rtrs.tv

Пуповац: Све је почело ослобађањем Готовине и Маркача

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

3-4 minutes

---

Милорад ПуповацФото: Screenshot/YouTube

Хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач су у другостепеном поступку хашког трибунала ослобођени одговорности за војно-полицијску акцију "Олуја", иако су претходно били осуђени на 24, односно 18 година затвора, за почињени ратни злочин.

Пуповац је у интервјуу за љубљанско Дело рекао да је ретроградни процес почео том ослобађајућом пресудом, а да је све достигло "врхунац" протестима због постављања ћириличних табли у Вуковару.

У тој кампањи против ћирилице, како је додао, учествовао је и дио католичког свештенства, а десничарска удружења и нова влада, која је дошла након оне коју је водио Зоран Милановић, претворили су то у "државну политику".

Истакао је да су те кампање оставиле дубоко коријење у хрватском друштву, с амбицијом да се прошире и постану доминантни стуб у политичком животу, онако како се то догађа и у неким другим европским државама.

Предсједничка кампања у Хрватској са противсрпским позицијама

Оцијенио је и да се предсједничка кампања у Хрватској, која увелико траје, а да се још не зна датум избора, води са изразито десних, противмањинских и противсрпских позиција.

Како је пренијела ХИНА, Пуповац је рекао да се посљедњих неколико година у хрватском друштву генерише "идеологија мржње", чему би морали да се супротставе владајуће и опозиционе странке и грађани.

Пуповац, који је и посланик у хрватском парламенту, изјавио је да такви "ретроградни процеси" негативно утичу на односе Хрватске и Србије и на хрватско-српске односе генерално, јер се отворена питања "не рјешавају, него користе као средство за политичке сукобе", умјесто "обнове повјерења и сарадње двију држава и два народа у процесу европеизације" цијелог региона.

Негирање злочина у Јасеновцу – најтежи облик ревизионизма

Поновио је и своје познате ставове о случајевима историјског ревизионизма, споменувши релативизацију логора Јасеновца и усташке НДХ.

Истакао је да је антифашизам "темељ данашње Европе", а да, ако се то негира, онда се не зна "шта је морално, а шта аморално, шта је истинито, а шта не и шта је дозвољено, а шта није".

Негирање усташких злочина у Јасеновцу и релативизација НДХ један је од најтежих облика ревизионизма, казао је Пуповац, напоменувши да су посљедице тога опасне за католичко-православне и хрватско-српске односе, али "и за Европу".

То отвара простор и за друге историјске ревизионизме, то је припрема терена за обнову злочинских идеологија које су довеле до концентрационих логора као политике, идеологије нацизма и усташтва, казао је предсједник СДСС.

Пуповац се заложио за стварање широке политичке платформе којом би се те ствари поправиле, а у којој би учествовале водеће политичке странке и грађани.

Да би се, како је казао, политика заштитила од ризика које доноси екстремна десница, потребно је створити свијест о том ризику за цијело друштво, а у томе би морале да учествују сви они којима је стало до тога да екстремне десне политике не постану национални политички мејнстрим.

 

rtv.rs

Predstavljena knјiga jevrejskog istoričara o Jasenovcu

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

2-3 minutes

---

Prof. dr Grajf se zahvalio na prijateljskoj dobrodošlici i istakao da je cilj njegovog dolaska uspostavljanje saradnje između dve države i njihovih akademskih institucija.

"Ovo je prilika da se predstavi tužna i tragična istorija koja je bila skrivana decenijama, i krajnje je vreme da se razotkriju zločini kriminalnog ustaškog režima koji je brutalno ubio stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i ljudi drugih nacija. O zločinima treba govoriti otvoreno i moja publikacija nastoji da ispriča stvarnu priču o kojoj se godinama ne zna dovoljno" izjavio je autor.

RTV (Jaroslav Pap)

U programu su učestvovali i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović, ambasadorka Izraela dr Alona Fišer-Kam i akademik Darko Tanasković.

"Dugujemo veliku zahvalnost svima onima koji govore o istini koja se tiče i našeg naroda, a posebno imajući u vidu konstantne pokušaje visokih državnika susednih zemalja da se ospore razmere stradanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Ova knjiga na objektivan način prikazuje te događaje, a nemamo pravo da ćutimo, i to ne da bismo se vraćali u istoriju, već da se takvo zlo više nikada i nigde ne ponovi. Svako ko je borac za istinu je dobrodošao u Novi Sad. Ne zaboravimo da je to grad stradalnik, koji je pretrpeo velike žrtve od fašističkog režima u Drugom svetskom ratu", rekao je gradonačelnik Vučević.

Ambasadorka Izraela rekla je da je počastvovana što učestvuje u promociji knjige o Jasenovcu koja osvetljava jedan od tragičnih trenutaka u istoriji Srba i Jevreja.

"Treba da se suočimo sa vlastitom istorijom i da iz holokausta izvučemo lekciju kako se takve stvari ne bi ponovile u budućnosti nikome", kazala je Alona Fišer-Kam.

 

RTV (Jaroslav Pap)

Prema oceni predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića, ova knjiga smešta fenomen Jasenovca u komparativni međunarodni kontekst, veoma je živopisna i utemeljena na mnogim argumentima.

Promociji knjige prisustvovala je i Jelena Radojčić Buhač, koja je preživela logor Jasenovac Stara Gradiška, i kojoj je 89 rođaka nestalo u Drugom svetskom ratu.

 

in4s.net

Јевреји упозорили Хрвате: Лажете о Јасеновцу

ИН4С -

5-6 minutes

---

логор Јасеновац

Стоја Башкат, рођена 1905. године, Српкиња из Брезичана код Приједора, одведена у логор Стара Градишка због националне и вјерске припадности. Убијена 1942. са 13-годишњом кћерком Смиљом.

Стоја Чекић и син Мирко, Срби из мјеста Грбавци под Козаром. Одведени у логор Стара Градишка због националне и вјерске припадности. Убијени 1942.

Учитељ Бранко Босанац и његова породица (супруга Даница, синови Немања и Недјељко, кћери Дивна и Љиљана), Срби из Моштанице код Босанске Дубице, одведени у логор Јасеновац због националне и верске припадности. Убијени 1942.

 

Кад им прифали бодљикава жица.., фото: Новости

Слике са судбинама заточених, мучених и убијених ређају се на монитору, у замраченој соби Јавне установе „Спомен-подручје Јасеновац".

Свега ту има, и ланаца којима су окивани, и мапа стратишта гдје су убијани, и њихових личних ствари – од лименог посуђа, преко одјеће, писама, пјесмарице нађене у Старој Градишки, фотографија…

Стакло чува покривач Софије Бакарић, убијене у јулу 1943, и прслук од вештачког крзна Зоре Фаист Радујков, која је из логора изашла разменом. Ту је и прстен Габриела Југа, на чијој је унутрашњој страни урезан натпис „И то ће проћи". Габриел је успео да побегне из транспорта упућеног из Циглане на принудни рад у Трећи рајх.

Свега има, али као да нема ничега. Поставка, иако изузетно модерно урађена, више личи на изложбу у покушају, коју је неко почео да поставља, па отишао на паузу за ручак и више се није вратио.

Прошло је нешто више од годину дана од када је директор Светског јеврејског конгреса за Израел Лоренс Вајнбаум за њу рекао да је пуко „замагљивање историје". Од тада до данас, поставка се није промијенила, али нису поклекли ни притисци јеврејске заједнице да се то деси.

Како је за „Новости" потврдио директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина, у целу ствар умешала се и ИХРА (Међународна алијанса за сећање на Холокауст).

Добро је да је ИХРА ставила Јасеновац под надзор и да ће се она питати око ревизије поставке и постављања нове. Сигуран сам да ће ову ускоро замијенити нова – каже Ђурић.

Према његовој оцјени, а са тим се слаже већина домаћих историчара, актуелна поставка саставни је дио покушаја историјског ревизионизма у Хрватској.

Разводњена је, недостаје јој европски контекст и довољно података који би указали на монструозност почињених злочина. Хрвати су у врсти злочина превазишли менторе из Трећег рајха. Видио сам на десетине листова с аутопсија лешева који су пливали Савом, и ријетко који је имао рупе од метака. Сви су имали често и по више убода ножем. Легенде поред фотографија су недовољно јасне, а фотографије недовољно експлицитне – каже Ђурић.

Тако, рецимо, поред слике Граника, мјеста на лијевој обали Саве, гдје се вршио утовар и истовар робе с речних бродова, стоји само да су „ту убијани заточеници, а њихова тијела бацана у Саву". Али, нигде није наведено да су логораши убијани маљевима!

Нигдје нема ни да су бебе отимане мајкама из наручја, бацане увис и дочекиване на бајонете… А о томе су свејдочили преживјели. Такође, појединим експонатима перфидно се провлачи теза да је у питању био првенствено радни логор.

Логораши стално били везани

А колико људи је у њему страдало, до данас није тачно утврђено. Свакако их је било више од онога што се наводи на изложби: попис 81.998 жртава, међу којима 20.038 дјеце млађе од 14 година. У Музеју жртава геноцида поименце је побројано далеко више људи, али попис није готов, па Ђурић још не жели да излази са бројкама.

Окови у којима су били мучени, фото: Новости

У вријеме када је Јован Мирковић био директор Јасеновца, годишње је, укључујући и бројне ђачке екскурзије, меморијал обилазило око 400.000 посјетилаца. Данас их нема више од 10.000. Мирковић је био директор у два наврата. Како воли да каже, први пут су га „смијенили другови", други пут су га „ухитила господа".

Први мандат му је трајао од 1978. до 1980. Иако му то нико није рекао, проблем је био што је од установе хтио да направи и истраживачки центар. На стратишту Брочица отворио је више од 40 гробница, а у селу Млака, где је једно време био прихватни логор за жене и децу, а иначе логорска економија – пет.

У једној гробници нашли смо дјевојачки ђердан. То ме је потресло више него све разбијене лобање – каже Мирковић.

Покушао је да сачува око 3.600 метара остатака логорских зидина (усташе су све минирале пре повлачења) и уз њих посади јабланове. Безуспешно.

