balcanicaucaso.org

The truth about Jasenovac

Osservatorio Balcani e Caucaso

7-9 minutes

---

Ivo Goldstein

Between historical revisionism and divided memories, the Jasenovac concentration camp (Croatia) keeps fostering division and debate in the communities of the region. Ivo Goldstein, a well-known Croatian historian, explains the reason for a long-standing dispute

Also this year, as has happened since 2016, two opposing ceremonies celebrated the liberation of the Jasenovac concentration camp on April 22^nd, 1945. The Jewish and Roma communities as well as the representative of the Serbian minority decided not to participate in the official celebrations, accusing Andrej Plenković's government of being ham-handed in the fight against historical revisionism. We talked about it with Ivo Goldstein, noted Croatian historian and author of a recent essay on Jasenovac (Fraktura, 2018).

The official ceremony at Jasenovac was boycotted for the fourth consecutive year. Why?

Because the government keeps making mistakes, there is no sincerity in its condemnation of those events. This is at least my opinion, I am not the one who decided to boycott the ceremony.

What kind of mistakes are we talking about? In 2016, at the time of the Orešković government, it was clear that the government sponsored historical revisionism. Has nothing changed with the Plenković government?

I cite a recent example. In mid-March, Minister of Science and Education Blaženka Divjak sent a letter to schools to invite teachers to take the students on a trip to Jasenovac – a commendable initiative, given that today only few classes visit the former extermination camp. Unfortunately, however, the letter does not mention ustashe, but only the "Jasenovac camp" and the Shoah – nothing about the Serbs or the Roma who died in the concentration camp.

Official document of the Jasenovac camp citing Jewish prisoners

Why?

Because the government only acts in response to external pressure or to comply with international obligations. Not for the culture of memory. I have no words to describe how negative this attitude is. So, Divjak's initiative is certainly a good start, but it shows all the weakness and limits of the government's action.

Why is it so difficult for the Croatian government to embrace the historical truth about Jasenovac?

The reason is political. The government thinks that the extreme right is influential and makes these concessions hoping to appease it. It's horrible. They do not realise that not only does this not pacify the extreme right, but it does not even reduce the problem. In fact, it emboldens revisionists.

What are the origins of the Jasenovac dispute?

It is a topic that has haunted Croatia for over 70 years. First of all, it should be noted that after 1945, in the first post-war period, Yugoslavia manipulated the number of war victims to obtain greater repairs at the peace table. Hence, even if Yugoslav demographers had estimated 1 million deaths and a 1.7 million population loss (also counting emigrants, the unborn, etc.), Yugoslav diplomats spoke of 1.7 million deaths in Paris. So, it is not clear how, the idea was born that 700,000 of these had died in Jasenovac. It was a lie, but in a totalitarian system, the truth is what the government says.

Has that figure stood for a long time?

Yes, at the official level we continued to talk about 700,000 deaths in Jasenovac, although a 1964 survey carried out in Belgrade registered 59,500 victims. Such data simply remained secret and the research was never published. It was made known only in the 1990s, thanks to a Bosnian Muslim institute. Yet, among historians, it was already clear in the early 1990s that there could not have been 700,000 victims, simply because that figure was inconsistent with the basin of the camp.

So, was Croatian revisionism born in response to Yugoslav exaggeration?

I think there are three main sources of Croatian revisionism on Jasenovac. On the one hand, yes, it was a reaction to the 700,000 figure. On the other hand, there was the need to create a new historiography with the new state and therefore reject everything Yugoslav. And finally, there was the desire of the most nationalist groups to rewrite history, advertising the ustasha regime as something positive for Croatia. Then, the historical trigger was the Serbian revanchism of the 1980s, when Belgrade began to rumour that "the 700,000 were all Serbs", or that "the Croats are collectively guilty for Jasenovac", or even to mention "millions" of deaths. Tuđman himself was the first to respond to Serbian hysteria with his book Bespuća povijesne zbiljnosti [The Horrors of War], published in 1989.

What was the point of view of the first Croatian president?

Tuđman tried to achieve a counterbalance and has the merit of distinguishing between ustashe and Croats, but his work ended up complicating things even more. He developed a theory according to which the real culprits would have been six Jewish kapos, in his opinion "privileged" in the camp – hard to believe, since 5 died before 1942. In short, Tuđman tried to mitigate Croatia's faults, but chose the wrong method. The ustashe cannot be defended. On the contrary, it is historically true that, towards the end of the war, the majority of Croats took part in the anti-fascist struggle. There were more Croats among the partisans than among the ustashe.

What does historiography say about the number of deaths in Jasenovac today?

The list at the Jasenovac camp reports 83,811 names, the one in the Belgrade genocide museum 84,000. In my opinion, 10-20% may still be missing, also considering that moderate Belgrade historians speak of 120,000 possible victims. In short, we will get to about 100,000 victims, I think. But the search is not over. I have proposed to the representatives of Croatia, Serbia, and Bosnia and Herzegovina to share data and do joint research, but nobody is interested.

Where do Croatian revisionists who speak of 18,000 victims get their figures? For example, Jakov Sedlar does this in his documentary "Jasenovac the truth", which was by the way awarded by the city of Zagreb.

That is bullshit. These people simply know they are lying. There are hundreds of documents from the time that mention the names of those killed in Jasenovac. Just look at them. That's what I do. They accuse me of not loving Croatia, of telling lies, but all I do is report what I see in the documents.

Is this counter-narrative based on falsehood that the Croatian government fails or is not willing to eradicate?

Yes, even the government supports the argument that "Croats cannot be war criminals". But that's not getting us anywhere.

I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy

 

 

novimagazin.rs

Intervju Ivo Goldštajn: Politikantstvo je Jasenovac učinilo još tragičnijim

12-15 minutes

---

Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić

Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn govori za Novi magazin o svojoj knjizi "Jasenovac" i o pokušaju revizije istorije u Hrvatskoj i Srbiji. Žalosno je da se iz shvatanja koliko je u Jasenovcu ubijeno ljudi odmah može shvatiti i politička orijentacija, kaže sagovornik Novog magazina, uz objašnjenje da o četnicima i ustašama misli isto, te da javnosti na prostoru bivše Jugoslavije nepogrešivo funkcionišu po principu spojenih posuda

Razgovarala: Ivana Pejčić

O Jasenovcu je tokom ovih sedamdeset godina izrečeno mnogo i istina i laži. Jasenovac je i danas, umesto da bude polje zajedničke memorije zbog te velike tragedije, postao ili ostao, nažalost, mesto politikantstva i politizacije. Sama po sebi povijest Jasenovca je traumatična, a sa svim ovim politizacijama ona postaje traumatičnija, kaže hrvatski istoričar Ivo Goldšajn, čija je knjiga "Jasenovac" predstavljena prošle sedmice u Beogradu.

"U toj kulturi sjećanja otišli smo u posve krivom smjeru. To je kao da vas sada neko pita za put za Novi Sad, a mi mu pokažemo put za Niš. Mi smo sada s tom kulturom sjećanja, i tu mislim na čitavu regiju, zastranili. S jedne strane, imate brutalno minimiziranje broja žrtava i potpuno negiranje zločinačkog karaktera Jasenovca, dok sa druge strane imate predimenzioniranje koje se pretvara u optužnicu protiv jednog naroda. To je kulturno i civilizacijski neprihvatljivo. Nadam se da će ova moja knjiga doprineti kultiviranju diskusije o Jasenovcu", objašnjava Goldšajn.

Motiv da napiše knjigu smatra profesionalnim izazovom da ispriča celovitu priču o Jasenovcu, uz postavljanje novih pitanja. Zalaže se ili, kako kaže, voleo bi da se održi zajednička komemoracija žrtava u Jasenovcu – hrvatsko-bosansko-hercegovačko-srpska – jer bi se tako došlo u situaciju ne da se raspravlja samo o Jasenovcu već i o drugim traumatičnim temama i drugim činjenicama iz povijesti 1941-1945, ali i iz 1991-1995: "I tu smo zapravo u situaciji za koju treba puno političke volje i hrabrosti da se te stvari na neki način prebrode i da se izađe na pravi put. Nažalost, ne vidim tu političku volju. To je strašno. Ali tako je."

*Kako biste opisali današnje stanje u Hrvatskoj po pitanju revizije istorije? Ima li naznaka da bi se mogla promeniti trenutna situacija, odnosno da Vlada Hrvatske prestane da finansira pokušaj revizije istorije?

Ne radi se samo o financiranju revizionističkih društava nego i o mnogo toga drugoga. Hrvatska je po Ustavu zasnovana na odlukama ZAVNOH-a iz 1943. godine. Nije to samo politička korektnost nego i neosporiva povijesna činjenica. Volio bih da to i vlasti u svakom trenutku i na svakom mjestu poštuju. A ne rade to. Uostalom, ovih se dana održavaju dvije komemoracije u Jasenovcu, ona druga je organizirana zato što predstavnici romskih, srpskih i židovskih organizacija, te antifašista, bojkotiraju državnu komemoraciju.

*Jeste li bili u prilici da predstavnicima vlasti u Hrvatskoj iznesete svoje viđenje stvari? Kakve su njihove reakcije?

