Пуповац: На злочинима какве су чиниле усташе не може се остварити држава

Пуповац: На злочинима какве су чиниле усташе не може се остварити држава

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац изјавио је данас на комеморативном скупу на Дјечијем гробљу у Сиску, гдје је у Другом свјетском рату страдало око 2.000 дјеце, да се злочинима какве су чиниле усташе не може остварити, ни Божија нити људска држава, а поготово онаква каква је данас.

 

Милорад Пуповац, потпредсједник СДСС у ХрватскојФото: СРНА

"Постојала је држава која се темељила на идеји у којој су дјеца одвајана од родитеља, мучена глађу и болестима и напослијетку убијана, а таква држава добила је благослов на различитим странама. Ријеч је о историјском посрнућу оних који су то чинили, али и оних који су омогућили да се злочини догоде", рекао је Пуповац.

Он је подсјетио да је прије 25 година створена ситуација у којој су људи изгубили способност да разликују шта је историјска чињеница, а шта не, те да су мислили да су поражене идеје из рата 1941-1945. боље него оне које су их поразиле.

"Дио мојих сународника је тада мислио да злочини који су почињени према дјеци у усташким логорима могу бити оправдање за нове злочине. Исто тако постојали су и моји суграђани који су тада мислили, а неки и данас мисле, говоре и пишу, да су усташки злочини били оправдани јер су недужни животи били сметања да се оствари држава", рекао је Пуповац, саопштено је из СНВ-а.

Он је истакао да посебну захвалност дугују људима као што је хуманитарни радник Диана Будисављевић, који се у таквим временима нису мирили са страхотама, већ су дјецу спашавали и по цијену властитог живота.

"Потребно је изборити се да такве особе добију заслужена мјеста у школским програмима и да на тај начин потиснемо дилеме да ли су они који су чинили ове страхоте били злочинци или нису", рекао је Пуповац.

Он је истакао да ће учинити све да се окупљања наставе сваке године, те да овдје долазе и дјеца која требају учити у својим школама и породицама да криво гледање на другу дјецу, само зато што су друге националности и вјере, лако доводи до злочина као што је овај.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин затражио је данас са овог скупа од Европе и Хрватске да не дозволе да се усташка идеологија појави више икада и било гдје.

"Онај који разбија ћириличну таблу само зато што један народ баш тим језиком говори и пише, разбијао би и дечију главу само да може и да се не боји да ће бити кажњен", рекао је Вулин након помена на дјечијем гробљу у Сиску, гдје је сахрањено око 2.000 дјеце жртава усташког логора у том мјесту од 1942. до 1945. године.

Он је истакао да је немогуће да у Европи, којој сви заједно тежимо, може бити мјеста за усташе. "Европа, у коју Србија жели, и у којој је Хрватска већ, не може бити слепа и глува када гледа како се усташка идеологија поново роди, појави и проговори", навео је Вулин.

Он је у обраћању окупљенима у згради "Кристална коцка врлине", која је некад била дио усташког логора, рекао да је мало народа на свијету који могу да изброје и наброје толико имена побијене дјеце.

"Мало је народа који, као Срби, никако да прегурају бар једну генерацију у којој не постоји бар једна прича о детету отетом из мајчиног наручја и убијеног", рекао је Вулин.

Предсједник Градског удружења логораша и њихових потомака из Бањалуке Добрила Кукољ, која је и сама искусила страхоте овог логора, подсјетила је да је преживјела неколико дјечијих логора, од чега су јој највише у сјећању остали Јасеновац и Сисак.

"Улазак у логор био је раван клубу смрти у којем су владали безакоње и лудило, гдје се чуо само врисак, плач и јаук до неба. Призор од којег ми се и данас леди крв у жилама је бјежање испред усташа који су хватали дјевојчице и над њима се иживљавали", рекла је Добрила Кукољ, рођена 1931. године.

Након помена, којег је предводио епископ славонски Јован /Ћулибрк/, и полагања бијелих ружа на локалитету на којем се налази сисачко Дјечије гробље, окупљенима се у име јеврејских жртава обратио Бранко Лустиг, награђивани продуцент и почасни предсједник Фестивала јеврејског филма, који је и сам преживио Холокауст.

"У Аушвицу, логору у који сам прво доведен, имали смо сличан третман као и дјеца у усташко-њемачком логору у Сиску. Њих су остављали у соланама, нас у баракама. Они су имали доктора Најжера, ми смо имали злогласног доктора Менгелеа. Након што ми је живот спасио један српски војник, завјетовао сам се да ћу до краја живота чинити све што је у мојој моћи да се таква страхота више никада не понови", рекао је Лустиг.