Други пут је био директор од 1990. до 1991. године, када је ухапшен. За њим је расписана потјерница због наводне „четничко-терористичке дјелатности и навођења ракетног напада". Од тада више није одлазио у Хрватску. Садашњу поставку није видио, али из свега што је чуо, највећа му је замјерка што се из ње не види да је у НДХ почињен геноцид, са намјером да се униште Срби, Јевреји и Роми.

Извор: Новости

 

Židovska općina: Podizanjem spomenika Holokaustu u Zagrebu želi se prikriti stradanje Židova u NDH

Židovska općina: Podizanjem spomenika Holokaustu u Zagrebu želi se prikriti stradanje Židova u NDH

Predsjednik Židovske općine Zagreb i Koordinacije židovskih općina u RH Ognjen Kraus od zagrebačke je skupštine zatražio da se "sramotna odluka" o podizanju spomenika Žrtvama Holokausta u Zagrebu ukine, upozoravajući da se njegovim podizanjem "želi prikriti prava istina o stradanjima Židova na području NDH". Kraus kaže da "spomeniku za šest milijuna Židova nije mjesto u Zagrebu i Hrvatskoj jer isti već egzistira u Berlinu", dok je Ivo Goldstein bio napisao da se spomenik može i treba "posvetiti ili onima koji su stradali u deportaciji u kolovozu 1942. godine, ili svim stradalim zagrebačkim Židovima (njih oko 8000) ili svim stradalim hrvatskim Židovima (oko 20.000) ili čak svim stradalim endehaškim Židovima (oko 31.000)… Romima i Srbima… i potencijalnim opozicionarima". Zagrebačka zastupnica Rada Borić, koja je glasala protiv spomenika, smatra da je "grad mogao komemorirati npr. žrtve logora Jasenovac u kojemu su, prema potvrđenoj poimeničnoj listi žrtava, ustaše usmrtile 13.116 Židova, 47.627 Srba, 16.173 Roma i 6.229 osoba drugih nacionalnosti".

 

glassrpske.com

Патријарх Иринеј: Вапај се чуо до неба, али није до Загреба и црквених представника

4-5 minutes

---

05.05.2019 14:04 | Срна

Доња Градина - Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је данас у Доњој Градини да су у усташком злочину у Јасеновцу учествовали и они који је требало да шире љубав и читају Јеванђеље и да су многи од њих окрвавили руке до лаката, чак били рекордери у чињењу злочина.

Патријарх Иринеј је нагласио да се вапај дјеце чуо до самог неба, али не до Загреба и црквених представника и то не што нису могли да чују већ нису жељели. "Они који је требало да проповедају љубав међу народима, они су мачем и ножем чинили злочиначка дела", рекао је српски патријарх послије парастоса који је служио српским жртвама убијеним у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Патријарх Иринеј је истакао само Бог зна колики је број оних који су уморени у најстрашнијим мукама.

"Још се води велика дискусија колики је тај број. Веома велики. Они најобјективнији истраживачи сматрају да је прешао милион", рекао је патријарх.

Српски патријарх је напоменуо да је један од усташких вођа рекао да су уморили више народа него Турци на овим балканским просторима.

Он је поручио да освета не смије да буде предмет размишљања, јер је српски народ хришћански, православни, који слуша Божије заповијести и труди се да их колико може испуни.

Патријарх Иринеј је истакао да ће они, који су чинили злочин, кад тад осјетити трагичност својих дјела, а да српском народу преостаје да не дозволи да буду заборављена њихова стратиша и страдања.

"Морамо опростити јер смо хришћани, а не смијемо заборавити", истакао је патријарх српски.

Он је рекао да је Спомен-подручје Доња Градина свето мјесто, једна од многобројних голгота српског народа створених од 1941. до 1945. године прошлог вијека.

Патријарх је подсјетио да је Исус Христос страдао без кривице на Јерусалимској голготи, док је на овом мјесту и другим српским голготама страдалао много народа у најстрашнијим мукама.

"То су чинили људи који су себе сматрали хришћанима, учинили су злочин који се готово нигде у свету није такав десио. Шта им је био циљ, само они знају", истакао је патријарх Иринеј.

Он је поновио да само Бог зна колико је страдало српског, јеврејског и ромског народа, те подсјетио да су и они који су објективније посматрали и бавили се овим проблемом, а било је ту и поштених Нијемаца, тврдили да је само у Јасеновцу и у Градини страдало најмање 700.000 недужних душа.

"Толики број је само овде, а да не помињемо и не говоримо о местима у Босни, Херцеговини, Хрватској, Лици, страшним логорима, где су смрт нашле хиљаде и хиљаде невиних душа", рекао је патријарх српски.

Према његовим ријечима, Хрвати воле да се хвале Николом Теслом као својим научником, а само из његове породице је убијено више од 80 чланова и таквих породица није био мали број у српским земљама.

Патријарх српски је напоменуо да су ти страшни злочинци били дијелом из хрватског народа, хришћана, али далеко од хришћанског имена и дјела Божијег.

"Оно што су они чинили, у свету се није чинило и догађало. Овај народ је хватан у својим домовима, на њивама и довођен је на стратишта да се никада не врате. Страшна историја једног народа коју не желимо да се понови нигде у свету. Старадала су деца, жене, старци, невини људи, само зато што су припадали другом народу", рекао је патријарх српски.

Он је напоменуо да фашизам није знао за те муке и страдања народа који је био лишен слободе, већ да је та вјештина дошла преко једног народа, али да на срећу то није било мишљења цијелог хрватског народа.

"Не смијемо да дозволимо да заборавимо њихова стратиша и страдања. Морамо опростити јер смо хришћани, а не смемо заборавити", истакао је патријарх српски и пожелио да се овакав злочин никада више и нигдје не понови.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Систем логора смрти Независне Државе Хрватске /НДХ/ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина, као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

 

Spomenička pornografija

portalnovosti.com

Spomenička pornografija

7-9 minutes

---

Predstavnici jasenovačkih žrtava i ove su godine bojkotirali službenu komemoraciju, zbog čega su dobili već uobičajenu porciju batina iz hrvatskog državnog vrha. To je tim grotesknije što je taj vrh isključio samog sebe iz kruga predstavnika jasenovačkih žrtava, ostajući kod teze da je Jasenovac bio isto što i Bleiburg

Pobornici i štitonoše proustaškog mita o Bleiburgu kao najvećeg gubilišta hrvatskog naroda uzvraćaju udarac. Tako bi se najkraće moglo okvalificirati reagiranje hrvatskih svjetovnih i crkvenih vlasti na odluku iz Austrije da se zabrani blajburška kvazikomemoracija u obliku u kakvom je dosad egzistirala. Kruna toga je obavijest organizatora blajburških masovki da su pozvali predsjednicu Kolindu Grabar-Kitarović da joj se ovaj put i osobno pridruži. Ovo je službeno potvrđeno i na Pantovčaku, bez preciziranja da li će se predsjednica odazvati, što je navelo neke novinare da zaključe kako bi zbilja moglo biti tako, u protivnom predsjedničin ured ne bi to spominjao. Ako se to stvarno dogodi, što je malo vjerojatno, bio bi to presedan vrijedan naslovnica svih novina u zemlji pa i šire, jer nijedan hrvatski predsjednik dosad nije bio na Bleiburgu u okviru i na dan službene manifestacije (učinili su to samo bivši predsjednik Ivo Josipović i sama Grabar-Kitarović, ali na druge dane, a Franjo Tuđman ni tada). Kako god bilo, na vatru lažnog mita o Bleiburgu kao planiranom genocidu nad Hrvatima bačene su nove cjepanice, što se očito čini, rekosmo, u inat Austrijancima. Toj, umalo što se ne kaže, raskatoličenoj i komunjariziranoj bratiji treba pokazati zube i to je, eto, učinjeno.

Ali ne samo njima. Zube se očito želi pokazati i predstavnicima žrtava Jasenovca, koji su i ove godine bojkotirali službenu jasenovačku komemoraciju, zbog čega su dobili uobičajenu porciju verbalnih batina iz hrvatskog državnog vrha. To je tim grotesknije što je taj vrh sam sebe isključio iz kruga predstavnika jasenovačkih žrtava jer, kao i vrh Crkve, gura tezu, istina diskretnije nego u Karamarkovo vrijeme, da su žrtve s Bleiburga isto što i one u Jasenovcu. Nema veze što je bjelodano da bjelodanije ne može biti da su na Bleiburgu i tzv. križnim putovima ubijani mnogi koji su krivi za Jasenovac, a u Jasenovcu baš nitko tko je kriv za Bleiburg. Ima tu još nešto što se, svakako ne slučajno, gubi iz vida. Autentični predstavnici jasenovačkih žrtava pridružili su se Josipoviću kada je bio u spomenutom posjetu Bleiburgu, što je priznanje da je ondje i kasnije bilo i nevinih žrtava partizanske odmazde, kojima je na taj način iskazan pijetet. A oni koji figuriraju kao predvodnici blajburške mitomanije nikada nisu odali takvo poštovanje jasenovačkim žrtvama, dok je tobožnji pokušaj kardinala Josipa Bozanića da to ispravi završio onim odustajanjem na pola puta do Kamenog cvijeta, što će ostati vječni spomenik licemjerstvu hrvatskih crkvenih i svjetovnih vlasti. Osim toga, što je možda i najvažnije, predstavnici jasenovačkih žrtava među Židovima, Srbima, Romima i ostalima svesrdno su poduprli pojedinačno pobrojavanje ubijenih u Jasenovcu. Time su doprinijeli da prestane mistifikacija oko ovog logora, koja je svojedobno s brojevima od sedamsto tisuća i više ubijenih prerasla u pravu 'pornografiju' smrti, da se poslužim u ovim novinama već korištenim izrazom.