Da, premijer Plenković i njegovi najbliži suradnici mogli su na svoje uši čuti što imam reći o Jasenovcu i Bleiburgu. Ja, naime, nemam više verzija priče – istu priču pričam i u Zagrebu, i u Beogradu, i u Parizu. Mislim da su premijer i neki njegovi suradnici u principu antifašisti, ali da ne misle da su ova pitanja, koja su zapravo identitetska, toliko važna, kako ja to mislim. Osim toga, stalno se naglašava kako premijer u stranci i u javnosti ima revizionističku desnicu koju mora zadovoljiti, pa da stalno mora nekako balansirati. Za to nemam razumijevanja jer je kontinuirano povlađivanje desnici dovelo do ovoga što danas imamo.

*Kako se osećate kada u emisiji na nacionalnoj televiziji gostuju autori knjiga i filmova u kojima se Jasenovac opisuje isključivo kao radni logor?

Tužan sam. Jedino me ohrabruje činjenica da je reakcija javnosti bila vrlo snažna i da se takav nastup jednog od revizionista više nije ponovio.

*Paralelno s procesom revizije istorije u Hrvatskoj, u Srbiji isto imamo pokušaj revizionizma četničkog pokreta. Zašto se to dešava? Da li je Jasenovac bio detonator srpskog nacionalizma uoči ratova na prostoru bivše Jugoslavije?

Kao što sam rekao, ekstremizmi se međusobno podržavaju. O četnicima mislim isto što i o ustašama. Četnici su počinili izdaju i zločin prema Srbima, a genocid prema muslimanima i Hrvatima. Koncepti djelovanja ustaša i četnika bili su isti – mržnja prema drugom i drugačijem, te višak primitivizma, oružja, municije i rakije. Uvjerio sam se u to pišući o četničkom zločinu u dolini Rame, u srednjoj Bosni, oktobra 1942. Jedina razlika između ta dva izdajnička pokreta bila je u tome da su ustaše imale kvislinšku državu koja im je omogućavala organizaciju masovnog zločina, a četnici su u tom pogledu bili umnogome limitirani, pa je i broj ustaških žrtava veći negoli četničkih.

 

*Možete li srpskoj javnosti objasniti zašto je za vas iritantno – kada se priča o Jasenovcu – da pričate o broju žrtava?

Nije to za mene toliko iritantno koliko me rastužuje da se 74 godine nakon nestanka logora interes javnosti svodi na broj žrtava. Naime, žalosno je da se iz shvaćanja koliko je u Jasenovcu ubijeno ljudi odmah može shvatiti i politička orijentacija osobe. Današnja politizacija i manipulacija temom koja je sama po sebi traumatična čini stanje još traumatičnijim. U raspravama dugi niz godina dominira mučna prepirka o neutvrđenom broju žrtava, nabijena osobnim i nacionalnim resentimanima, blokirana tvrdim političkim predrasudama, povremeno i morbidna.

Neodgovorno preuveličanim brojevima žrtava nastojalo se dokazati da je Jasenovac bio golema tvornica smrti za Srbe, Židove i Rome, koja se po svojim razmjerima pretvara u optužnicu protiv cijelog jednog ili dva naroda koje se optužuje za genocidnost. Sa druge strane, zataškavanjima i prešućivanjima sugerira se slika Jasenovca uglavnom kao radnog logora i pravno zasnovane ustanove za internaciju dokazanih protivnika režima, čime se direktno rehabilitira genocidna politika ustaške NDH.

*Koliko u razumevanju toga što se desilo u Jasenovcu odmažu i pokušaji preuveličavanja broja žrtava?

Mnogo. Naime, javnosti na prostoru bivše Jugoslavije nepogrešivo funkcioniraju po principu spojenih posuda. Ekstremizmi hrane jedan drugoga. Možda su u nekim manifestacijama malo drugačiji, možda su im prioriteti ponešto različiti, ali su to sve samo nijanse.

*Zašto ste želeli da u knjizi prikažete "istoriju iznutra"? 

Zato što sam kao historičar tako odgajan da se bavim temama malo drugačijim od onih kojima se bavi tradicionalna historiografija. Stoga, na primjer, jedno od mojih "alternativnih" poglavlja nosi naslov "Na to se navikava ne čovjek nego logoraš". U njemu, općenito govoreći, analiziram kako su logoraši slijedom brutalnih, ali i vrlo suptilnih metoda koje su iskoristili njihovi tamničari, bili dehumanizirani, onečovječeni.

 

*Koji je koncept knjige?

Kronološka prezentacija obuhvaća povijest logora od njegova nastanka u augustu 1941. do proboja posljednjih logoraša u aprilu 1945. godine, ta 44 mjeseca funkcioniranja sa svim onim što u tom pregledu ide. Dakle, od uspostave logora preko toga kako se razvijao radni logor i kako je počela funkcionirati industrija smrti, koja se polako ustrojavala kroz jesen 1941, do vrhunaca kad je 1942. pobijeno najviše logoraša. Dijakronijski kompleks tema složio sam tako da pratim određene aspekte funkcioniranja logora, na primjer na koji način se i kako deportiraju ljudi, po kojim se kriterijima deportira u Jasenovac, kako izgleda dolazak u logor, kako izgleda pljačka koja je bila institucionalizirana, tko su zapravo zatočenici. Da biste razumjeli strahotu Jasenovca, morate narativ spustiti na individualnu razinu. Opisati zatočenike, žrtve i njihove čuvare, zločince, koji su to bili ljudi.

*Koji su to bili ljudi?

Čak i ti zločinci, koje se vrlo često pokušava prezentirati kao jednodimenzionalna čudovišta, to uopće nisu bili. Veći dio te ekipe nije nalikovao onom Hannibalu Lecteru iz filma "Kad jaganjci utihnu" nego su to uglavnom bili ljudi koji su u nekom dijelu svojih predratnih biografija izgledali posve "normalni". Pokazalo se da ta njihova evolucija od jedne često nevažne, jednostavne ličnosti do ratnog zločinca nije tako nemoguća.

Ni žrtve nisu bile jednodimenzionalne. Ti su ljudi morali smišljati način na koji će preživjeti. Da li se samo dugoročno nadati da će saveznici pobijediti u ratu, da li se pokušati slizati s logorskom upravom? Neki su prešli crvenu liniju, pa su postali konfidenti. Da li pokušati postati slobodnjak, odnosno logornik? Imati takve privilegije vrlo često je bio dvosjekli mač jer s velikim privilegijama u jednom trenutku vrlo brzo mogla je stići i velika kazna. Uostalom, od svih tih logornika i slobodnjaka praktički nitko nije preživio.

*Možete li da objasnite šta je problem sa muzejskom postavkom u Jasenovcu?

Mislim da je muzejski postav, barem što se tiče onoga što je sada u njemu, zadovoljavajući. Druga je stvar što u njemu nedostaje. Radi se i o tome da je izložbeni prostor premalen, da bi ga trebalo proširivati. Najviše je ipak riječ o tome je sve oko Jasenovca poprilično krivo postavljeno, pa se onda dovodi u pitanje i muzejski postav, a on je u čitavoj priči samo posljedica širih procesa.

 

*Imajući u vidu polemiku o ulozi Stepinca tokom Drugog svetskog rata, kažite nam kakva je bila njegova uloga u kontekstu Jasenovca? 

Nadbiskup Stepinac je pokušavao spasiti iz Jasenovca neke Srbe, Židove i Hrvate. Neke je uspio spasiti, neke nije. Početkom 1943. napisao je u pismu poglavniku Paveliću da je ubojstvo sedmorice slovenskih svećenika u Jasenovcu "sramotna ljaga i zločin koji vapije u nebo za osvetom, kao što je sramotna ljaga čitav Jasenovac za NDH".

Nadbiskup je do u tančine znao sve što se u Jasenovcu događalo. Čuo je za procjene da je u njemu ubijeno između 30.000 i 40.000 ljudi. Za nadbiskupa Stepinca Jasenovac je, doduše, sramotna ljaga na tijelu NDH, ali se nije zapitao kakav je karakter te države koja je proizvela Jasenovac. To se nadbiskup Stepinac ne pita ni nakon proglašenja NDH, ni tokom rata, niti na njegovu kraju, kada je svima bilo jasno da je ustaški režim ogrezao u zločinu i da je NDH zločinačka tvorevina.

Naposljetku, nadbiskup Stepinac osim Jasenovca ne vidi i ne spominje druge ustaške logore smrti, a znao je da postoje i znao je što se u njima događa. Nadbiskup Stepinac nikad nije u potpunosti osudio ustašku ideologiju ni režim niti se distancirao od NDH. Razlozi su višestruki: nije se radilo o kukavičluku jer je nadbiskup Stepinac bio hrabar čovjek. Ustaše su se cijelo vrijeme deklarirali kao gorljivi katolici i nadbiskup ih je, usprkos svim "pogrješkama i grijehovima", smatrao dijelom svoje pastve, katolicima i Hrvatima, koje je kao takve možda ipak moguće uvjeriti da prestanu činiti zlo. Uzimao im je za dobro da su zabranili "pornografiju" i psovanje, te da su pod prijetnjom smrtne kazne zabranili pobačaj. Nije im prestao pripisivati u dobro ni uspostavu NDH, koju je kao ideju do kraja zagovarao.

Kada su se pojavili i ojačali partizani koje su predvodili komunisti, nadbiskup Stepinac beskompromisno ih je ocjenjivao kao glavne neprijatelje. U osudama komunizma i komunističkih nedjela bio je uvijek daleko otvoreniji i energičniji negoli u osudi ustaških nedjela i ustaštva. Između antipatije prema komunizmu i antipatije prema zlodjelima ustaške NDH, ona prva uvijek bi odnijela prevagu jer ustašku NDH bilo je, po nadbiskupovu mišljenju, moguće popraviti, a komunizam ne.Nadbiskup Stepinac ostao je i u vrijeme NDH i poslije rata dosljedan u svom radikalnom antikomunizmu i hrvatskoj nacionalnoj orijentaciji.