Руководилац одјељења за културу Српског народног вијећа Хрватске Анета Лалић потврдила је Срни да је Дан сјећања на жртве усташког логора за дјецу протекао достојанствено, мирно, без проблема или инцидената, уз подршку градских власти Сиска.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. након завршених акција на Козари и Шамарици. У свом саставу имао је и посебан логор чији је званични назив био "Прихватилиште за дјецу избјеглица".

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, био је под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. Непосредно управљање "дјечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду - згради бившег Југословенског сокола, такозваној Соколани, дворани женског самостана сестара Светог Винка, магацину Солане "Рајс", згради "Гучи", основној школи у Новом Сиску и такозваној "Карантени", односно једној од шест барака сабирног логора.

Сви ти објекти били су крајње неприпремљени за становање и живот дјеце. У згради "Сокола" није било ни врата, у дворани "Рајса" такође је владао пропух, јер је била подешена за сушење соли.

Дјеца, па и она најмања, са само неколико мјесеци, морала су да леже на поду са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Традицију обиљежавања Дана сјећања прије неколико година обновили су Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска.

Ријеч је о догађају у чијој организацији су све до посљедњег рата учествовале образовне институције. Сваке прве суботе у октобру, школарци с подручја Сиска и околине организовано су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима, подсјећају из СНВ-а.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=123395

Викијасеновац

Викијасеновац

Јазбец је на хрватској Википедији ишчитао да је Анте Павелић хрватски радикални националистички политичар и да се статус Срба у НДХ побољшао, посебно у урбаним деловима

Недавно је у Бањалуци, у организацији удружења „Јасеновац – Доња Градина", одржана 6. међународна конференција о Јасеновцу под називом „Геноцид и злочини Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату". Иако је окупила око 150 учесника из Републике Српске, БиХ, Русије, САД, Италије, Немачке, Србије, Хрватске, Грчке и Велике Британије, конференција је остала у медијској сенци трагедије изазване катастрофалним поплавама у региону. Од изнесених радова, за око ми је запао реферат под називом „Викијасеновац – приказ усташког логора смрти на интернетској енциклопедији", аутора Саломона Јазбеца, главног секретара јеврејске организације „Маргелов институт" из Загреба.

Јазбец тврди да историја интернета представља кратку историју манипулације јавним мњењем, „јер колико год пружа корисних, значајних и конкретних података, толико уједно садржи лажи, обмана, опасних и штетних изобличавања чињеница, при чему је историја омиљена мета иживљавања мноштва анонимних појединаца и група". Према Јазбецу, аутору књиге ,,Magnissimum crimen – пола вијека ревизионизма у Хрвата", историјски ревизионизам на интернету постаје средство масовног уништења меморије, а врхунац тог процеса огледа се у интернетској енциклопедији под именом Википедија.

На хрватској Википедији Јазбец је ишчитао да је Анте Павелић хрватски радикални националистички политичар и да се статус Срба у НДХ побољшао, посебно у урбаним деловима; да је Вјекослав Макс Лубурић спасавао на десетине православних сирочади и смештао их у институције које је о свом трошку одржавала Усташка обрана и да су у Јасеновцу партизани фотографисали људе које су сами побили и наводили да су то жртве усташког режима.

O логору Јасеновац је, подсећа Јазбец, од 1945. до данас објављено више од 1.100 књига и публиковано више од три хиљаде стручних радова, међутим хрватска Википедија у рубрици „Књиге о Јасеновцу" наводи тек три дела: књигу Јосипа Јурчевића Настанак мита о Јасеновцу из 2005; књигу Младена Ивезића Јасеновац – бројке из 2003. те књигу Владимира Хорвата и Владимира Мркоција Огољела лаж логора Јасеновац из 2008. Од спољашњих веза, хрватска Википедија даје линк на блогерски пост сарадника портала Dnevno.hr Твртка Долића, под називом „Истина о Јасеновцу", који тврди да је Исус био Хрват, а Марија Хрватица. Што се тиче процене броја жртава, хрватска Википедија од свих могућих извора цитира тек усташког ратног злочинца фра Мирослава Филиповића Мајсторовића, који је проценио „да је под његовим заповедништвом ликвидирано 20.000–30.000 заробљеника у главном јасеновачком логору".