S druge strane, kao svjetionik svijetli činjenica da zagovornici blajburškog mita nikada nisu pokazivali zanimanje da se tako precizno pobroje i žrtve na Bleiburgu i poslije, očito zato što bi htjeli da spomenuta pornografija smrti opstane, ovaj put u njihovoj režiji. Jasno, premijer Andrej Plenković ne bi htio biti u istoj rečenici s takvima, jer je previše očito da oni manipuliraju brojilom mrtvih tako da umanjuju ili čak niječu žrtve ustaškog terora, a uvećavaju žrtve partizanskog, i tako nastavljaju spiralu mržnje koja je i dovela do masovnih ubojstava. Ali zato se sadašnja državna i crkvena vlast ne libe financijski i drukčije pomagati negatore Jasenovca, a lišo je prošao i Hitler iz našeg sokaka koji je ovih dana opet postrojio svoje ustaše u Splitu. Iz toga je onda logično proizašla ideja, za čiju je realizaciju zaduženo Ministarstvo branitelja Tome Medveda, o podizanju nekakvog zajedničkog spomenika, zapravo više njih, u počast svim žrtvama Drugog svjetskog rata i poslijeratnog razdoblja.

Dakle, dobili bismo nekakav čudovišni križanac ustaško-partizanskog spomenika, čime bi se stavio znak jednakosti ne samo između žrtava nego, puno gore, između slobodarskih i emancipatorskih ideja za koje su pale jedne žrtve i kvislinških i rasističkih za koje su pale druge. Naravno da ovakva spomenička pornografija nije moguća u zemljama koje su činile jezgru nekadašnje antifašističke koalicije, a činila ju je i Hrvatska. Ali sadašnjem hrvatskom državnom vodstvu, Plenkoviću, a još više Grabar-Kitarović, očito je bliskiji primjer istočnoevropskih postkomunističkih država, koje čine slične ustupke svojim pronacističkim kolaboracionistima, s tim da ti kolaboracionisti nisu nailazili na praktički nikakav otpor, dok im se ovdje u Hrvatskoj suprotstavio jedan od najsnažnijih antifašističkih pokreta. I tu je ključ stvari. Ako bi bila realizirana ideja zajedničkih spomenika, Hrvatska bi se odrekla antifašističkog legitimiteta koji je sama dala upisati u svoj Ustav i dobili bismo nakazni, dvoglavi antifašističko-fašistički legitimitet koji ozbiljna historiografija ni zdrav razum ne poznaju. Oh da, spomenuta pornografija nije se pojavila niotkuda. Onih više od stotinu spomenika Franji Tuđmanu kleše kip njegovoj ideji 'pomirbe'.

Ta ideja bi možda imala smisla da je htjela izmiriti potomke partizana i ustaša, iako ni to nije bilo potrebno jer se to već dogodilo kroz važeći Ustav, koji izjednačava prava svih hrvatskih građana Ali Tuđman nije htio samo to, htio je i pomiriti nepomirljive ideologije, jednu zločinačku, drugu osloboditeljsku i emancipatorsku, i u to ime čak poželio izgraditi zajedničku kosturnicu partizana i ustaša u Jasenovcu. To je, naravno, izazvalo skandal svjetskih razmjera i od toga je morao odustati, a pale su tu i neke njegove isprike, ali samo za međunarodnu, ne i domaću upotrebu. Sada se vidi smisao tog lukavstva. Ideja pomirbe spremljena je u vremensku kapsulu kako bi bila izvađena u pogodnom trenutku, i on je zbilja i došao. Već je SDP-ova vlada Zorana Milanovića počela s reanimacijom leša te ideje donijevši propise o nekakvom zajedničkom komemoriranju svih žrtava Drugog svjetskog rata, pa smo imali priliku gledati prizore da se čak i najgorim ustaškim zločincima podižu spomen-ploče kao junacima palim za hrvatsku slobodu i neovisnost.

I to je odškrinulo tešku kamenu ploču na Tuđmanovom grobu. Jer poslije ovoga pojavio se Tomislav Karamarko s idejom da se sasvim ukloni antifašizam iz hrvatskog Ustava, sve u ime nekakve retuđmanizacije, iako svi znaju da je on ondje stavljen na izričit Tuđmanov zahtjev (kao što svi znaju da je na njegov zahtjev to u političkoj praksi demolirano). Zato se Plenković, riješivši se Karamarka, vratio 'izvornom' Tuđmanu, iako bez skandala koje je ovaj svojedobno izazivao u svijetu. Ipak je on 'dijete Bruxellesa', a ne pljuje se u tanjur iz kojeg jedeš. No na čelno mjesto HDZ-ove liste za evroizbore stavio je deklariranog tuđmanovca Karla Resslera, i tako se mrtvouzica nazadnjačkog i destruktivnog tuđmanizma nesmetano nastavlja.

https://www.portalnovosti.com/spomenicka-pornografija

balcanicaucaso.org

The truth about Jasenovac

Osservatorio Balcani e Caucaso

7-9 minutes

---

Ivo Goldstein

Between historical revisionism and divided memories, the Jasenovac concentration camp (Croatia) keeps fostering division and debate in the communities of the region. Ivo Goldstein, a well-known Croatian historian, explains the reason for a long-standing dispute

Also this year, as has happened since 2016, two opposing ceremonies celebrated the liberation of the Jasenovac concentration camp on April 22^nd, 1945. The Jewish and Roma communities as well as the representative of the Serbian minority decided not to participate in the official celebrations, accusing Andrej Plenković's government of being ham-handed in the fight against historical revisionism. We talked about it with Ivo Goldstein, noted Croatian historian and author of a recent essay on Jasenovac (Fraktura, 2018).

The official ceremony at Jasenovac was boycotted for the fourth consecutive year. Why?

Because the government keeps making mistakes, there is no sincerity in its condemnation of those events. This is at least my opinion, I am not the one who decided to boycott the ceremony.

What kind of mistakes are we talking about? In 2016, at the time of the Orešković government, it was clear that the government sponsored historical revisionism. Has nothing changed with the Plenković government?

I cite a recent example. In mid-March, Minister of Science and Education Blaženka Divjak sent a letter to schools to invite teachers to take the students on a trip to Jasenovac – a commendable initiative, given that today only few classes visit the former extermination camp. Unfortunately, however, the letter does not mention ustashe, but only the "Jasenovac camp" and the Shoah – nothing about the Serbs or the Roma who died in the concentration camp.

Official document of the Jasenovac camp citing Jewish prisoners

Why?

Because the government only acts in response to external pressure or to comply with international obligations. Not for the culture of memory. I have no words to describe how negative this attitude is. So, Divjak's initiative is certainly a good start, but it shows all the weakness and limits of the government's action.

Why is it so difficult for the Croatian government to embrace the historical truth about Jasenovac?

The reason is political. The government thinks that the extreme right is influential and makes these concessions hoping to appease it. It's horrible. They do not realise that not only does this not pacify the extreme right, but it does not even reduce the problem. In fact, it emboldens revisionists.

What are the origins of the Jasenovac dispute?

It is a topic that has haunted Croatia for over 70 years. First of all, it should be noted that after 1945, in the first post-war period, Yugoslavia manipulated the number of war victims to obtain greater repairs at the peace table. Hence, even if Yugoslav demographers had estimated 1 million deaths and a 1.7 million population loss (also counting emigrants, the unborn, etc.), Yugoslav diplomats spoke of 1.7 million deaths in Paris. So, it is not clear how, the idea was born that 700,000 of these had died in Jasenovac. It was a lie, but in a totalitarian system, the truth is what the government says.

Has that figure stood for a long time?

Yes, at the official level we continued to talk about 700,000 deaths in Jasenovac, although a 1964 survey carried out in Belgrade registered 59,500 victims. Such data simply remained secret and the research was never published. It was made known only in the 1990s, thanks to a Bosnian Muslim institute. Yet, among historians, it was already clear in the early 1990s that there could not have been 700,000 victims, simply because that figure was inconsistent with the basin of the camp.

So, was Croatian revisionism born in response to Yugoslav exaggeration?

I think there are three main sources of Croatian revisionism on Jasenovac. On the one hand, yes, it was a reaction to the 700,000 figure. On the other hand, there was the need to create a new historiography with the new state and therefore reject everything Yugoslav. And finally, there was the desire of the most nationalist groups to rewrite history, advertising the ustasha regime as something positive for Croatia. Then, the historical trigger was the Serbian revanchism of the 1980s, when Belgrade began to rumour that "the 700,000 were all Serbs", or that "the Croats are collectively guilty for Jasenovac", or even to mention "millions" of deaths. Tuđman himself was the first to respond to Serbian hysteria with his book Bespuća povijesne zbiljnosti [The Horrors of War], published in 1989.

What was the point of view of the first Croatian president?

Tuđman tried to achieve a counterbalance and has the merit of distinguishing between ustashe and Croats, but his work ended up complicating things even more. He developed a theory according to which the real culprits would have been six Jewish kapos, in his opinion "privileged" in the camp – hard to believe, since 5 died before 1942. In short, Tuđman tried to mitigate Croatia's faults, but chose the wrong method. The ustashe cannot be defended. On the contrary, it is historically true that, towards the end of the war, the majority of Croats took part in the anti-fascist struggle. There were more Croats among the partisans than among the ustashe.

What does historiography say about the number of deaths in Jasenovac today?

The list at the Jasenovac camp reports 83,811 names, the one in the Belgrade genocide museum 84,000. In my opinion, 10-20% may still be missing, also considering that moderate Belgrade historians speak of 120,000 possible victims. In short, we will get to about 100,000 victims, I think. But the search is not over. I have proposed to the representatives of Croatia, Serbia, and Bosnia and Herzegovina to share data and do joint research, but nobody is interested.

Where do Croatian revisionists who speak of 18,000 victims get their figures? For example, Jakov Sedlar does this in his documentary "Jasenovac the truth", which was by the way awarded by the city of Zagreb.

That is bullshit. These people simply know they are lying. There are hundreds of documents from the time that mention the names of those killed in Jasenovac. Just look at them. That's what I do. They accuse me of not loving Croatia, of telling lies, but all I do is report what I see in the documents.

Is this counter-narrative based on falsehood that the Croatian government fails or is not willing to eradicate?

Yes, even the government supports the argument that "Croats cannot be war criminals". But that's not getting us anywhere.