*Zašto Blajburg i Jasenovac nisu isto? 

Zato što su Bleiburg i Križni put bili ratni zločin i zločin protiv čovječnosti, a Jasenovac je i zločin genocida, ratni zločin i zločin protiv čovječnosti. Osim toga, na Bleiburgu i Križnom putu, baš kao i u drugim dijelovima Jugoslavije u "obračunu s narodnim neprijateljem" stradao je tih mjeseci značajan broj nevinih, ali i onih koji bi na svakom sudu dobili najtežu kaznu. Prema tome, Bleiburg i Jasenovac nisu niti mogu biti isto.

*Da li ste ovom knjigom stavili tačku, bar što se vas tiče, na ovu temu?

Ne znam da li je to zauvijek, ali u ovom trenutku svakako jesam stavio točku na tu temu. Želja mi je napisati povijest Drugog svjetskog rata u Hrvatskoj, imam jako puno materijala. A kad to budem pisao Jasenovac je, htjeli–ne htjeli, dio te priče.

Pogledajte intervju :

https://youtu.be/nQd2hDETMPM

rtv.rs

Živanović: Još se krije broj žrtava u Jasenovcu

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

2-3 minutes

---

Živanović u intervjuu za "Večernje novosti" napominje da je njegov stav da je realna naučna slika o Srebrenici daleko od istine koju su nametnule propaganda i manipulacija i ističe da je uveren da u Srebrenici nije bilo genocida.

Spomen-područje Donja Gradina

Prema njegovim rečima, srpski narod, njegovi najbolji i najumniji ljudi treba da se suprotstave lažima o Srebrenici.

"A to ne može preko noći. Potrebni su posvećenost, upornost i rad na dokumentima, kako bi se otklonile laži, godinama taložene. Nadam se da ću lično raditi na takvoj studiji. Verujem da su na istom zadatku rukovodstva Srbije i Republike Srpske", rekao je Živanović.

On je dodao da ohrabruje zajednički nastup lidera i entiteta i Republike Srbije da se suprotstave "mašineriji negiranja srpskog naroda" i naglašava da se istorija ne sme ponavljati.

Živanović, koji je nastupio na međunarodnoj konferenciji "Srebrenica, stvarnost i manipulacije" u Banjaluci, rekao je tom prilikom da je Srebrenica osmišljena da bude kamen o vratu Srbima

"Da ih savija dotle da se nikad ne usprave. Da im priguši priču. Zatamni sećanje na sva viševekovna stradanja. Da zaborave žrtve kako danas i u budućnosti ne bi remetili definisane klišee večnih krivaca nametnutog zla", istakao je on tom prilikom.

Ukazao je i da je u Jasenovcu ubijeno više od 700.000 pravoslavnih Srba.

"Uz njih, 23.000 Jevreja, 80.000 Roma i više hiljada pripadnika drugih naroda. Te žrtve još nisu, do konačnice, prebrojane. Svakim danom izranjaju novi dokazi", naglasio je on.

U tom kontekstu, upitao je "ko da popiše one koje su vode Save i Dunava izbacile na svoje obale, ko može da prebroji one koji su spaljeni u pećinama gubilišta".

"Niko više ne prilazi zabranjenim i zakorovljenim grobnicama. Niko ne otvara sanduke sa dokumentacijom popisanih koji su zatočeni u jednom institutu u Srbiji. Zato nam je ispostavljena Srebrenica, vrlo podmukla zamena teza. Nedokazani genocid za utemeljeno dokazani genocid Jasenovca", rekao je Živanović.

 

Croatia Jews, Serbs, anti-fascists, Roma gather at WWII site

miamiherald.com

Croatia Jews, Serbs, anti-fascists, Roma gather at WWII site | Miami Herald

ZAGREB, Croatia

3 minutes

---

Jewish, Serb, anti-fascist and Roma groups in Croatia have commemorated the victims of a World War II death camp, boycotting the official ceremonies for the fourth year in a row over what they say is government inaction against neo-Nazi sentiments in the European Union country.

Hundreds on Friday gathered in silence at the memorial center at Jasenovac to pay their respects to the tens of thousands of people killed in death camps run by Croatia's pro-Nazi puppet state. Commemorations mark the attempted escape in April 1945 of 1,073 prisoners from the Jasenovac camp when hundreds were killed.

The Croatian government will hold a separate commemoration ceremony on Sunday.

The head of Croatia's Jewish Community, Ognjen Kraus, says "nothing has changed in the past year, the situation is even worse."

FROM OUR ADVERTISING PARTNERS

 

rts.rs

I Srbi bojkotuju državnu komemoraciju u Jasenovcu

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

2-3 minutes

---

Zamenik predsednika SNV-a Saša Milošević rekao je za portal Novosti da država nije preduzela nužne mere da se zaustavi ili makar smanji negiranje Holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, te revizionizam.

35610882

Spomen-kompleks u Jasenovcu (arhivska fotografija)

Upravo suprotno, tvrdi Milošević, nizom mera poput podrške negacionističkim i revizionističkim udruženjima i njihovim publikacijama, tolerisanjem govora mržnje, relativiziranjem stradanja naroda žrtava i mitologizacijom stradanja nakon rata te neadekvatnom obrazovnom politikom, država je direktno doprinela tome da ove pojave postaju dominantne u hrvatskom društvu.

"Očito postoje dva duboko suprotstavljena stava o tim stvarima. Uz takve velike razlike i u takvoj društvenoj klimi, mi ne možemo i ne trebamo ići zajedno u Jasenovac", zaključio je Milošević. 

Ranije danas, Jevrejska zajednica u Hrvatskoj saopštila je da ne želi da u Jasenovcu bude u zajedničkoj komemorativnoj koloni, čije održavanje ove godine zagovara premijer Andrej Plenković.

U povorci neće biti ni Saveza antifašističkih boraca.

"Teško je biti u istoj koloni s Vladom kada imate toliko argumenata koji su protiv toga. Ništa se ne čini protiv povijesnog revizionizma, ništa se ne čini oko pozdrava Za dom spremni koji koristi HOS. Da budemo jasni, uz dužno poštovanje svim pripadnicima HOS-a i njihovim zaslugama u ratu, ustaško i fašističko znakovlje je zabranjeno u cijeloj Europi. Aktualna vlast o tome šuti", izjavio je za Jutarnji list Franjo Habulin, predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.

Srpska, jevrejska, romska manjina i antifašisti održaće svoju komemoraciju u petak, 12. aprila. 

 

The World Doesn’t Even Know About Jasenovac Even Though As For the Torture and Atrocities, the Croatian camp was far more terrible than Auschwitz”

The World Doesn't Even Know About Jasenovac Even Though As For the Torture and Atrocities, the Croatian camp was far more terrible than Auschwitz"

 

MORE….

 

https://mightynose.wordpress.com/2017/07/26/the-world-doesnt-even-know-about-jasenovac-even-though-as-for-the-torture-and-atrocities-the-croatian-camp-was-far-more-terrible-than-auschwitz/

novosti.rs

IZRAELSKI PROFESOR OTKRIO: U Jasenovcu ubijeno najmanje 800.000 Srba i 40.000 Jevreja

Tanjug

3-4 minutes

---

| 01. februar 2019. 12:39 | Komentara: 20

Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio je zastrašujuće podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu tokom rada na studiji "Jasenovac, Aušvic Balkana

Profesor dr Gideo Grajf, glavni istraživač Instituta za holokaust "Šem olam" u Izraelu, otkrio je zastrašujuće podatke o mučenju žrtava u Jasenovcu tokom rada na studiji "Jasenovac, Aušvic Balkana.

Na osnovu podataka do kojih je došao tokom četvorogodišnjeg istraživanja, Grajf kaže da je u Jasenovcu na najsvirepiji način ubijeno minimum 800.000 Srba i oko 40.000 Jevreja.

"Jasenovac je bio imperija smrti - istiće Grajf i dodaje da je revizionizam drugo ubistvo žrtava", rekao je Grajf i istakao:

"Moramo usmeriti sve snage protiv revizionizma, kako te žrtve ne bi bile ponovo žrtve. Činjenice su činjenice i ne možemo ih stavljati pod tepih, istina uvek izađe na videlo. Sve te pokušaje revizije istorije smatram detinjastim, svi oni su osuđeni na neuspeh".

PROČITAJTE JOŠ: Prof. dr Gideon Grajf: Ustaše ubijale na 57 načina?!

Grajf je istakao da je u Jasenovcu postojalo 57 različitih načina ubijanja žrtava.

"Siguran sam da ih u Aušvicu nije bilo toliko. To je svetski rekord. Nema takvog nečeg u istoriji čovečanstva - istakao je on i dodao da ne sme biti sumnje o broju žrtava i podsetio da je istraživanje zajedničke hrvatsko-srpske komisije pokazalo da je bilo 1, 4 miliona žrtava", rekao je.

Dr Gideo Grajf; Foto: V.Danilov

 

Gostujućina televiziji Pink, Grajf je rekao da je tom istraživanju posvetio četiri godine i da ne postoji ni jedan arhiv koji nije proučio.

