Jaсеновац довршен "Олујом"

Jaсеновац довршен "Олујом"

недеља, 17 април 2011 09:36 ИН4С

У Хрватској ће бити одржана комеморација у Јасеновцу којом се обиљежава годишњица страдања цивила у том усташком логору. На комеморацији ће присуствовати комплетни хрватски државни врх, делегације бивших логораша и антифашистичких бораца земаља региона, као и представници дипломатског кора.

Пред криптом споменика "Камени цвијет", присутнима би, уз предсједника Хрватске Ива Јосиповића, требало да се обрати и премијерка Јадранка Косор, шеф Сабора Лука Бебић, као и бивши затвореник логора Стево Ђурђевић.

На комеморацији ће бити и представници Срба, Рома и Јевреја, као народа који су највише страдали. Након вјерског обреда, у крипту ће бити положени вијенци.

Према расположивим подацима, у логору је страдало око 700 хиљада људи, на најзвјерскији начин. Данашња хрватска историографија настоји да минимизира број жртава, што је посебно дошло до изражаја доласком на власт Фрање Туђмана и његовог ХДЗ-а. Према званичним подацима данашње Хрватске, у Јасеновцу је страдало између 83.000 и 100.000 људи, највећим дјелом Срба, а до сада је поименично пописано више од 80.000 логораша. Стиче се утисак да број жртава варира сходно политичкој атмосфери. Што је јавност наклоњенија тековинама Независне државе Хрватске, то је број несрећника страдалих у логорима смрти НДХ мањи и обратно. Усташе су два пута уништавали архиву, почетком 1943. године и априла 1945. године. Земаљска комисија Хрватске, основана 1945., констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број страдалих логораша између 500 и 600 хиљада. Остало је забиљежено да је на усташкој свечаности у Јасеновцу 9. октобра 1942. године, управник логора Вјекослав - Макс Лубурић, поносно обавијестио присутне:

"... и тако смо вам ми у овој години, овдје у Јасеновцу, поклали и више људи него Османлије за цијело вријеме боравка у Европи"!

Логор Јасеновац формиран је у љето 1941. године и представљао је у ствари систем повезаних логора, дјеловао је на више локација, међу осталим и у Старој Градишки, док су у Доњој Градини, на босанској обали Саве, вршене масовне ликвидације. Већина масовних ликвидација је вршена на десној обали Саве, од Дубице па низводно. Каснијим форензичним истраживањима, откривено је да је на том потезу ликвидирано најмање 300 хиљада људи! Осим ове локације, ликвидације су вршене у шуми поред логора "Крапје", потом близу логора "Версај" и "Уштица", а по угледу на њемачке логоре постојали су и крематоријуми. Колико је убистава било у јасеновцу, свједочи и допис усташке команде из априла 1942. године, који обавјештава све команде и институције да "логор Јасеновац може примити неограничен број логораша".

Посебна је прича о начину вршења егзекуција над несрећним логорашима. Хитлеров изасланик у Загребу, генерал фон Хорстенау, записао је у свом дневнику 1942. године да су усташки логори "суштина самог ужаса". Официр задужен за транспорт Артур Хефнер, који је имао прилике да обиђе и друге нацистичке логоре у Европи, записао је "...ово је један од најјезивијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим "Паклом"."

У Јасеновцу су људи убијани претежно маљевима и специјално конструисаним ножевима, а кољачи су одржавали такмичења у брзини и броју закланих. Људи су драни живи, кидано им је месо, а на отворене ране сипана је со, одсецани носеви, вађење очију, кидани дјелови тијела...

Од око хиљаду логораша пробој је 22. априла покушало њих 600, али је само 91 успио да преживи. Неколико сати послије њих, пробој су покушали и логораши из погона Кожаре, а од 176 преживјело их је једанаест.

Међу преживјелима има и оних логораша Јасеновца који су мијењани за заробљене Нијемце и квислинге. Усташе су спалиле сву документацију и срушиле све објекте логора, али нису уклањали лешеве који су 2. и 3. маја дочекали партизане.

Овогодишња комеморација, долази у данима високе хомогенизације хрватског народа, у протестима због осуде хрватских генерала Готовине и Чермака.

Парадоксално је, али непобитно, да је "Олуја" која је у Трибуналу проглашена "Удруженим злочиначким подухватом", само завршила намјере креатора и извршилаца масовног хуманоцида у Јасеновцу, који је пред собом имао јасан циљ: "Ослободити се Срба тако што ћемо трећину покатоличити, трећину протјерати, а трећину побити"! Туђманова реченица, забиљежена у Брионском транскрипту са састанка на којем је припремана "Олуја", која гласи " Ослободити се Срба једном за свагда", само је дио истих намјера у различитим историјским и друштвеним контекстима.

Није нам намјера да правимо упоређивање НДХ са савременом Хрватском, али је евидентно да се у односу на  Србе у Хрватској, саме по себи намећу неке паралеле