I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

 

 

novimagazin.rs

Intervju Ivo Goldštajn: Politikantstvo je Jasenovac učinilo još tragičnijim

12-15 minutes

---

Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić

Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn govori za Novi magazin o svojoj knjizi "Jasenovac" i o pokušaju revizije istorije u Hrvatskoj i Srbiji. Žalosno je da se iz shvatanja koliko je u Jasenovcu ubijeno ljudi odmah može shvatiti i politička orijentacija, kaže sagovornik Novog magazina, uz objašnjenje da o četnicima i ustašama misli isto, te da javnosti na prostoru bivše Jugoslavije nepogrešivo funkcionišu po principu spojenih posuda

Razgovarala: Ivana Pejčić

O Jasenovcu je tokom ovih sedamdeset godina izrečeno mnogo i istina i laži. Jasenovac je i danas, umesto da bude polje zajedničke memorije zbog te velike tragedije, postao ili ostao, nažalost, mesto politikantstva i politizacije. Sama po sebi povijest Jasenovca je traumatična, a sa svim ovim politizacijama ona postaje traumatičnija, kaže hrvatski istoričar Ivo Goldšajn, čija je knjiga "Jasenovac" predstavljena prošle sedmice u Beogradu.

"U toj kulturi sjećanja otišli smo u posve krivom smjeru. To je kao da vas sada neko pita za put za Novi Sad, a mi mu pokažemo put za Niš. Mi smo sada s tom kulturom sjećanja, i tu mislim na čitavu regiju, zastranili. S jedne strane, imate brutalno minimiziranje broja žrtava i potpuno negiranje zločinačkog karaktera Jasenovca, dok sa druge strane imate predimenzioniranje koje se pretvara u optužnicu protiv jednog naroda. To je kulturno i civilizacijski neprihvatljivo. Nadam se da će ova moja knjiga doprineti kultiviranju diskusije o Jasenovcu", objašnjava Goldšajn.

Motiv da napiše knjigu smatra profesionalnim izazovom da ispriča celovitu priču o Jasenovcu, uz postavljanje novih pitanja. Zalaže se ili, kako kaže, voleo bi da se održi zajednička komemoracija žrtava u Jasenovcu – hrvatsko-bosansko-hercegovačko-srpska – jer bi se tako došlo u situaciju ne da se raspravlja samo o Jasenovcu već i o drugim traumatičnim temama i drugim činjenicama iz povijesti 1941-1945, ali i iz 1991-1995: "I tu smo zapravo u situaciji za koju treba puno političke volje i hrabrosti da se te stvari na neki način prebrode i da se izađe na pravi put. Nažalost, ne vidim tu političku volju. To je strašno. Ali tako je."

*Kako biste opisali današnje stanje u Hrvatskoj po pitanju revizije istorije? Ima li naznaka da bi se mogla promeniti trenutna situacija, odnosno da Vlada Hrvatske prestane da finansira pokušaj revizije istorije?

Ne radi se samo o financiranju revizionističkih društava nego i o mnogo toga drugoga. Hrvatska je po Ustavu zasnovana na odlukama ZAVNOH-a iz 1943. godine. Nije to samo politička korektnost nego i neosporiva povijesna činjenica. Volio bih da to i vlasti u svakom trenutku i na svakom mjestu poštuju. A ne rade to. Uostalom, ovih se dana održavaju dvije komemoracije u Jasenovcu, ona druga je organizirana zato što predstavnici romskih, srpskih i židovskih organizacija, te antifašista, bojkotiraju državnu komemoraciju.

*Jeste li bili u prilici da predstavnicima vlasti u Hrvatskoj iznesete svoje viđenje stvari? Kakve su njihove reakcije?

Da, premijer Plenković i njegovi najbliži suradnici mogli su na svoje uši čuti što imam reći o Jasenovcu i Bleiburgu. Ja, naime, nemam više verzija priče – istu priču pričam i u Zagrebu, i u Beogradu, i u Parizu. Mislim da su premijer i neki njegovi suradnici u principu antifašisti, ali da ne misle da su ova pitanja, koja su zapravo identitetska, toliko važna, kako ja to mislim. Osim toga, stalno se naglašava kako premijer u stranci i u javnosti ima revizionističku desnicu koju mora zadovoljiti, pa da stalno mora nekako balansirati. Za to nemam razumijevanja jer je kontinuirano povlađivanje desnici dovelo do ovoga što danas imamo.

*Kako se osećate kada u emisiji na nacionalnoj televiziji gostuju autori knjiga i filmova u kojima se Jasenovac opisuje isključivo kao radni logor?

Tužan sam. Jedino me ohrabruje činjenica da je reakcija javnosti bila vrlo snažna i da se takav nastup jednog od revizionista više nije ponovio.

*Paralelno s procesom revizije istorije u Hrvatskoj, u Srbiji isto imamo pokušaj revizionizma četničkog pokreta. Zašto se to dešava? Da li je Jasenovac bio detonator srpskog nacionalizma uoči ratova na prostoru bivše Jugoslavije?

Kao što sam rekao, ekstremizmi se međusobno podržavaju. O četnicima mislim isto što i o ustašama. Četnici su počinili izdaju i zločin prema Srbima, a genocid prema muslimanima i Hrvatima. Koncepti djelovanja ustaša i četnika bili su isti – mržnja prema drugom i drugačijem, te višak primitivizma, oružja, municije i rakije. Uvjerio sam se u to pišući o četničkom zločinu u dolini Rame, u srednjoj Bosni, oktobra 1942. Jedina razlika između ta dva izdajnička pokreta bila je u tome da su ustaše imale kvislinšku državu koja im je omogućavala organizaciju masovnog zločina, a četnici su u tom pogledu bili umnogome limitirani, pa je i broj ustaških žrtava veći negoli četničkih.

 

*Možete li srpskoj javnosti objasniti zašto je za vas iritantno – kada se priča o Jasenovcu – da pričate o broju žrtava?

Nije to za mene toliko iritantno koliko me rastužuje da se 74 godine nakon nestanka logora interes javnosti svodi na broj žrtava. Naime, žalosno je da se iz shvaćanja koliko je u Jasenovcu ubijeno ljudi odmah može shvatiti i politička orijentacija osobe. Današnja politizacija i manipulacija temom koja je sama po sebi traumatična čini stanje još traumatičnijim. U raspravama dugi niz godina dominira mučna prepirka o neutvrđenom broju žrtava, nabijena osobnim i nacionalnim resentimanima, blokirana tvrdim političkim predrasudama, povremeno i morbidna.

Neodgovorno preuveličanim brojevima žrtava nastojalo se dokazati da je Jasenovac bio golema tvornica smrti za Srbe, Židove i Rome, koja se po svojim razmjerima pretvara u optužnicu protiv cijelog jednog ili dva naroda koje se optužuje za genocidnost. Sa druge strane, zataškavanjima i prešućivanjima sugerira se slika Jasenovca uglavnom kao radnog logora i pravno zasnovane ustanove za internaciju dokazanih protivnika režima, čime se direktno rehabilitira genocidna politika ustaške NDH.

*Koliko u razumevanju toga što se desilo u Jasenovcu odmažu i pokušaji preuveličavanja broja žrtava?

Mnogo. Naime, javnosti na prostoru bivše Jugoslavije nepogrešivo funkcioniraju po principu spojenih posuda. Ekstremizmi hrane jedan drugoga. Možda su u nekim manifestacijama malo drugačiji, možda su im prioriteti ponešto različiti, ali su to sve samo nijanse.

*Zašto ste želeli da u knjizi prikažete "istoriju iznutra"? 

Zato što sam kao historičar tako odgajan da se bavim temama malo drugačijim od onih kojima se bavi tradicionalna historiografija. Stoga, na primjer, jedno od mojih "alternativnih" poglavlja nosi naslov "Na to se navikava ne čovjek nego logoraš". U njemu, općenito govoreći, analiziram kako su logoraši slijedom brutalnih, ali i vrlo suptilnih metoda koje su iskoristili njihovi tamničari, bili dehumanizirani, onečovječeni.

 

*Koji je koncept knjige?

Kronološka prezentacija obuhvaća povijest logora od njegova nastanka u augustu 1941. do proboja posljednjih logoraša u aprilu 1945. godine, ta 44 mjeseca funkcioniranja sa svim onim što u tom pregledu ide. Dakle, od uspostave logora preko toga kako se razvijao radni logor i kako je počela funkcionirati industrija smrti, koja se polako ustrojavala kroz jesen 1941, do vrhunaca kad je 1942. pobijeno najviše logoraša. Dijakronijski kompleks tema složio sam tako da pratim određene aspekte funkcioniranja logora, na primjer na koji način se i kako deportiraju ljudi, po kojim se kriterijima deportira u Jasenovac, kako izgleda dolazak u logor, kako izgleda pljačka koja je bila institucionalizirana, tko su zapravo zatočenici. Da biste razumjeli strahotu Jasenovca, morate narativ spustiti na individualnu razinu. Opisati zatočenike, žrtve i njihove čuvare, zločince, koji su to bili ljudi.

*Koji su to bili ljudi?

Čak i ti zločinci, koje se vrlo često pokušava prezentirati kao jednodimenzionalna čudovišta, to uopće nisu bili. Veći dio te ekipe nije nalikovao onom Hannibalu Lecteru iz filma "Kad jaganjci utihnu" nego su to uglavnom bili ljudi koji su u nekom dijelu svojih predratnih biografija izgledali posve "normalni". Pokazalo se da ta njihova evolucija od jedne često nevažne, jednostavne ličnosti do ratnog zločinca nije tako nemoguća.

Ni žrtve nisu bile jednodimenzionalne. Ti su ljudi morali smišljati način na koji će preživjeti. Da li se samo dugoročno nadati da će saveznici pobijediti u ratu, da li se pokušati slizati s logorskom upravom? Neki su prešli crvenu liniju, pa su postali konfidenti. Da li pokušati postati slobodnjak, odnosno logornik? Imati takve privilegije vrlo često je bio dvosjekli mač jer s velikim privilegijama u jednom trenutku vrlo brzo mogla je stići i velika kazna. Uostalom, od svih tih logornika i slobodnjaka praktički nitko nije preživio.