PROČITAJTE JOŠ: VODEĆI ISTRAŽIVAČ HOLOKAUSTA: Ustaše se zabavljale u Jasenovcu, objavićemo knjigu istine, svet mora da zna

"Rezultati su šokantni zbog okrutnosti, sadizma… Lanac logora poznat pod imenom Jasenovac, na 46 kilometara kvadratnih, šest puta veći od Aušvica, je zapravo bio odraz čiste okrutnosti. Tim ustaša je uživao u svojoj okrutnosti, oni su uživali u mučenju ljudi. Rekao bih da su oni smrt doveli do savršenstva", rekao je Grajf.

Govoreći o razlikama između Jasenovca i Aušvica, naveo je da su nacionalni socijalisti voleli da im žrtve ne budu pred očima, voleli su čistu smrt, dok su ustaše uživale da osete patnju svojih žrtava.

"Tu je razlika, oni su više želeli da vide proces umiranja žrtava. To možemo da vidimo iz fotografija koje su nastale u Jasenovcu, dok su Nemci više voleli gasne komore, koje ako niste želeli niste morali da posmatrate. To je bila jedna, da tako kažem, sterilna smrt", rekao je Grajf.

Prema njegovim rečima, druga razlika je u tome da su Nemci osim ponižavanja i mučenja zapravo koristili fizičku snagu svojih žrtava, a u Jesnovcu je, kaže, bila samo patnja svrha - patnja do smrti.

 

politika.rs

Sećanje na holokaust: položeni venci u Aušvicu

3-4 minutes

---

Nekoliko desetina nekadašnjih logoraša koji su preživeli pakao nacističkog nemačkog logora smrti Aušvic-Birkenau na jugu Poljske položili su vence belog i plavog cveća uz Zid smrti i započeli tako centralnu komemoraciju i odavanje pošte na Dan sećanja na žrtve holokausta.

„Za mene nije najgora bila glad, ni to što su nas terali na teški rad, već to što su nas lišili ljudskog dostojanstva. Mi nismo bili ljudi, ponašali su se prema nama kao prema nečemu nepotrebnom, što treba maksimalno iskoristiti a zatim uništiti", kazao je u Aušvicu jedan od preživelih logoraša Stanjislav Zalevski, 93-godišnji predsednik Saveza poljskih zatvorenika fašističkih zatvora i koncentracionih logora.

Za poljsku privatnu televiziju Polsat Zalevski je upozorio da danas, 74 godine kasnije čovečanstvo nije izvuklo pouke tragedije koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu.

„U drugim delovima sveta ljudi, u ime svojih ambicija ili nekakvih ideoloških težnji vrše oružane zločine koji gutaju hiljade ljudi i to ima karakteristike genocida. Oni koji dolaze u Aušvic na godišnjicu oslobođenja i oni koji imaju moć da učine nešto u ovom svetu, oni su dužni da preduzimaju nešto da se to više nikad ne ponovi", kazao je Zalevski.

Dan, 27. januar, kada je kapije najvećeg koncentracionog logora koji je Hitlerova Nemačka podigla u okupiranoj Poljskoj otvorila Crvena armija i naišla na oko 7.000 poput sablasti jedva preživelih ljudi, odabrala je UN 2005. godine za svetski Dan sećanja na žrtve holokausta.

„Mladi vojnik poneo me je u naručju. Bila sam bolesna, iscrpljena ali srećna", kazala je Aleksandra Borisov, jedna od logorašica koje su dočekale 27. januara 1945. godine oslobodioce.

Poljska odaje poštu žrtvama holokausta, centralnom komemoracijom u nekadašnjoj najvećoj nacističkoj fabrici smrti, logoru Aušvic-Birkenau i u Varšavi ispred Spomenika junacima Varšavskog geta a ulicama poljske prestonice, kao svake godine na ovaj dan, krstari prazan, sablasni stari tramvaj sa žutom Davidovom zvezdom, od geta do stanice gde su fašisti Jevreje trpali u vagone za stoku i odvozili u smrt u Aušvic, Treblinku, Majdanek i druge logore u okupiranoj Poljskoj.

Širom Poljske, građani uveče na prozorima masovno pale sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih, nakon pakla Holokausta, nema.

Logor Aušvic otvoren je 1940. godine kraj mesta Ošvjenćim nakon okupacije Poljske, prvobitno kao logor za zarobljene Poljake, ali 1942. godine postao je centralno mesto fašističke industrije smrti i pokušaja da se pobiju i zatru evropski Jevreji.

U Aušvicu proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau nemački nacisti pobili su u gasnim komorama oko 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda i pretvorili tako kompleks u najveće groblje.

Logor je pretvoren u muzej 1947. godine, a prošle godine posetilo ga je i prošlo tri kilometra dugom trasom, od kapije sa ciničnim nacističkim napisom „Rad oslobađa" do Spomenika žrtvama holokausta kraj ruševina gasnih komora, 2,152 miliona ljudi iz celog sveta, među njima i 76.000 Nemaca, prenosi Beta.

 

in4s.net

Нова књига лажи у Загребу: Србе нису клали у Јасеновцу?!

4-5 minutes

---

Јасеновац

У Загребу се спрема промоција још једне књиге која негира усташке злочине. Центар „Симон Визентал" тражи забрану дела „Разоткривена јасеновачка лаж".

Јасеновац није био логор смрти, нико у њега није доведен да би био убијен. На ово мјесто нико није доспио зато што је био Србин, Јеврејин или Ром.

На овој идеолошкој платформи у режији нове, ревизионистичке, хрватске историографије поникла је и књига „Разоткривена јасеновачка лаж" аутора Јосипа Печарића и др Стјепана Разума, чија је промоција заказана за 17. јануар у дворани Исусовачке цркве у Загребу.

На најаву промоције овог контроверзног издања која негира усташке злочине и Холокауст реаговао је Центар „Симон Визентал" који је позвао хрватске власти да забране ову књигу, као и сва остала дјела сличног садржаја.

У саопштењу које је потписао ловац на нацисте Ефраим Зуроф Хрватска се подсјећа да треба да предузме све кораке да би спречила негирање Холокауста и историјских чињеница.

" Ово дјело негира масовна убиства Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста у Јасеновцу. Хрватска је чланица Међународног савеза за сећање на Холокауст и требало би да предузме све кораке да спречи негирање Холокауста и историјских чињеница", наводи се у саопштењу.

Иначе, издавач књиге је Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац, чији је основни циљ негирање усташких злочина и ревизија историјских чињеница. Ово друштво већ је издало и књигу „Јасеновачки логори – истраживања" аутора Владимира Хорвата, Игора Вукића, Стипе Пилића и Бланке Матковић. У њој се, између осталог, наводи:

" Заточеници у логор нису довођени да би били убијани. Узроци смрти били су болест, одмазде и казне за поједине преступе, те партизански и савезнички напади. Нико у логор није доспио, нити био убијен, само зато што је Србин или православац".

Осврћући се на рад ове организације, Центар „Симон Визентал" оцјењује да је Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац, које спонзорише промоцију, основано у циљу скривања страшних злочина које су на Балкану починиле усташе.

„Ове злочине потврђују историјски документи, свједочанства преживелих и бројна истраживања угледних историчара. Дјела попут „Разоткривене јасеновачке лажи" у Њемачкој или Аустрији одмах би била забрањена", пише Зуроф у саопштењу.

А аутори књиге Јосип Печарић и Стјепан Разум у јавности су познати по активистичком ревизионистичком дјеловању. Они припадају корпусу хрватских квазиисторичара чије дјело, како објашњавају познаваоци прилика у Хрватској, има циљ да скрене пажњу са истинског истраживања злочина НДХ.

Печарић је угледни математичар који се у слободно вријеме бави ревизијом историје, а широј јавности је познат јер је 2015. године дао подршку иницијативи да усташки поклич „За дом спремни" постане службени поздрав који би се користио у хрватској војсци.

Други аутор Стјепан Разум је католички свештеник запослен у Хрватском државном архиву, а бави се црквеном историјом.

Негирање злочина и у Аушвицу

Стјепан Разум је на свом фејсбук-профилу 2017. године, у неколико наврата објавио видео-поруке у којима се рехабилитује политика Адолфа Хитлера и негира постојање гасних комора у Аушвицу. Један од њих употпунио је и статусом: „Не ради се о подметању само Хрватима у Јасеновцу, већ се то исто ради и Њемцима с Аушвицом".

Мисе за Павелића

Осим књиге, контроверзно је и мјесто промоције. Исусовачка црква у Загребу често је мјесто промоције нове хрватске историографије. У овом храму, иначе, одржавају се и мисе за поглавника Анту Павелића.

Извор: Вечерње новости

 

КЊИГА „ЈАСЕНОВАЦ”

КЊИГА „ЈАСЕНОВАЦ"

У пробоју логораша 1945. просечна старост осамдесет шесторо преживелих била је 26 година. Сведок из тог пробоја Ервин Милер, иначе сајџија из Винковаца, касније је говорио како му људи нису могли веровати шта је све преживео, јер, како је рекао, то је могао да преживи – само логораш Потпис: Меморијални споменик на месту некадашњег логора у Јасеновцу

У тренутку када се у Хрватској из кругова крајње деснице већ увелико снимају филмови и пишу књиге о томе како Јасеновац није било место масовног страдања Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима за време Другог светског рата, књига Јасеновац (издање Фрактура) историчара Иве Голдштајна својим бруталним чињеницама са лица места ућуткује сваког ко не жели да суочи своју савест с мрачном страном новије хрватске историје. Голдштајн је на представљању овог дела у Загребу рекао како верује да је његова књига корак према бољем разумевању тог логора смрти о којем је „написано пуно истине, али и пуно лажи" и додао како његова књига нису само бројке већ „мрачна одисеја патње, живота и смрти" у једном од најстрашнијих концентрационих логора у Европи. Када се чита тих хиљаду страница, без обзира што се о Јасеновцу у протеклих 70 година већ пуно тога зна, та логорска „историја изнутра", најчешће преко изјава самих преживелих логораша, на више него мрачан начин открива размере злочина и мржње, као и неку врсту суморне величине људске жртве. Та страшна истина води ка само једном питању које брише сваку помисао на било каква политичка или историјска оправдања: како се тако нешто монструозно уопште могло догодити?

