које су починили домаћи нацистички колаборационисти, како појединци тако и покрети, током година Холокауста, сукоб хрватске јеврејске заједнице са хрватским властима добија посебан значај, констатује Розензафт.

Оцењује да прерушавање усташа у националне хероје и узоре има алармантне конотације у земљи и региону у којима су национална мржња и сукоби имали катастрофалне последице, не само током Другог светског рата већ и током ратова 90-их на Балкану.

Аутор примећује да је публиковање 2001. године "Холокауста у Хрватској" Ива и Славка Голдштајна онемогућило хрватске власти да тврде да нису знале за директну одговорност усташа за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у периоду од 1941. до 1945.

Заправо, та књига, закључује Розензафт, заједно са америчким Меморијалним музејом за Холокауст, треба да чини обавезно штиво у свим хрватским школама и на свим универзитетима у Хрватској.

 

Гидеон Грајф: Јасеновац је балкански Аушвиц

nspm.rs

Гидеон Грајф: Јасеновац је балкански Аушвиц, забрињава оживљавање усташтва у Хрватској

4-5 minutes

---

 Водећи истраживач Института за Холокауст "Шем Олам" из Израела, професор Гидеон Грајф, сматра забрињавајућим оживљавање усташких симбола и поздрава у Хрватској, и истиче да међународна заједница мора да реагује.

Гидеон Грајф за Политику каже да смо сведоци покушаја ревидирања историје који се преноси са генерације на генерацију, индивидуалних инцидената неонацистичких група у разним земљама Европе и света.

 

"Али када се на јавним скуповима и на фудбалским утакмицама узвикује усташки поздрав 'За дом спремни', када се у Меморијалном комплексу 'Јасеновац' поставља споменик с тим поздравом уз одобрење државних органа Хрватске, када се на нека места у Влади Хрватске поставе министри потомци који су симпатизери некадашњих усташа, а долазе углавном из Аргентине, онда је то забрињавајуће. Међународна заједница мора да реагује", нагласио је Грајф.

Професор Грајф, експерт за Аушвиц и зондеркомандосе, указује да то више није локално, регионално питање које се тиче односа Срба и Хрвата.

Он је навео да се недавно главни правни саветник Светског јеврејског конгреса из Њујорка Менахем Розенсафт огласио у најутицајнијем америчком онлајн часопису Таблет, где је истакао да у време када јеврејска, српска, ромска и друге мањинске заједнице и антифашисти у Хрватској бојкотују државну церемонију за Дан холокаусата и Дан пробоја из Јасеновца, онда они заслужују и поштовање и међународну подршку.

О спомен-табли с натписом "За дом спремни" која је била постављена на Јасеновцу, Грајф наводи: "Шта да кажем него да је то довољно да експлодирате од беса, као кад на путу до Аушвица видите кукасте крстове. Није то само друго убиство жртава, него и бацање проклетства на те жртве".

За време истраживања Грајф је, како је указао, наишао на чињенице о пребацивању усташа у Јужну Америку, нарочито у Аргентину после Другог светског рата, и захтевима Владе Југославије за њихову екстрадицију.

"Данас дух усташтва оживљавају њихови потомци у Хрватској што је тужно и опасно по младе генерације. И немачки нацисти су бежали у Јужну Америку, али оживаљвање нацизма у Немачкој није успело", рекао је Грајф.

Грајф је боравио у студијској посети региону у оквиру припреме изложбе и међународне научне конференције о Јасеновцу које ће у децембру бити одржане у Јерусалиму, а грађу о Јасеновцу је истраживао у Архиву Југославије.

У страдању Срба и Јевреја има много сличности - убијани су у истим логорима, у нацистичким и усташким фабрикама смрти, а данас су суочени са снажим настојањима да се број њихових жртава смањи и релативизује, констатује Грајф.

Грајф сматра да страдање југословенских Јевреја у НДХ, Јасеновцу и на територији бивше Југославије није довољно истражено и истиче да ће их ставити сада у фокус својих истраживања.

Он каже да се већ годинама бори против покушаја смањивања броја јеврејских жртава убијених од стране нациста, а да се сада бори против смањивања броја жртава Јасеновца.

Питање броја жртава у Јасеновцу је, према његовим речима, врло осетљиво.

"Ја прихватам претпоставку најбољег израелског историчара др Менахема Шелаха. Он је у свом капиталном делу о историји Холокауста у Југославији навео да је у НДХ убијено 'на стотине и стотине хиљада Срба и на десетине хиљада Јевреја'. Још има простора за истраживање, али је јасно да постоји разумљива дискрепанца између до сада именованих жртава и процењеног броја жртава. Он се креће између 700.000 и 800.000", наводи Грајф.

Додаје да су нестајала читава села и породице, црквене књиге су спаљиване, евиденције и картотеке Јасеновца су уништене, а ликвидације су вршене масовно, тако да је могуће направити само експертске процене.

Грајф, који ради на књизи под насловом "Јасеновац - Аушвиц Балкан", каже да је његова дужност да истраживању Јасеновца, који назива "фабриком смрти" да свој допринос - расветљавањем.

"Мислим да је радни наслов моје књиге заслужен, јер је Јасеновац био пакао на земљи. Јасеновац се разликовао од преосталих седам нацистичких логора за истребљење из два разлога. Први је да су, према сведочењима малобројних преживелих, мучења била много монструознија и демонскија него у Аушвицу, а други је да је постојао и без најмањег учешћа нацистичких војника, био је комплетно под усташком управом", наводи Грајф.

(РТС)