*Možete li da objasnite šta je problem sa muzejskom postavkom u Jasenovcu?

Mislim da je muzejski postav, barem što se tiče onoga što je sada u njemu, zadovoljavajući. Druga je stvar što u njemu nedostaje. Radi se i o tome da je izložbeni prostor premalen, da bi ga trebalo proširivati. Najviše je ipak riječ o tome je sve oko Jasenovca poprilično krivo postavljeno, pa se onda dovodi u pitanje i muzejski postav, a on je u čitavoj priči samo posljedica širih procesa.

 

*Imajući u vidu polemiku o ulozi Stepinca tokom Drugog svetskog rata, kažite nam kakva je bila njegova uloga u kontekstu Jasenovca? 

Nadbiskup Stepinac je pokušavao spasiti iz Jasenovca neke Srbe, Židove i Hrvate. Neke je uspio spasiti, neke nije. Početkom 1943. napisao je u pismu poglavniku Paveliću da je ubojstvo sedmorice slovenskih svećenika u Jasenovcu "sramotna ljaga i zločin koji vapije u nebo za osvetom, kao što je sramotna ljaga čitav Jasenovac za NDH".

Nadbiskup je do u tančine znao sve što se u Jasenovcu događalo. Čuo je za procjene da je u njemu ubijeno između 30.000 i 40.000 ljudi. Za nadbiskupa Stepinca Jasenovac je, doduše, sramotna ljaga na tijelu NDH, ali se nije zapitao kakav je karakter te države koja je proizvela Jasenovac. To se nadbiskup Stepinac ne pita ni nakon proglašenja NDH, ni tokom rata, niti na njegovu kraju, kada je svima bilo jasno da je ustaški režim ogrezao u zločinu i da je NDH zločinačka tvorevina.

Naposljetku, nadbiskup Stepinac osim Jasenovca ne vidi i ne spominje druge ustaške logore smrti, a znao je da postoje i znao je što se u njima događa. Nadbiskup Stepinac nikad nije u potpunosti osudio ustašku ideologiju ni režim niti se distancirao od NDH. Razlozi su višestruki: nije se radilo o kukavičluku jer je nadbiskup Stepinac bio hrabar čovjek. Ustaše su se cijelo vrijeme deklarirali kao gorljivi katolici i nadbiskup ih je, usprkos svim "pogrješkama i grijehovima", smatrao dijelom svoje pastve, katolicima i Hrvatima, koje je kao takve možda ipak moguće uvjeriti da prestanu činiti zlo. Uzimao im je za dobro da su zabranili "pornografiju" i psovanje, te da su pod prijetnjom smrtne kazne zabranili pobačaj. Nije im prestao pripisivati u dobro ni uspostavu NDH, koju je kao ideju do kraja zagovarao.

Kada su se pojavili i ojačali partizani koje su predvodili komunisti, nadbiskup Stepinac beskompromisno ih je ocjenjivao kao glavne neprijatelje. U osudama komunizma i komunističkih nedjela bio je uvijek daleko otvoreniji i energičniji negoli u osudi ustaških nedjela i ustaštva. Između antipatije prema komunizmu i antipatije prema zlodjelima ustaške NDH, ona prva uvijek bi odnijela prevagu jer ustašku NDH bilo je, po nadbiskupovu mišljenju, moguće popraviti, a komunizam ne.Nadbiskup Stepinac ostao je i u vrijeme NDH i poslije rata dosljedan u svom radikalnom antikomunizmu i hrvatskoj nacionalnoj orijentaciji.

*Zašto Blajburg i Jasenovac nisu isto? 

Zato što su Bleiburg i Križni put bili ratni zločin i zločin protiv čovječnosti, a Jasenovac je i zločin genocida, ratni zločin i zločin protiv čovječnosti. Osim toga, na Bleiburgu i Križnom putu, baš kao i u drugim dijelovima Jugoslavije u "obračunu s narodnim neprijateljem" stradao je tih mjeseci značajan broj nevinih, ali i onih koji bi na svakom sudu dobili najtežu kaznu. Prema tome, Bleiburg i Jasenovac nisu niti mogu biti isto.

*Da li ste ovom knjigom stavili tačku, bar što se vas tiče, na ovu temu?

Ne znam da li je to zauvijek, ali u ovom trenutku svakako jesam stavio točku na tu temu. Želja mi je napisati povijest Drugog svjetskog rata u Hrvatskoj, imam jako puno materijala. A kad to budem pisao Jasenovac je, htjeli–ne htjeli, dio te priče.

Pogledajte intervju :

https://youtu.be/nQd2hDETMPM

rtv.rs

Živanović: Još se krije broj žrtava u Jasenovcu

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

2-3 minutes

---

Živanović u intervjuu za "Večernje novosti" napominje da je njegov stav da je realna naučna slika o Srebrenici daleko od istine koju su nametnule propaganda i manipulacija i ističe da je uveren da u Srebrenici nije bilo genocida.

Spomen-područje Donja Gradina

Prema njegovim rečima, srpski narod, njegovi najbolji i najumniji ljudi treba da se suprotstave lažima o Srebrenici.

"A to ne može preko noći. Potrebni su posvećenost, upornost i rad na dokumentima, kako bi se otklonile laži, godinama taložene. Nadam se da ću lično raditi na takvoj studiji. Verujem da su na istom zadatku rukovodstva Srbije i Republike Srpske", rekao je Živanović.

On je dodao da ohrabruje zajednički nastup lidera i entiteta i Republike Srbije da se suprotstave "mašineriji negiranja srpskog naroda" i naglašava da se istorija ne sme ponavljati.

Živanović, koji je nastupio na međunarodnoj konferenciji "Srebrenica, stvarnost i manipulacije" u Banjaluci, rekao je tom prilikom da je Srebrenica osmišljena da bude kamen o vratu Srbima

"Da ih savija dotle da se nikad ne usprave. Da im priguši priču. Zatamni sećanje na sva viševekovna stradanja. Da zaborave žrtve kako danas i u budućnosti ne bi remetili definisane klišee večnih krivaca nametnutog zla", istakao je on tom prilikom.

Ukazao je i da je u Jasenovcu ubijeno više od 700.000 pravoslavnih Srba.

"Uz njih, 23.000 Jevreja, 80.000 Roma i više hiljada pripadnika drugih naroda. Te žrtve još nisu, do konačnice, prebrojane. Svakim danom izranjaju novi dokazi", naglasio je on.

U tom kontekstu, upitao je "ko da popiše one koje su vode Save i Dunava izbacile na svoje obale, ko može da prebroji one koji su spaljeni u pećinama gubilišta".

"Niko više ne prilazi zabranjenim i zakorovljenim grobnicama. Niko ne otvara sanduke sa dokumentacijom popisanih koji su zatočeni u jednom institutu u Srbiji. Zato nam je ispostavljena Srebrenica, vrlo podmukla zamena teza. Nedokazani genocid za utemeljeno dokazani genocid Jasenovca", rekao je Živanović.

 

Croatia Jews, Serbs, anti-fascists, Roma gather at WWII site

miamiherald.com

Croatia Jews, Serbs, anti-fascists, Roma gather at WWII site | Miami Herald

ZAGREB, Croatia

3 minutes

---

Jewish, Serb, anti-fascist and Roma groups in Croatia have commemorated the victims of a World War II death camp, boycotting the official ceremonies for the fourth year in a row over what they say is government inaction against neo-Nazi sentiments in the European Union country.

Hundreds on Friday gathered in silence at the memorial center at Jasenovac to pay their respects to the tens of thousands of people killed in death camps run by Croatia's pro-Nazi puppet state. Commemorations mark the attempted escape in April 1945 of 1,073 prisoners from the Jasenovac camp when hundreds were killed.

The Croatian government will hold a separate commemoration ceremony on Sunday.

The head of Croatia's Jewish Community, Ognjen Kraus, says "nothing has changed in the past year, the situation is even worse."

FROM OUR ADVERTISING PARTNERS

 

rts.rs

I Srbi bojkotuju državnu komemoraciju u Jasenovcu

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

2-3 minutes

---

Zamenik predsednika SNV-a Saša Milošević rekao je za portal Novosti da država nije preduzela nužne mere da se zaustavi ili makar smanji negiranje Holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, te revizionizam.

35610882

Spomen-kompleks u Jasenovcu (arhivska fotografija)

Upravo suprotno, tvrdi Milošević, nizom mera poput podrške negacionističkim i revizionističkim udruženjima i njihovim publikacijama, tolerisanjem govora mržnje, relativiziranjem stradanja naroda žrtava i mitologizacijom stradanja nakon rata te neadekvatnom obrazovnom politikom, država je direktno doprinela tome da ove pojave postaju dominantne u hrvatskom društvu.

"Očito postoje dva duboko suprotstavljena stava o tim stvarima. Uz takve velike razlike i u takvoj društvenoj klimi, mi ne možemo i ne trebamo ići zajedno u Jasenovac", zaključio je Milošević. 

Ranije danas, Jevrejska zajednica u Hrvatskoj saopštila je da ne želi da u Jasenovcu bude u zajedničkoj komemorativnoj koloni, čije održavanje ove godine zagovara premijer Andrej Plenković.

U povorci neće biti ni Saveza antifašističkih boraca.

"Teško je biti u istoj koloni s Vladom kada imate toliko argumenata koji su protiv toga. Ništa se ne čini protiv povijesnog revizionizma, ništa se ne čini oko pozdrava Za dom spremni koji koristi HOS. Da budemo jasni, uz dužno poštovanje svim pripadnicima HOS-a i njihovim zaslugama u ratu, ustaško i fašističko znakovlje je zabranjeno u cijeloj Europi. Aktualna vlast o tome šuti", izjavio je za Jutarnji list Franjo Habulin, predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.

Srpska, jevrejska, romska manjina i antifašisti održaće svoju komemoraciju u petak, 12. aprila. 