У том смислу Голдштајн у књизи цитира и Мирослава Крлежу који је још 1945. написао да описивање свих страхота које је проузроковао нацизам „јесте тема која очекује свог Шекспира, да бисмо бар приближно схватили дубину трагедија и тежину катастрофа које су нас задесиле".

Бојан Муњин

View article...

Enclosures:

160z120_JASENOVAC_4.jpg (7 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2018_12//160z120_JASENOVAC_4.jpg

 

in4s.net

Голдстеин: Жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу

3-4 minutes

---

Јасеновац

Прије 15 година у Хрватској десни центар мицао је неке плоче, конкретно Мили Будаку и Јури Францетићу, а данас је ситуација таква да је ЈУСП Јасеновац лани посјетило девет школа, на националној телевизији промичу се књиге које негирају што се догодило у Јасеновцу, плоча с поздравом „за дом спремни" годину дана била је у Јасеновцу, па је премјештена неколико километара даље, Хрватски сабор одбија бити покровитељ Дана побједе, из државног прорачуна финанцирају се они који негирају злочине у Јасеновцу и таква ће земља предсједавати Еуропском унијом 2020. године. Све то је такорећи у даху набројао Твртко Јаковина с Одсјека за повијест загребачког Филозофског факултета на првој трибини циклуса „Хисторија у друштву" посвећеној недавно објављеној књизи „Јасеновац" Иве Голдстеина.

Јаковина је подсјетио и да се догађа све што је набројао иако је добро познато да су усташе жртве за своје логоре сабирале и у центру Загреба и при томе нису пазиле на то да то нетко не види.

Предсједница Управног вијећа ЈУСП-а Јасеновац Наташа Матаушић казала је да ревизионизам никада није био толико јак, снажан и организиран као данас. Предмет полемике постала је и тема страдања дјеце, па се негирају и усташки злочини над дјецом.

– Тренутачно у Хрватској влада култура заборава, не култура сјећања и о мјестима усташких злочина попут логора Даница у Копривници нитко не води рачуна, казала је Матаушић. Осврнула се и на стални постав ЈУСП-а Јасеновац, присјетила се да је тај постав тадашњи предсједник Стјепан Месић критизирао готово као ревизионистички и прије него што га је видио, али и наговијестила да ће постојећи постав бити допуњен.

The SAVEUR Cookbook Club Takes a Road Trip to Catalonia

Сам ЈУСП Јасеновац има озбиљних потешкоћа у функционирању. Предсједник установе Иво Пејаковић подјсетио је да је ЈУСП основан 1968. године и тада је замишљен као меморијални музеј. Ни данас нема научни, музеолошки, едукацијски јер ни данас није замишљен да има тако специјализиране одсјеке. Ђорђе Миховиловић из ЈУСП-а Јасеновац пожалио се на кадровску поткапацитираност и недостаје број људи који раде у установи и понадао да ће се ЈУСП из музејске издићи барем на разину музејско-документацијског центра.

Аутор књиге Иво Голдстеин поручио је да жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу. Његова књига је тачка од које треба кренути даље, а тај корак даље могла би, дапаче и требала, бити пријеко потребна сарадња више институција из Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине на попису жртава. Непостојање те сарадње Голдстеин је оцијенио неуспјехом политике. Ревизионисти и негационисти који данас говоре о Другом свјетском рату промовирају састав изокренутих вриједности и лоши момци постају добри момци, закључио је Голдстеин, док је Невен Будак указао на то да је расправа о усташама и партизанама данас заправо расправа о нама.

Извор: novilist.hr

 

infosrpska.ba

Grajf: Prestati sa revizijom istorije

5-6 minutes

---

Foto: SRNA

Na promociji monografije "Јasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti", Grajf je naglasio da se može povući paralela između Јasenovca i Aušvica.

Prema njegovim riječima, ono što je posebno interesantno jeste da su u Aušvicu pokušavali da imitiraju način na koji su nacisti u svojim koncentracionim logorim zlostavljali sve negermanske narode do njihovog istrebljenja.

"Moramo se boriti da se stane u kraj reviziji istorije. S tim se mora stati. Јasno je da zločine ne možemo gurati pod tepih, da se istina mora iznijeti na vidjelo. Istorija je činjenica, a ne pričanje i prepričavanje", istakao je Grajf, koji je danas održao predavanje u Multiplesku "Doli Bel" u Andrićgradu.

On je izrazio nadu da će svijet spoznati istinu o Јasenovcu i da nisu uzalud bačene godine istraživanja koje su bile posvećene tom pitanju i rasvjetljavanju onog što se tamo desilo, te da će konačno dobro pobijediti zlo.

"Uprkos svim polemikama o broju stradalih u Јasenovcu, odgovorno tvrdim da je oko 700.000 ljudi na brutalan način izgubilo život u tom logoru. Ako uzmemo u obzir i sve nesrećne ljude koji su izgubili život na putu do Јasenovca, taj broj bi mogao da bude i veći", rekao je Grajf novinarima u Multipleksu "Doli Bel" u Andrićgradu.

Grajf je rekao da ne postoji nijedna arhiva u vezi sa temom Јasenovca koju nije posjetio i dodao da je uvijek zainteresovan za pitanja koja su bila zanemiravana u prošlosti ili zaboravljena.

On je istakao da je oživljavanje neonacizma i neoustaštva jedno kompleksno pitanje i nešto što se dešava, što je realnost, i da su poricanja koja dolazi sa te strane veoma slična poricanju Holokausta.

"Svakog minuta treba da budemo svjesni toga i treba da nas bude strah te činjenice", rekao je Grajf.

Monografija "Јasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti" predstavlja multidisciplinarnu studiju Grajfa, u kojoj je prvi put izvršena uporedna analiza Aušvica i Јasenovca.

Autor potvrđuje tezu istoričara iz Izraela, ali i iz drugih zemalja svijeta, da Јasenovac nije bio radni logor, već da je bio logor smrti.

Ovu tvrdnju dokazuje i saznanje o 57 metoda mučenja i ubijanja u Јasenovcu.

Monografija autora Grajfa, svjetski poznatog borca protiv revizije istorije, opisuje kao uporednu analizu zločina u dva, kako kaže, najstrašnija koncentraciona logora, Aušvicu i Јasenovcu.

"U Јasenovcu su pogažena sva ograničenja neljudskosti i zato se i danas moramo boriti protiv ideologija koje su dovele do tako strašnih zločina", rekao je Grajf.

Čuveni svjetski reditelj Emir Kusturica poručio je da Јasenovac treba tretirati kao jednu vrstu pogroma koja nije zabilježena u istoriji.

On je rekao da su u jednom opštem haosu, kada je 300.000 pušaka poražene srpske vojske putovalo zajedno sa poraženima po Srbiji, uglavnom zapadnoj, u julu 1942. godine hrvatske ustaše, ne samo po logorima, nego i po ulicama i livadama klali Srbe.

Ta se vijest, rekao je on, pročula po Srbiji, pa je priroda srpskog ustanka zapravo bila priroda reakcije na stradanje Srba u Hrvatskoj.

"Јevreji su strukturno stradali po logorima, a Srbe su stavljali u poziciji u kojoj su goloruki bježali, dok su ih ustaše hvatale ispred kuća i klali", podsjetio je Kusturica.

Gojko Rončević Mraović, koji je kao dijete preživio stradanja u ustaškim logorima, rekao je novinarima da je rođen u selu Trstenica, u okolini Zagreba, tada etnički čistom srpskom selu.

"Kada su ustaše uzele vlast 1942. godine, počeo je pogrom Srba tako da je tada u selu ubijeno 265 ljudi", rekao je Mraović, naglasivši da su njemu nacisti ubili svih pet članova porodice, a oca, majku i mlađeg brata su zaklali.

On je naveo da je tada imao sedam godina, nakon čega je otišao u zbijeg na Petrovu goru.

"Poslije sam se sa bakom vratio u selo. Tu su nas zatekle ustaše i odvele su me u dječiji koncentracioni logor Јastrebarsko, gdje je bilo oko 3.500 djece sa Kozare, Koruduna, Banije, Like i Slavonije, čiji su roditelji pobijeni", kaže Mraović.

On je naglasio da su u logoru bili veoma okrutni prema djeci. Prema njegovim riječima, svakog dana umiralo je osmoro do desetoro djece zbog neuhranjenosti, bolesti, raznih tortura.

"Upravnik logora bila je Barta Pulherija, svastika čuvenog koljača Mile Budaka. Odabrali su tada oko 60 djece, među kojima sam bio i ja. Htjeli su da nas vaspitavaju u ustaškom duhu, oblačili su nam ustaške uniforme, dva puta dnevno smo išli u crkvi, tako da je u toj grupi bilo manje umiranja. U avgustu 1942. partizani su oslobodili taj logor, tako da smo i mi dočekali slobodu", prisjeća se preživjeli logoraš Јasenovca.