 

The World Doesn’t Even Know About Jasenovac Even Though As For the Torture and Atrocities, the Croatian camp was far more terrible than Auschwitz”

The World Doesn't Even Know About Jasenovac Even Though As For the Torture and Atrocities, the Croatian camp was far more terrible than Auschwitz"

 

MORE….

 

https://mightynose.wordpress.com/2017/07/26/the-world-doesnt-even-know-about-jasenovac-even-though-as-for-the-torture-and-atrocities-the-croatian-camp-was-far-more-terrible-than-auschwitz/

novosti.rs

IZRAELSKI PROFESOR OTKRIO: U Jasenovcu ubijeno najmanje 800.000 Srba i 40.000 Jevreja

Tanjug

3-4 minutes

---

| 01. februar 2019. 12:39 | Komentara: 20

Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio je zastrašujuće podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu tokom rada na studiji "Jasenovac, Aušvic Balkana

Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio je zastrašujuće podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu tokom rada na studiji "Jasenovac, Aušvic Balkana.

Na osnovu podataka do kojih je došao tokom četvorogodišnjeg istraživanja, Grajf kaže da je u Jasenovcu na najsvirepiji način ubijeno minimum 800.000 Srba i oko 40.000 Jevreja.

"Jasenovac je bio imperija smrti - istiće Grajf i dodaje da je revizionizam drugo ubistvo žrtava", rekao je Grajf i istakao:

"Moramo usmeriti sve snage protiv revizionizma, kako te žrtve ne bi bile ponovo žrtve. Činjenice su činjenice i ne možemo ih stavljati pod tepih, istina uvek izađe na videlo. Sve te pokušaje revizije istorije smatram detinjastim, svi oni su osuđeni na neuspeh".

PROČITAJTE JOŠ: Prof. dr Gideon Grajf: Ustaše ubijale na 57 načina?!

Grajf je istakao da je u Jasenovcu postojalo 57 različitih načina ubijanja žrtava.

"Siguran sam da ih u Aušvicu nije bilo toliko. To je svetski rekord. Nema takvog nečeg u istoriji čovečanstva - istakao je on i dodao da ne sme biti sumnje o broju žrtava i podsetio da je istraživanje zajedničke hrvatsko-srpske komisije pokazalo da je bilo 1, 4 miliona žrtava", rekao je.

Dr Gideo Grajf; Foto: V.Danilov

 

Gostujućina televiziji Pink, Grajf je rekao da je tom istraživanju posvetio četiri godine i da ne postoji ni jedan arhiv koji nije proučio.

PROČITAJTE JOŠ: VODEĆI ISTRAŽIVAČ HOLOKAUSTA: Ustaše se zabavljale u Jasenovcu, objavićemo knjigu istine, svet mora da zna

"Rezultati su šokantni zbog okrutnosti, sadizma… Lanac logora poznat pod imenom Jasenovac, na 46 kilometara kvadratnih, šest puta veći od Aušvica, je zapravo bio odraz čiste okrutnosti. Tim ustaša je uživao u svojoj okrutnosti, oni su uživali u mučenju ljudi. Rekao bih da su oni smrt doveli do savršenstva", rekao je Grajf.

Govoreći o razlikama između Jasenovca i Aušvica, naveo je da su nacionalni socijalisti voleli da im žrtve ne budu pred očima, voleli su čistu smrt, dok su ustaše uživale da osete patnju svojih žrtava.

"Tu je razlika, oni su više želeli da vide proces umiranja žrtava. To možemo da vidimo iz fotografija koje su nastale u Jasenovcu, dok su Nemci više voleli gasne komore, koje ako niste želeli niste morali da posmatrate. To je bila jedna, da tako kažem, sterilna smrt", rekao je Grajf.

Prema njegovim rečima, druga razlika je u tome da su Nemci osim ponižavanja i mučenja zapravo koristili fizičku snagu svojih žrtava, a u Jesnovcu je, kaže, bila samo patnja svrha - patnja do smrti.

 

politika.rs

Sećanje na holokaust: položeni venci u Aušvicu

3-4 minutes

---

Nekoliko desetina nekadašnjih logoraša koji su preživeli pakao nacističkog nemačkog logora smrti Aušvic-Birkenau na jugu Poljske položili su vence belog i plavog cveća uz Zid smrti i započeli tako centralnu komemoraciju i odavanje pošte na Dan sećanja na žrtve holokausta.

„Za mene nije najgora bila glad, ni to što su nas terali na teški rad, već to što su nas lišili ljudskog dostojanstva. Mi nismo bili ljudi, ponašali su se prema nama kao prema nečemu nepotrebnom, što treba maksimalno iskoristiti a zatim uništiti", kazao je u Aušvicu jedan od preživelih logoraša Stanjislav Zalevski, 93-godišnji predsednik Saveza poljskih zatvorenika fašističkih zatvora i koncentracionih logora.

Za poljsku privatnu televiziju Polsat Zalevski je upozorio da danas, 74 godine kasnije čovečanstvo nije izvuklo pouke tragedije koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu.

„U drugim delovima sveta ljudi, u ime svojih ambicija ili nekakvih ideoloških težnji vrše oružane zločine koji gutaju hiljade ljudi i to ima karakteristike genocida. Oni koji dolaze u Aušvic na godišnjicu oslobođenja i oni koji imaju moć da učine nešto u ovom svetu, oni su dužni da preduzimaju nešto da se to više nikad ne ponovi", kazao je Zalevski.

Dan, 27. januar, kada je kapije najvećeg koncentracionog logora koji je Hitlerova Nemačka podigla u okupiranoj Poljskoj otvorila Crvena armija i naišla na oko 7.000 poput sablasti jedva preživelih ljudi, odabrala je UN 2005. godine za svetski Dan sećanja na žrtve holokausta.

„Mladi vojnik poneo me je u naručju. Bila sam bolesna, iscrpljena ali srećna", kazala je Aleksandra Borisov, jedna od logorašica koje su dočekale 27. januara 1945. godine oslobodioce.

Poljska odaje poštu žrtvama holokausta, centralnom komemoracijom u nekadašnjoj najvećoj nacističkoj fabrici smrti, logoru Aušvic-Birkenau i u Varšavi ispred Spomenika junacima Varšavskog geta a ulicama poljske prestonice, kao svake godine na ovaj dan, krstari prazan, sablasni stari tramvaj sa žutom Davidovom zvezdom, od geta do stanice gde su fašisti Jevreje trpali u vagone za stoku i odvozili u smrt u Aušvic, Treblinku, Majdanek i druge logore u okupiranoj Poljskoj.

Širom Poljske, građani uveče na prozorima masovno pale sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih, nakon pakla Holokausta, nema.

Logor Aušvic otvoren je 1940. godine kraj mesta Ošvjenćim nakon okupacije Poljske, prvobitno kao logor za zarobljene Poljake, ali 1942. godine postao je centralno mesto fašističke industrije smrti i pokušaja da se pobiju i zatru evropski Jevreji.

U Aušvicu proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau nemački nacisti pobili su u gasnim komorama oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda i pretvorili tako kompleks u najveće groblje.

Logor je pretvoren u muzej 1947. godine, a prošle godine posetilo ga je i prošlo tri kilometra dugom trasom, od kapije sa ciničnim nacističkim napisom „Rad oslobađa" do Spomenika žrtvama holokausta kraj ruševina gasnih komora, 2,152 miliona ljudi iz celog sveta, među njima i 76.000 Nemaca, prenosi Beta.

 

in4s.net

Нова књига лажи у Загребу: Србе нису клали у Јасеновцу?!

4-5 minutes

---

Јасеновац

У Загребу се спрема промоција још једне књиге која негира усташке злочине. Центар „Симон Визентал" тражи забрану дела „Разоткривена јасеновачка лаж".

Јасеновац није био логор смрти, нико у њега није доведен да би био убијен. На ово мјесто нико није доспио зато што је био Србин, Јеврејин или Ром.

На овој идеолошкој платформи у режији нове, ревизионистичке, хрватске историографије поникла је и књига „Разоткривена јасеновачка лаж" аутора Јосипа Печарића и др Стјепана Разума, чија је промоција заказана за 17. јануар у дворани Исусовачке цркве у Загребу.

На најаву промоције овог контроверзног издања која негира усташке злочине и Холокауст реаговао је Центар „Симон Визентал" који је позвао хрватске власти да забране ову књигу, као и сва остала дјела сличног садржаја.

У саопштењу које је потписао ловац на нацисте Ефраим Зуроф Хрватска се подсјећа да треба да предузме све кораке да би спречила негирање Холокауста и историјских чињеница.

" Ово дјело негира масовна убиства Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста у Јасеновцу. Хрватска је чланица Међународног савеза за сећање на Холокауст и требало би да предузме све кораке да спречи негирање Холокауста и историјских чињеница", наводи се у саопштењу.

Иначе, издавач књиге је Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац, чији је основни циљ негирање усташких злочина и ревизија историјских чињеница. Ово друштво већ је издало и књигу „Јасеновачки логори – истраживања" аутора Владимира Хорвата, Игора Вукића, Стипе Пилића и Бланке Матковић. У њој се, између осталог, наводи:

" Заточеници у логор нису довођени да би били убијани. Узроци смрти били су болест, одмазде и казне за поједине преступе, те партизански и савезнички напади. Нико у логор није доспио, нити био убијен, само зато што је Србин или православац".

Осврћући се на рад ове организације, Центар „Симон Визентал" оцјењује да је Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац, које спонзорише промоцију, основано у циљу скривања страшних злочина које су на Балкану починиле усташе.

„Ове злочине потврђују историјски документи, свједочанства преживелих и бројна истраживања угледних историчара. Дјела попут „Разоткривене јасеновачке лажи" у Њемачкој или Аустрији одмах би била забрањена", пише Зуроф у саопштењу.

А аутори књиге Јосип Печарић и Стјепан Разум у јавности су познати по активистичком ревизионистичком дјеловању. Они припадају корпусу хрватских квазиисторичара чије дјело, како објашњавају познаваоци прилика у Хрватској, има циљ да скрене пажњу са истинског истраживања злочина НДХ.

Печарић је угледни математичар који се у слободно вријеме бави ревизијом историје, а широј јавности је познат јер је 2015. године дао подршку иницијативи да усташки поклич „За дом спремни" постане службени поздрав који би се користио у хрватској војсци.

Други аутор Стјепан Разум је католички свештеник запослен у Хрватском државном архиву, а бави се црквеном историјом.

Негирање злочина и у Аушвицу

Стјепан Разум је на свом фејсбук-профилу 2017. године, у неколико наврата објавио видео-поруке у којима се рехабилитује политика Адолфа Хитлера и негира постојање гасних комора у Аушвицу. Један од њих употпунио је и статусом: „Не ради се о подметању само Хрватима у Јасеновцу, већ се то исто ради и Њемцима с Аушвицом".

Мисе за Павелића

Осим књиге, контроверзно је и мјесто промоције. Исусовачка црква у Загребу често је мјесто промоције нове хрватске историографије. У овом храму, иначе, одржавају се и мисе за поглавника Анту Павелића.

Извор: Вечерње новости

 

КЊИГА „ЈАСЕНОВАЦ”

КЊИГА „ЈАСЕНОВАЦ"

У пробоју логораша 1945. просечна старост осамдесет шесторо преживелих била је 26 година. Сведок из тог пробоја Ервин Милер, иначе сајџија из Винковаца, касније је говорио како му људи нису могли веровати шта је све преживео, јер, како је рекао, то је могао да преживи – само логораш Потпис: Меморијални споменик на месту некадашњег логора у Јасеновцу

У тренутку када се у Хрватској из кругова крајње деснице већ увелико снимају филмови и пишу књиге о томе како Јасеновац није било место масовног страдања Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима за време Другог светског рата, књига Јасеновац (издање Фрактура) историчара Иве Голдштајна својим бруталним чињеницама са лица места ућуткује сваког ко не жели да суочи своју савест с мрачном страном новије хрватске историје. Голдштајн је на представљању овог дела у Загребу рекао како верује да је његова књига корак према бољем разумевању тог логора смрти о којем је „написано пуно истине, али и пуно лажи" и додао како његова књига нису само бројке већ „мрачна одисеја патње, живота и смрти" у једном од најстрашнијих концентрационих логора у Европи. Када се чита тих хиљаду страница, без обзира што се о Јасеновцу у протеклих 70 година већ пуно тога зна, та логорска „историја изнутра", најчешће преко изјава самих преживелих логораша, на више него мрачан начин открива размере злочина и мржње, као и неку врсту суморне величине људске жртве. Та страшна истина води ка само једном питању које брише сваку помисао на било каква политичка или историјска оправдања: како се тако нешто монструозно уопште могло догодити?

У том смислу Голдштајн у књизи цитира и Мирослава Крлежу који је још 1945. написао да описивање свих страхота које је проузроковао нацизам „јесте тема која очекује свог Шекспира, да бисмо бар приближно схватили дубину трагедија и тежину катастрофа које су нас задесиле".

Бојан Муњин

View article...

Enclosures:

160z120_JASENOVAC_4.jpg (7 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2018_12//160z120_JASENOVAC_4.jpg

 

in4s.net

Голдстеин: Жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу

3-4 minutes

---

Јасеновац

Прије 15 година у Хрватској десни центар мицао је неке плоче, конкретно Мили Будаку и Јури Францетићу, а данас је ситуација таква да је ЈУСП Јасеновац лани посјетило девет школа, на националној телевизији промичу се књиге које негирају што се догодило у Јасеновцу, плоча с поздравом „за дом спремни" годину дана била је у Јасеновцу, па је премјештена неколико километара даље, Хрватски сабор одбија бити покровитељ Дана побједе, из државног прорачуна финанцирају се они који негирају злочине у Јасеновцу и таква ће земља предсједавати Еуропском унијом 2020. године. Све то је такорећи у даху набројао Твртко Јаковина с Одсјека за повијест загребачког Филозофског факултета на првој трибини циклуса „Хисторија у друштву" посвећеној недавно објављеној књизи „Јасеновац" Иве Голдстеина.

Јаковина је подсјетио и да се догађа све што је набројао иако је добро познато да су усташе жртве за своје логоре сабирале и у центру Загреба и при томе нису пазиле на то да то нетко не види.

Предсједница Управног вијећа ЈУСП-а Јасеновац Наташа Матаушић казала је да ревизионизам никада није био толико јак, снажан и организиран као данас. Предмет полемике постала је и тема страдања дјеце, па се негирају и усташки злочини над дјецом.

– Тренутачно у Хрватској влада култура заборава, не култура сјећања и о мјестима усташких злочина попут логора Даница у Копривници нитко не води рачуна, казала је Матаушић. Осврнула се и на стални постав ЈУСП-а Јасеновац, присјетила се да је тај постав тадашњи предсједник Стјепан Месић критизирао готово као ревизионистички и прије него што га је видио, али и наговијестила да ће постојећи постав бити допуњен.

The SAVEUR Cookbook Club Takes a Road Trip to Catalonia

Сам ЈУСП Јасеновац има озбиљних потешкоћа у функционирању. Предсједник установе Иво Пејаковић подјсетио је да је ЈУСП основан 1968. године и тада је замишљен као меморијални музеј. Ни данас нема научни, музеолошки, едукацијски јер ни данас није замишљен да има тако специјализиране одсјеке. Ђорђе Миховиловић из ЈУСП-а Јасеновац пожалио се на кадровску поткапацитираност и недостаје број људи који раде у установи и понадао да ће се ЈУСП из музејске издићи барем на разину музејско-документацијског центра.

Аутор књиге Иво Голдстеин поручио је да жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу. Његова књига је тачка од које треба кренути даље, а тај корак даље могла би, дапаче и требала, бити пријеко потребна сарадња више институција из Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине на попису жртава. Непостојање те сарадње Голдстеин је оцијенио неуспјехом политике. Ревизионисти и негационисти који данас говоре о Другом свјетском рату промовирају састав изокренутих вриједности и лоши момци постају добри момци, закључио је Голдстеин, док је Невен Будак указао на то да је расправа о усташама и партизанама данас заправо расправа о нама.

Извор: novilist.hr

 

infosrpska.ba

Grajf: Prestati sa revizijom istorije

5-6 minutes

---

Foto: SRNA

Na promociji monografije "Јasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti", Grajf je naglasio da se može povući paralela između Јasenovca i Aušvica.

Prema njegovim riječima, ono što je posebno interesantno jeste da su u Aušvicu pokušavali da imitiraju način na koji su nacisti u svojim koncentracionim logorim zlostavljali sve negermanske narode do njihovog istrebljenja.

"Moramo se boriti da se stane u kraj reviziji istorije. S tim se mora stati. Јasno je da zločine ne možemo gurati pod tepih, da se istina mora iznijeti na vidjelo. Istorija je činjenica, a ne pričanje i prepričavanje", istakao je Grajf, koji je danas održao predavanje u Multiplesku "Doli Bel" u Andrićgradu.

On je izrazio nadu da će svijet spoznati istinu o Јasenovcu i da nisu uzalud bačene godine istraživanja koje su bile posvećene tom pitanju i rasvjetljavanju onog što se tamo desilo, te da će konačno dobro pobijediti zlo.

"Uprkos svim polemikama o broju stradalih u Јasenovcu, odgovorno tvrdim da je oko 700.000 ljudi na brutalan način izgubilo život u tom logoru. Ako uzmemo u obzir i sve nesrećne ljude koji su izgubili život na putu do Јasenovca, taj broj bi mogao da bude i veći", rekao je Grajf novinarima u Multipleksu "Doli Bel" u Andrićgradu.

Grajf je rekao da ne postoji nijedna arhiva u vezi sa temom Јasenovca koju nije posjetio i dodao da je uvijek zainteresovan za pitanja koja su bila zanemiravana u prošlosti ili zaboravljena.

On je istakao da je oživljavanje neonacizma i neoustaštva jedno kompleksno pitanje i nešto što se dešava, što je realnost, i da su poricanja koja dolazi sa te strane veoma slična poricanju Holokausta.

"Svakog minuta treba da budemo svjesni toga i treba da nas bude strah te činjenice", rekao je Grajf.

Monografija "Јasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti" predstavlja multidisciplinarnu studiju Grajfa, u kojoj je prvi put izvršena uporedna analiza Aušvica i Јasenovca.

Autor potvrđuje tezu istoričara iz Izraela, ali i iz drugih zemalja svijeta, da Јasenovac nije bio radni logor, već da je bio logor smrti.

Ovu tvrdnju dokazuje i saznanje o 57 metoda mučenja i ubijanja u Јasenovcu.

Monografija autora Grajfa, svjetski poznatog borca protiv revizije istorije, opisuje kao uporednu analizu zločina u dva, kako kaže, najstrašnija koncentraciona logora, Aušvicu i Јasenovcu.

"U Јasenovcu su pogažena sva ograničenja neljudskosti i zato se i danas moramo boriti protiv ideologija koje su dovele do tako strašnih zločina", rekao je Grajf.

Čuveni svjetski reditelj Emir Kusturica poručio je da Јasenovac treba tretirati kao jednu vrstu pogroma koja nije zabilježena u istoriji.

On je rekao da su u jednom opštem haosu, kada je 300.000 pušaka poražene srpske vojske putovalo zajedno sa poraženima po Srbiji, uglavnom zapadnoj, u julu 1942. godine hrvatske ustaše, ne samo po logorima, nego i po ulicama i livadama klali Srbe.

Ta se vijest, rekao je on, pročula po Srbiji, pa je priroda srpskog ustanka zapravo bila priroda reakcije na stradanje Srba u Hrvatskoj.

"Јevreji su strukturno stradali po logorima, a Srbe su stavljali u poziciji u kojoj su goloruki bježali, dok su ih ustaše hvatale ispred kuća i klali", podsjetio je Kusturica.

Gojko Rončević Mraović, koji je kao dijete preživio stradanja u ustaškim logorima, rekao je novinarima da je rođen u selu Trstenica, u okolini Zagreba, tada etnički čistom srpskom selu.