On je naglasio da je više od 10.000 djece, među kojima je bio i on, spasila Dijana Budisavljević.

Izdavači monografije su Institut za Holokaust Šem Olam /Izrael/, Fondacija za projekte edukacije o Holokaustu /Majami, SAD/ i Akademski koledž Ono /Izrael/.

Predavanjem Gideona Grajfa i predstavljanjem monografije počeo je trodnevni naučni skup "Gozba i književnost".

U okviru ovog skupa, večeras u 18.00 časova biće promovisana knjiga "Šta mi ovo treba" Emira Kusturice.

 

novosti.rs

SKANDALOZAN AUTORSKI TEKST: Pohvala Jasenovcu kao mestu za odmor

J. Matijević

4-5 minutes

---

Zoran Hamović svoj stav o knjizi koja negira zločine u logoru smrti nazvao štamparskom greškom. Autora koji je negirao stravične zločine nazvao hladnim istraživačem, koji je posvećen činjenicama

BURA koju je u srpskoj kulturnoj i političkoj javnosti izazvao autorski tekst Zorana Hamovića, književnika, izdavača i člana predsedništva Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića, napisan povodom minulog Sajma knjiga u Zagrebu, još se ne stišava. Lavinu reakcija u medijima i na društvenim mrežama podigao je deo u kome on za sramnu i kontroverznu knjigu "Radni logor Jasenovac", gde se mučilište i stratište naziva mestom za razonodu, a za njenog a autora napisao: "Igor Vukić, publicista, politikolog, hladni istraživač, posve predan činjenicama, daje svoj doprinos drugačijem razumevanju logorske ustanove i njenog delovanja."

Pročitajte još: Zagrebački istoričar: Hrvati negiraju sramnu istoriju

Vukićevo delo, međutim, kritikovali su i istaknuti hrvatski istoričari. Reč je o jednom od najsramnijih pokušaja negacije zločina u Jasenovcu i manipulacije brojem žrtava, jer je autor zloglasni logor i jedno od najvećih stratišta Drugog svetskog rata predstavio kao zabavište, a žrtve kao posetioce kulturnih priredaba i polaznike kurseva! Osim toga, u knjizi se navodi da je Jasenovac bio mesto na kojem nije bilo ni monstruoznih ubistava, već samo "nekoliko grupnih egzekucija koje su posledica odmazde za bežanja, disciplinske prekršaje ili pokušaje pobune", a negira i postojanje dečjeg konclogora.

Pročitajte još: VODEĆI ISTRAŽIVAČ HOLOKAUSTA: Ustaše se zabavljale u Jasenovcu, objavićemo knjigu istine, svet mora da zna

- U tom tekstu želeo sam da suprotstavim dve knjige o Jasenovcu, koje su se pojavile na Sajmu knjiga u Zagrebu, i to pažljivom čitaocu mog teksta neće promaći - kaže Hamović za "Novosti". - Prva je odlična studija Ive Goldštajna "Jasenovac", a druga je njena suprotnost, knjiga Igora Vukića. Uz nju sam naveo deo iz kataloga. Prilikom štampanja mog autorskog teksta u "Vremenu" izostavljeni su navodnici, pa bi se moglo pomisliti da hvalim Vukića i njegovo delo. A, ko bi, zapravo, mogao reći bilo šta pozitivno o Jasenovcu?

Igor Vukić

Kada se govori i piše o monstruoznoj fabrici smrti - Jasenovcu, akademik Vasilije Krestić kaže da je za "finalni tekst" neophodna koncentracija i autora i izdavača.

- Štamparske greške su uvek moguće, ali kada neko piše o Jasenovcu važno je da pročita tekst pre štampanja - kaže akademik Krestić. - Poslednjih godina u Hrvatskoj su se pojavile knjige o Jasenovcu čija se sadržina graniči sa bezobrazlukom i bezočnim nipodaštavanjem jasenovačkih žrtava. Tu više nema ni nauke, ni trunke morala, niti zdravog razuma. Na delu je bežanje od istine i zločina, obmanjivanje javnosti i falsifikovanje istorije. Treba da shvatimo da imamo posla s ljudima koji su spremni da iskrivljuju i krivotvore istoriju kako bi je upodobili dnevnopolitičkim i državnim interesima.

Zoran Hamović

UGOSTILI, PA SE POKAJALI

SKANDALOZNO gostovanje Igora Vukića na HRT, u emisiji "Dobar dan Hrvatska", gde je zapravo promovisao svoju sramnu knjigu, osudila je većina hrvatskih medija. Potom se oglasilo i rukovodstvo HRT ogradivši se od tog gostovanja, održana je i hitna sednica Programskog saveta, ali je voditeljka emisije Marina Medved Pulić u pismu medijima rekla da je uredništvo HRT znalo koga je pozvalo u goste.

IMENA STRADALE DECE

NA tramvajskim i autobuskim stanicama u Novom Zagrebu, aktivisti pokreta "Antifa Zagreb" lepili su plakate sa imenima dece koja su stradala u logoru Jasenovac. Iz ovog pokreta poručuju da negiranje ustaških zločina "neće proći". U Jasenovcu život je izgubilo 20.101 dete mlađe od 14 godina. Aktiviste je na akciju podstaklo sve češće promovisanje knjiga koje negiraju užase iz koncentracionog logora Jasenovac.

 

Представљена Голдштајнова монографија о Јасеновцу

standard.rs

Представљена Голдштајнова монографија о Јасеновцу - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

4-5 minutes

---

четвртак 22. новембар 2018. 16:47

Књига садржи две паралелне приче – једна је хронологија логора, а друга је проблематска и бави се темама као што су депортације, убијања, итд.

Монографија „Јасеновац" историчара и универзитетског професора Иве Голдштајна, представљена је синоћ у Новинарском дому у Загребу. Аутор верује да је књига корак према бољем разумевању тог логора смрти о којему је, рекао је, „написано пуно истине, али и пуно лажи".

Дело Иве Голдштајна је објавила издавачка кућа „Фрактура", а према речима издавача Сеида Сердаревића, аутор на око хиљаду страница монографије доноси обиље архивске грађе, али и причу чувара и жртава тога логора.

Оцењује да аутор јасно одговара на ревизионизам који је о Јасеновцу присутан у јавном простору од 2012.

Голдштајн је рекао да логором у Јасеновцу бави више од 20 година, од 1999. када је био сведок на суђењу Динку Шакићу, једном од бивших заповедника Јасеновца.

Подсетио је да је са својим оцем Славком Голдштајном у књизи „Холокауст у Загребу" из 2001. једно поглавље посветио јеврејској јасеновачкој трагедији, као и да су поступно проширили ту причу на општи приказ историје Јасеновца у књизи „Јасеновац и Блајбург нису исто" из 2011.

Приказ је тако, рекао је, достигао стотинак страница и био је костур за ширење текста, али га је требало реорганизовати. Споменуо је да је покојном оцу предложио да заједно напишу књигу, али је отац, рекао је, тада имао други пројекат, те се њихова сарадња није остварила.

Књигу је, рекао је, почео да пише у време док је био амбасадор у Паризу.

Она садржи две паралелне приче – једна је хронологија логора, од његовог настанка у августу 1941. до нестанка у пробоју у априлу 1945, а друга је проблематска, бави се темама као што су депортације, пљачке, глад, мучење, убијање и умирање.

Голдштајн је напоменуо да је прочитао и анализирао многа и различита сведочења, попут оних Илије Јаковљевића, Ервина Милера и Милка Рифера. Истакао је да су она битан темељ књиге и мозаик приче о логору Јасеновац.

Тако је, додао је, Ервин Милер сведочио да се спасио у пробоју логора и да људи нису могли да му верују шта је све преживео јер је то, како је и сам рекао, могао да преживи само логораш.

Голдштајн је рекао да готово нико од присутних у публици не би могао да преживи Јасеновац јер је у пробоју просечна старост 86 преживелих била 26 година, а најстарији преживели имао је 44 године.

Подсетио је и да је његова професорка Мирјана Грос, када је након много времена проговорила о свом логорашком искуству, рекла да је свако јутро снажила вољу говорећи себи – можеш преживети до вечерас, а тако је успела спасити и мајку.

Aналитичар, коментатор и публициста Вук Перишић истакао је на скупу да се ревизионизам не може избећи, али да с њим треба полемисати. Навео је и да је јасеновачки логор смрти „крвава фуснота нацистичке окупације Европе", и додао да је у Голдштајновој монографији први пут на једном месту монографијски обрађен један од феномена Другога светског рата.

Рецензент ове књиге, Горан Хутинец, оценио је да је Голдштајн обрадио тему Јасеновца на модеран начин, у складу с начелима „интегрисане историје" у чему се, како је рекао, у Хрватској доста каснило.

Извор Танјуг/РТС, 22. новембар 2018.

 

Горан Шарић: Хрватска држава стоји иза књиге "Мит о Јасеновцу",

nspm.rs

: Горан Шарић: Хрватска држава стоји иза књиге "Мит о Јасеновцу", у којој се логор приказује као "забавиште и позориште"

:

3-4 minutes

---

 БЕОГРАД - Само за истраживање архивске грађе за књигу "Мит о Јасеновцу" хрватска држава је одобрила више од 6.000 евра, а то нису никаква истраживања него памфлети. Дакле, држава прећутно стоји иза таквих ствари, каже католички теолог и историчар Горан Шарић.

Шарић за Политику наводи да се у књизи Романа Лељака тврди да је Јасеновац постојао и после 1945, иако је кустос музеја Јасеновац објавио књигу са више стотина фотографија које показују да никакав логор тамо није постојао.

"Њихов је циљ да прикажу да је од 1941. до 1945. то практично било забавиште и позориште. Само не кажу да су сви глумци из тог 'позоришта', осим једног, убијени", рекао је он.

Према његовим речима, позивају се на Брозово наређење да се Јасеновац затвори.

"Ја сам видео тај документ. Тамо пише да се затвори логор Јасеновац у Барањи, код Осијека, који је био логор за фолксдојчере и који је од овог Јасеновца удаљен 150 километара", навео је Шарић.

Онда се, истиче он, као позивају на документе у којима наводно стоји да "није било убијања", а у оригиналном документу се каже "тај дан није било убијања", а онда се две странице касније детаљно описују покољи.

Шарић додаје да аутор књиге у којој се поричу злочини у Јасеновцу, Роман Лељак, иначе двоструки осуђеник, каже у првој реченици "генерал Владо Дапчевић", а он никад није био генерал, него његов брат.

"Дакле, он већ на почетку не зна о чему прича, али добија медијски простор. И Католичка црква му организује предавања по целој Хрватској. И на тај начин ствара предуслове за нове сукобе, нове ратове и нове Јасеновце", рекао је овај католички теолог и историчар.

Према његовим речима, у Хрватској постоји један мит који каже да су Срби и Хрвати два најразличитија народа и да је тај читав хрватски наратив базиран на негирању заједничког порекла са Србима.

Шарић нема добро мишљење ни о српским историчарима, за које каже да "нису написали ни једну једину књигу која би се бавила овим негирањем геноцида у Јасеновцу" и сматра да су "у Србији интелектуалне елите потпуно подбациле".

"Овде влада једна аутошовинистичка матрица. Имате угледне историчаре који држе катедре, а прихватају наратив српских непријатеља. У Хрватској имате другу крајност - претерани роматизам, национализам", рекао је Шарић, који је, пише Политика, оштар критичар политичких елита, али не само у Хрватској, него и у Србији.

Шарић је, наводи лист, навукао бес у Хрватској после објаве на фејсбуку о Олуји, када је питао "шта је тачан повод за славље, то што је протерано 200.000 људи са њихових огњишта, спаљивање кућа, пустошење села...ако се слави одлазак Срба, зашто се онда не прославља одлазак 400.000 Хрвата које је слична политика отерала".

Шарић тврди, наводи Политика, да су Словени староседеоци у Европи, да се на Балкану развила прва европска цивилизација, да Албанци не воде порекло од Илира...

(Танјуг)

 

iskra.co

ХЕБРАНГ: Фантомске јаме и лажи о Јасеновцу

3 minutes

---

31.10.2018. - 10:27

Јасеновац (Фото: ТАНЈУГ)

Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином.

Некадашњи сарадник Фрање Туђмана, министар здравља и одбране Андрија Хебранг, јаме у које су током Независне Државе Хрватске бацани Срби, назива – фантомским.

„Шаранова јама је само једна од безброј лажи са којима се већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци", тврди Хебранг.

Он потпуно подржава истријски ревизионизам Романа Љељка, који у својим књигама тврди да у Јасеновцу „људи нису убијани већ спасавани", те да је то „гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба".

Љељак и његови истомишљеници тврде да усташе нису извршиле геноцид ни на Козари, нити у Јасеновцу, већ да су за страдања Срба криви – партизани и они који су дигли устанак проитв НДХ.

Хебранг Љељка назива „јединственом појавом у хрватској стварности".

За Хебранга је геноцид у Јасеновцу „лаж којом се покорава хрватски народ деценијама", али признаје да је тамо било и усташких злочина.

Као и други хрватски десничари, Хебранг за све криви „југо-комунистички" кадар, који је, како тврди, „урастао у ткиво нове Хрватске".

Он их види у Влади Хрватске, судовима, странакама, власницима нових предузећа, директорима банака, уредницима у медијима, те у полицији и обавјештајној заједници, наводе хрватски портали.

Андрија Хебранг старији био је сарадник Јосипа Броза Тита у партизанском покрету, али се након рата политички разишао са њим и изгубио све почасти и функције.

Многи историчари Андрију Хебранга старијег сматрају хрватским националистом у тадашњим партизанским редовима.

РТРС

 

rtrs.tv

Грајф: У Јасеновцу су усташе уживале у мучењу

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes

---

Гидеон ГрајфФото: Novosti.rs

Он је нагласио да је страшна и неспорна истина да су чак и њемачки официри који су посјећивали Јасеновац и друге логоре у Хрватској били згранути бруталношћу коју су у њима видјели.

Грајф је за Телевизију "Пинк" рекао да усташтво није заборављено, што је изузетно опасно, те оцијенио да се тој идеологији треба стати на крај и објаснити младима да је не треба подржавати, већ напротив.

Када је ријеч о жртвама Јасеновца, Грајф каже да је минимална цифра 750.000 мртвих. "Ово је минимални број, али можда је и већи. Волио бих да вас подсјетим на комисију од 1945. године која је одредила да број жртава можда иде и до милион и по", навео је Грајф.

Он каже да његова књига "Јасеновац - Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности", која ће бити промовисана на београдском Сајму књига, описује 57 метода мучења којима су се користиле усташе.

"Није био циљ само убити жртве, већ и да пате. Убице су, сигуран сам, уживале у мучењу. Сама смрт није била довољна, већ и садизам. Јасеновац је био изузетно суров, па је чак и један СС официр рекао да је овај логор био превише бруталан", указао је Грајф.

Он је истакао да је у прикупљању материјала за своју књигу имао приступ многим архивама и да је дјело производ великог истраживања.

"Надам се да ће допринијети знању о Јасеновцу", додао је Грајф, чија је књига преведена и на српски језик и посвећена је свим брутално убијеним у том логору.

 

HRONIKA USTAŠKIH NEDELA: Istina o genocidu u NDH izaći će u četiri toma

novosti.rs

HRONIKA USTAŠKIH NEDELA: Istina o genocidu u NDH izaći će u četiri toma | Društvo

R. DRAGOVIĆ

4-5 minutes

---

Počinje rad na izradi enciklopedije o stradanju Srba, Jevreja i Roma pod ustaškim režimom u Hrvatskoj. Četvorotomno delo po ugledu na Enciklopediju holokausta biće objavljeno do 2023. godine

STRADANjE srpskog, jevrejskog i romskog naroda tokom mračne vladavine ustaškog režima prvi put će biti obrađeno u jedinstvenoj "Enciklopediji genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj". Ova četvorotomna knjiga koja bi trebalo da bude objavljena do 2023. godine zaokružiće sva dosadašnja saznanja i istraživanja o zločinima na prostoru hrvatske kvislinške tvorevine tokom Drugog svetskog rata.

Pročitajte još: ČUVENI AMERIČKI ISTORIČAR: NDH i Nedićeva Srbija nisu isto

Rad na pripremi ovog dela već je počeo, a u njemu će učestvovati međunarodna grupa koju će činiti više od stotinu naučnika i stručnjaka iz raznih oblasti. Zadatak ovog tima biće da, po uzoru na "Enciklopediju holokausta" koju je izdao izraelski Jad Vašem, sakupi i obradi informacije o genocidu u NDH koja je sadržana u više hiljada knjiga, naučnih radova, studija i drugih publikacija.

Iza pripreme ove jedinstvene antologije stradanja stoji beogradski Muzej genocida, Odbor za Jasenovac SPC, kao i vlade Srbije i Republike Srpske.

- Istraživanje genocida u NDH traje od završetka Drugog svetskog rata, ali ovakvo izdanje još nije napravljeno - kaže za "Novosti" direktor Muzeja genocida, istoričar Veljko Đurić Mišina. - Osim što će to biti sinteza svih saznanja o mračnom dobu NDH, enciklopedija će biti i najbolji odgovor na učestale pokušaje revizije istorije u današnjoj Hrvatskoj.

Pročitajte još: Hrvati uz NDH, u partizanima ratovali Srbi

Prema Đurićevim rečima, u izradi ovog dela biće primenjena metodologija izraelske enciklopedije, a očekuje se i pomoć stručnjaka iz Jad Vašema. To podrazumeva da svaka odrednica sadrži ne samo pojam vezan za genocid, već i relevantne dokaze - nazive mesta i imena aktera, dokumenta i fotografije. Obrada građe, prema planu, trajaće oko četiri godine, a enciklopedija će po završetku posla biti objavljena dvojezično (srpski, engleski) u štampanom i digitalnom formatu. Prvi primerci biće poslati na više stotina adresa širom sveta, a među adresantima naći će se ustanove za istraživanje posledica Drugog svetskog rata, muzeji i biblioteke širom sveta.

- To će biti najbolja brana od prekrajanja istorije i zloupotrebe događaja iz prošlosti. Genocid nad Srbima, Jevrejima, i Romima u NDH bio je sveobuhvatan i protezao se na više od deset komponenti - od zakonodavstva, ekonomije, propagande, religije, pa sve do sistemskog organizovanja egzekucija. Delo koje pripremamo obuhvatiće sve ove oblasti - objašnjava Đurić.