"Kada su ustaše uzele vlast 1942. godine, počeo je pogrom Srba tako da je tada u selu ubijeno 265 ljudi", rekao je Mraović, naglasivši da su njemu nacisti ubili svih pet članova porodice, a oca, majku i mlađeg brata su zaklali.

On je naveo da je tada imao sedam godina, nakon čega je otišao u zbijeg na Petrovu goru.

"Poslije sam se sa bakom vratio u selo. Tu su nas zatekle ustaše i odvele su me u dječiji koncentracioni logor Јastrebarsko, gdje je bilo oko 3.500 djece sa Kozare, Koruduna, Banije, Like i Slavonije, čiji su roditelji pobijeni", kaže Mraović.

On je naglasio da su u logoru bili veoma okrutni prema djeci. Prema njegovim riječima, svakog dana umiralo je osmoro do desetoro djece zbog neuhranjenosti, bolesti, raznih tortura.

"Upravnik logora bila je Barta Pulherija, svastika čuvenog koljača Mile Budaka. Odabrali su tada oko 60 djece, među kojima sam bio i ja. Htjeli su da nas vaspitavaju u ustaškom duhu, oblačili su nam ustaške uniforme, dva puta dnevno smo išli u crkvi, tako da je u toj grupi bilo manje umiranja. U avgustu 1942. partizani su oslobodili taj logor, tako da smo i mi dočekali slobodu", prisjeća se preživjeli logoraš Јasenovca.

On je naglasio da je više od 10.000 djece, među kojima je bio i on, spasila Dijana Budisavljević.

Izdavači monografije su Institut za Holokaust Šem Olam /Izrael/, Fondacija za projekte edukacije o Holokaustu /Majami, SAD/ i Akademski koledž Ono /Izrael/.

Predavanjem Gideona Grajfa i predstavljanjem monografije počeo je trodnevni naučni skup "Gozba i književnost".

U okviru ovog skupa, večeras u 18.00 časova biće promovisana knjiga "Šta mi ovo treba" Emira Kusturice.

 

novosti.rs

SKANDALOZAN AUTORSKI TEKST: Pohvala Jasenovcu kao mestu za odmor

J. Matijević

4-5 minutes

---

Zoran Hamović svoj stav o knjizi koja negira zločine u logoru smrti nazvao štamparskom greškom. Autora koji je negirao stravične zločine nazvao hladnim istraživačem, koji je posvećen činjenicama

BURA koju je u srpskoj kulturnoj i političkoj javnosti izazvao autorski tekst Zorana Hamovića, književnika, izdavača i člana predsedništva Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića, napisan povodom minulog Sajma knjiga u Zagrebu, još se ne stišava. Lavinu reakcija u medijima i na društvenim mrežama podigao je deo u kome on za sramnu i kontroverznu knjigu "Radni logor Jasenovac", gde se mučilište i stratište naziva mestom za razonodu, a za njenog a autora napisao: "Igor Vukić, publicista, politikolog, hladni istraživač, posve predan činjenicama, daje svoj doprinos drugačijem razumevanju logorske ustanove i njenog delovanja."

Pročitajte još: Zagrebački istoričar: Hrvati negiraju sramnu istoriju

Vukićevo delo, međutim, kritikovali su i istaknuti hrvatski istoričari. Reč je o jednom od najsramnijih pokušaja negacije zločina u Jasenovcu i manipulacije brojem žrtava, jer je autor zloglasni logor i jedno od najvećih stratišta Drugog svetskog rata predstavio kao zabavište, a žrtve kao posetioce kulturnih priredaba i polaznike kurseva! Osim toga, u knjizi se navodi da je Jasenovac bio mesto na kojem nije bilo ni monstruoznih ubistava, već samo "nekoliko grupnih egzekucija koje su posledica odmazde za bežanja, disciplinske prekršaje ili pokušaje pobune", a negira i postojanje dečjeg konclogora.

Pročitajte još: VODEĆI ISTRAŽIVAČ HOLOKAUSTA: Ustaše se zabavljale u Jasenovcu, objavićemo knjigu istine, svet mora da zna

- U tom tekstu želeo sam da suprotstavim dve knjige o Jasenovcu, koje su se pojavile na Sajmu knjiga u Zagrebu, i to pažljivom čitaocu mog teksta neće promaći - kaže Hamović za "Novosti". - Prva je odlična studija Ive Goldštajna "Jasenovac", a druga je njena suprotnost, knjiga Igora Vukića. Uz nju sam naveo deo iz kataloga. Prilikom štampanja mog autorskog teksta u "Vremenu" izostavljeni su navodnici, pa bi se moglo pomisliti da hvalim Vukića i njegovo delo. A, ko bi, zapravo, mogao reći bilo šta pozitivno o Jasenovcu?

Igor Vukić

Kada se govori i piše o monstruoznoj fabrici smrti - Jasenovcu, akademik Vasilije Krestić kaže da je za "finalni tekst" neophodna koncentracija i autora i izdavača.

- Štamparske greške su uvek moguće, ali kada neko piše o Jasenovcu važno je da pročita tekst pre štampanja - kaže akademik Krestić. - Poslednjih godina u Hrvatskoj su se pojavile knjige o Jasenovcu čija se sadržina graniči sa bezobrazlukom i bezočnim nipodaštavanjem jasenovačkih žrtava. Tu više nema ni nauke, ni trunke morala, niti zdravog razuma. Na delu je bežanje od istine i zločina, obmanjivanje javnosti i falsifikovanje istorije. Treba da shvatimo da imamo posla s ljudima koji su spremni da iskrivljuju i krivotvore istoriju kako bi je upodobili dnevnopolitičkim i državnim interesima.

Zoran Hamović

UGOSTILI, PA SE POKAJALI

SKANDALOZNO gostovanje Igora Vukića na HRT, u emisiji "Dobar dan Hrvatska", gde je zapravo promovisao svoju sramnu knjigu, osudila je većina hrvatskih medija. Potom se oglasilo i rukovodstvo HRT ogradivši se od tog gostovanja, održana je i hitna sednica Programskog saveta, ali je voditeljka emisije Marina Medved Pulić u pismu medijima rekla da je uredništvo HRT znalo koga je pozvalo u goste.

IMENA STRADALE DECE

NA tramvajskim i autobuskim stanicama u Novom Zagrebu, aktivisti pokreta "Antifa Zagreb" lepili su plakate sa imenima dece koja su stradala u logoru Jasenovac. Iz ovog pokreta poručuju da negiranje ustaških zločina "neće proći". U Jasenovcu život je izgubilo 20.101 dete mlađe od 14 godina. Aktiviste je na akciju podstaklo sve češće promovisanje knjiga koje negiraju užase iz koncentracionog logora Jasenovac.

 

Представљена Голдштајнова монографија о Јасеновцу

standard.rs

Представљена Голдштајнова монографија о Јасеновцу - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

4-5 minutes

---

четвртак 22. новембар 2018. 16:47

Књига садржи две паралелне приче – једна је хронологија логора, а друга је проблематска и бави се темама као што су депортације, убијања, итд.

Монографија „Јасеновац" историчара и универзитетског професора Иве Голдштајна, представљена је синоћ у Новинарском дому у Загребу. Аутор верује да је књига корак према бољем разумевању тог логора смрти о којему је, рекао је, „написано пуно истине, али и пуно лажи".

Дело Иве Голдштајна је објавила издавачка кућа „Фрактура", а према речима издавача Сеида Сердаревића, аутор на око хиљаду страница монографије доноси обиље архивске грађе, али и причу чувара и жртава тога логора.

Оцењује да аутор јасно одговара на ревизионизам који је о Јасеновцу присутан у јавном простору од 2012.

Голдштајн је рекао да логором у Јасеновцу бави више од 20 година, од 1999. када је био сведок на суђењу Динку Шакићу, једном од бивших заповедника Јасеновца.

Подсетио је да је са својим оцем Славком Голдштајном у књизи „Холокауст у Загребу" из 2001. једно поглавље посветио јеврејској јасеновачкој трагедији, као и да су поступно проширили ту причу на општи приказ историје Јасеновца у књизи „Јасеновац и Блајбург нису исто" из 2011.

Приказ је тако, рекао је, достигао стотинак страница и био је костур за ширење текста, али га је требало реорганизовати. Споменуо је да је покојном оцу предложио да заједно напишу књигу, али је отац, рекао је, тада имао други пројекат, те се њихова сарадња није остварила.

Књигу је, рекао је, почео да пише у време док је био амбасадор у Паризу.

Она садржи две паралелне приче – једна је хронологија логора, од његовог настанка у августу 1941. до нестанка у пробоју у априлу 1945, а друга је проблематска, бави се темама као што су депортације, пљачке, глад, мучење, убијање и умирање.

Голдштајн је напоменуо да је прочитао и анализирао многа и различита сведочења, попут оних Илије Јаковљевића, Ервина Милера и Милка Рифера. Истакао је да су она битан темељ књиге и мозаик приче о логору Јасеновац.

Тако је, додао је, Ервин Милер сведочио да се спасио у пробоју логора и да људи нису могли да му верују шта је све преживео јер је то, како је и сам рекао, могао да преживи само логораш.

Голдштајн је рекао да готово нико од присутних у публици не би могао да преживи Јасеновац јер је у пробоју просечна старост 86 преживелих била 26 година, а најстарији преживели имао је 44 године.

Подсетио је и да је његова професорка Мирјана Грос, када је након много времена проговорила о свом логорашком искуству, рекла да је свако јутро снажила вољу говорећи себи – можеш преживети до вечерас, а тако је успела спасити и мајку.

Aналитичар, коментатор и публициста Вук Перишић истакао је на скупу да се ревизионизам не може избећи, али да с њим треба полемисати. Навео је и да је јасеновачки логор смрти „крвава фуснота нацистичке окупације Европе", и додао да је у Голдштајновој монографији први пут на једном месту монографијски обрађен један од феномена Другога светског рата.

Рецензент ове књиге, Горан Хутинец, оценио је да је Голдштајн обрадио тему Јасеновца на модеран начин, у складу с начелима „интегрисане историје" у чему се, како је рекао, у Хрватској доста каснило.

Извор Танјуг/РТС, 22. новембар 2018.