 

POMOĆ REPUBLIKE SRPSKE

IZRADA Encikopedije genocida u NDH biće najveći poduhvat domaće istoriografije, iza kojeg će sredstvima i drugom pomoći stajati i Republika Srpska. Istoričari iz Srpske izuzetno su zainteresovani za rad na ovom delu. Na čelu banjalučkog tima saradnika stajaće istoričar Dragan Davidović, sadašnji direktor sekretarijata za vere Republike Srpske, koji će biti i jedan od urednika izdanja.

ŽRTVE NA 1.000 STRATIŠTA

KOLIKI je posao pred timom saradnika na Enciklopediji genocida svedoči podatak da su Srbi, Jevreji i Romi masovno ubijani na čak 1.000 stratišta, od kojih mnoga do danas nisu ni tačno locirana niti obeležena. Dodatni problem istoričarima pravi i činjenica da stradanje u vreme fašističkog režima Ante Pavelića posle rata nikada nije celovito istraženo niti do kraja dokumentovano i sistematizovano.

 

in4s.net

Амерички писац: Степинац је убијао Србе уз благослов Ватикана, Месић идеолог новог фашизма

7-9 minutes

---

Фото: Новости

Џеред Израел, амерички писац и бивши члан Комисије РС за истину о Јасеновцу: Ватикан и Њемачка последњим ратом на Балкану наставили онај из 1941. Изнад Книна Израелци летјели због Ватикана

НА суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961, Александар Арнон, сведок оптужбе, открио је да је у Јасеновцу убијено око 600.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада Срба.

Број настрадалих ваших сународника од 1941. до 1945. далеко је већи од милион, и то је историјски податак за све којима је до истине. Каже ово, у интервјуу за „Новости", Џеред Израел, амерички писац и члан Комисије РС за истину о Јасеновцу. Истраживач улоге Ватикана у нацистичким злочинима објашњава и зашто је сведочење Арнона битно:

Он је био секретар Јеврејске заједнице у Загребу 1941, а након нацистичке инвазије и оснивања НДХ, умјесто да бјежи, он остаје и пријављује се директиви за јавни ред и безбједност у којој су радиле усташе.

Арнон је имао јединствену позицију, тајно се састајао са антиусташким подземљем, редновно обављао инспекције усташких логора смрти, покушавао је да добави храну и умањи патње заточених, разговарао са њима, свештенством, усташким и Гестаповим званичницима и биљежио све што је сазнао.

Тврдите и да је „дијалог" између СПЦ и Ватикана, око проглашења Степинца за свеца, беспредметан?

Степинац је био ратни злочинац који је у име католичке вјере Србе покрштавао, убијао и протјеривао. Када је 1945. ухапшен и суђено му, у Америци је Света столица то покушала да прикаже као освету комуниста. Реаговала је Титова влада, а највећу улогу одиграо је Сава Косановић (Теслин нећак, краљев па Брозов амбасадор).

 

Он је 1947. написао књигу „Кејс архибишоп Степинац", гдје је цитирао изводе из хрватске штампе од 1941. до 1945. Наиме, усташе и Ватикан су били убијеђени да ће њихова држава трајати и у новинама су се хвалили својим злодјелима над комшијама Србима. У томе је предњачила црквена штампа. Главни уредник свих тих новина био је вођа тзв. Католичке акције Алојзије Степинац, који се и сам „лаћао пера" и писао о овим злочинима. Одмах по објављивању Косановићеве књиге, све полемике у Америци о Степинцу су стале. Његову књигу купио сам преко интернета, за 35 долара, казаи је Џеред Израел за Новости.

Без компромиса

Џеред Израел важи за човјека „без компромиса". Био је члан међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу која је блиско сарађивала са владом РС. Својевремено је био оснивач америчке мреже за подршку одбране Слободану Милошевићу на суђењу у Хагу.

У својој земљи је познат по томе што је као студент 1969, на Харварду, организовао антиратне демонстрације и на 15 дана, први и последњи пут у историји, затворио престижни факултет у Бостону. Израел је главни и одговорни уредник сајта The Emperor s New Clothes.

* Како се код вас јавило интересовање за догађаје на Балкану?

Деведесете године у Југославији биле су велики изазов за сваког интелектуалца у свијету. О антифашистичком карактеру вашег народа сазнао сам преко оца који је био политички активан у своје вријеме. Подсјетио ме је да су Срби били хероји антифашизма у Европи. Затим сам сам почео да истражујем.

* Шта вам је било упечатљиво?

Прегледајући архиву „Њујорк тајмса" видио сам да се у чланцима из 1945, 1961, 1972. (све до 1991), о Јасеновцу говори као о стратишту у Хрватској гдје је убијено од 700.000 до 800.000 углавном Срба. У енциклопедији Јад Вашема из 1990. наводи се број од 600.000.

А затим, како се разбуктавао рат на Балкану, број убијених Срба се свео на неколико десетина хиљада. Ватикан и Њемачка су, у ствари, наставили посао из 1941. Следећи историјска документа, потпуно је јасно да је Ватикан најзаслужнији за стварање НДХ и да се за такву монструм државу залагао и прије 1941.

Стјепана Месића карактеришете као идеолога новог хрватског фашизма?

Подсјетићу на његов говор пред хрватским исељеницима у Аустралији из 1992. и говор у Кнесету 2001. У првом обраћању је рекао: „У Другом свјетском рату Хрвати су два пута побиједили и немају разлога да се никоме извињавају. То што траже од Хрвата – Ајде, идите да клекнете у Јасеновац… Ми Хрвати немамо пред ким клечати.

Ми смо побиједили 10. априла 1941, када су силе осовине признале Хрватску државу и побиједили смо јер смо се нашли после рата опет са побједницима." У Кнесету је боравио 2001. како би се наводно извинио за 30.000 убијених Јевреја у НДХ, а није поменуо ни убијене ни убице. Умјесто тога је рекао: „Ово је право мјесто и права прилика да се ослободимо терета из прошлости", показујући да доживљава Холокуст као „баласт". И, умјесто да га „шутну" из Кнесета, појавили су се чланци да се ради о антифашисти, наводи Џеред Израел за „Новости"

Шта се догодило па Израелци нису примијетили подвалу?

Догодила се политичка промјена, и великом дијелу свјетске јавности је одговарало да се умањи одговорност Хрватске и Ватикана за Други свјетски рат, као и за рат деведесетих на Балкану.

Тај тренд је настављен и 2007, када је у Јасеновцу отворена нова хрватска изложба о логору на којој је представљен списак од 69.842 убијених. Том отварању су присуствовали и представници центра „Симон Визентал".

Хрватска није нормална земља

Први сте, још 2006. године, указали на Марка Перковића Томпсона и његову музику?

Мислите на моје писмо сенатору Крису Евансу из Канбере? Тада сам га упозорио ко долази у госте и шта пјева, апелујући да се том нацисти забрани улазак у Аустралију.

Пратим вашу штампу и ви тек сад полемишете о томе да ли је он фашиста или не. У свакој нормалној земљи такав човјек би био затворен. Хрватска није нормална земља!

Срби су били шокирани летом израелских авиона ове године над Книном током хрватског обиљежавања „Олује".

Овај ужасни поступак није учинио израелски народ, него влада. Мислим да фракција у влади, знајући да Ватикан стоји иза европског непријатељства према Израелу, покушава да удовољи Ватикану тако што ће помоћи да се очисти образ њиховог омиљеног љубимца. Истина је да се угађање Ватикану увијек рђаво врати, и мислим да су многи Израелци ужаснути овим чином.

* Око „Олује" сте се спорили и са Слободаном Милошевићем док сте му помагали у Хагу?

Он је био трагична фигура трагичног дијела историје. У последњем од седам наших дугачких разговора, питао сам га зашто није војно интервенисао у Крајини и спријечио егзодус становништва, на шта ми је одговорио да је био убијеђен да ће то учинити Унпрофор.

Наљутио се на мене када сам му споменуо да Унпрофор ни простом није мрднуо претходно у мају 1995. током акције „Бљесак", и практично смо се тако и разишли. Из најбоље намјере сам му замјерио и то што је пред судом „признао" масакр у Сребреници, мада је добро знао да се он није догодио.

* Поменули сте Сребреницу?

Већ шест година истражујем догађај из јула 1995. и ускоро ми излази књига. Геноцид се, наравно, није догодио. Све личи на „случај Драјфус".

Српским официрима и политичарима је пресуђено за нешто што се није догодило. Извори ове преваре се такође налазе у Ватикану, а све је режирано да се уништи понос Срба и да се они дубоко трауматизују.

* Зашто Срби сметају?

Злочин Срба је њихово постојање, што значи да су одбили да се прилагоде и подвргну контроли Ватикана, и што су свједоци ватиканског саучесништва у нацистичким и усташким злочинима у Другом светском рату.

Штавише, Ватикан жели да контролише руско православље, а српски отпор има велики утицај на руски народ, који у великој мјери поштује Србе. Зато Срби морају бити покорени, сломљени и дискредитовани.

Извор: Новости

 

Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein je jučer na Večernjem objavio članak Tek je svaki peti Židov u NDH živ dočekao 1945. što je bilo pomalo iznenađujuće, jer koliko nam je poznato, Goldstein nije dosad pisao za Večernji. Ako je Večernji time htio napraviti balans prema svojim desnim autorima (Ivkošiću, koji je nedavno relativizirao strahote Jasenovca), po publici koja je komentirala Goldsteinov članak (479 komentara) vidi se da tog balansa, a još manje pomirenja još dugo neće biti. Danas je objavljen i novi članak Ive Goldsteina za Večernji – Spasonosni bijeg u antifašističke odrede: Moj tata je partizan!.