Иако је очигледно, каже Јазбец, да се „анонимни ствараоци у исписивању чланака о Јасеновцу ослањају на пристране, суспектне, искључиве, нејасне и исполитизоване изворе, као и на оне инсуфицијентне информативности", залагање против историјског ревизионизма на хрватској верзији интернетске енциклопедије је мукотрпан и практично немогућ, управо узалудан подухват, што потврђују примери оних, а било их је, који су покушавали све то исправити, али су наилазили на забрану администратора.

Из Јазбецовог реферата дознајем и да је Википедија десета најпопуларнија веб-страница на свету са 20 милиона чланака на 270 језика, са 120 милиона посета месечно, која у једном месецу нарасте за тридесет милиона речи и сваког месеца добије четврт милиона новорегистрованих корисника; да хрватска Википедија, која има потенцијал од око шест милиона читалаца, садржи више од 145.000 чланака, а српска – 247.000 чланака. Али и да хрватску Википедију сваког часа посети 34.000 корисника, а српску 12.000 мање.

Изнесени статистички подаци о посећености српске Википедије у односу на хрватску, барем када је реч о историји двадесетог века, требало би да буду подстицај за све оне који раде на српској верзији Википедије да нађу начин да њен садржај допре до што већег броја потенцијалних корисника.

Информационо-документациони центар „Веритас"

Саво Штрбац

објављено: 11.06.2014.

http://www.politika.rs/pogledi/Savo-Strbac/Vikijasenovac.sr.html

Dodik: Nikada neće biti jasno zašto se ćutalo o Jasenovcu

Dodik: Nikada neće biti jasno zašto se ćutalo o Jasenovcu

Srna - 27.04.2014 16:01

KOZARSKA DUBICA - Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas na obilježavanju Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini da se ne smije izgubiti sjećanje na ono što se na ovom mjestu dogodilo, jer je narod koji izgubi sjećanja izgubio svoj identitet.

U obraćanju prisutnima na komemoraciji u Donjoj Gradini Dodik je rekao da nikada neće biti jasno zašto se ćutalo o stradalima u Jasenovcu i da je vlast u bivšoj Jugoslaviji skrivala ili nije željela da prikaže istinu o tim zločinima, pokušavajući da pobjegne od utvrđivanja čak i broja žrtava i pretvarajući ih simbolično u jedan kameni cvijet.

"Ta Jugoslavija bila je velika istorijska, politička, nacionalna i civilizacijska zabluda srpskog naroda koji je stvaranjem te Jugoslavije izgubio značajan obim svoje populacije i integritet", istakao je Dodik i dodao da se i danas srpskom narodu onemogućava da govori o zajedničkom životu i omalovažava doprinos koji su Srbi dali u antifašističkoj borbi.

Prema njegovim riječima, u istoriji se više puta desilo da su omalovažene srpske žrtve, a Srbi su uporno vjerovali da je suživot sa ljudima koji su to radili moguć.

Dodik je naglasio da danas u Srpskoj može svako da živi mirno bez obzira na vjeru, naciju, boju kože, ali da mora da poštuje njene institucije i sjećanje  srpskog naroda koje je ispunjeno bolom.

"Republika Srpska izraz je volje naroda na ovom prostoru i to naroda koji je u nekim ranijim vremenim živio u zabludi i koji je stvarao bivšu Jugoslaviju i proklamaciju o bratstvu i jedinstvu i život u mještovitim zajednicama", istakao je Dodik.

Dodik je poručio da su zlodjela koja su se desila u Jasenovcu i Donjoj Gradini do tada bila nepoznata, a da je i danas neshvatljivo da je neko imao toliki poriv da godinama neprestano i tako svirepo ubija.

On je istakao da ne smije da se desi da mlada generacija odraste, a da ne zna šta se desilo u Jasenovcu, ali i o načinu na koji je nastala bivša Jugoslavija, na koji je uništena i ko je u njoj bio žrtva.

"Ne radimo to da bismo nekog mrzili ili ganjali pravdu, nego zato da bismo bili uvjereni i dovoljno osposobljeni da odbranimo svoj identitet na ovom prostoru", rekao je predsjednik Republike Srpske.

U izjavi za medije Dodik je rekao da generacije potomaka moraju ići dalje, graditi Republiku Srpsku jer je ona bila i davnašnja želja mnogih patenika koji nikada nisu odustali od svog naroda.

"Spoj i ljubav tog vremena i ljudi sa ovih prostora posvećen naciji i narodu, pripadništvu ovom prostoru i ovoj zemlji ovdje i nas koji danas živimo vidljiv je u onome što želimo, a to je da živimo mirno i dostojanstveno u sjećanju i gradeći bolju budućnost", rekao je Dodik.

Na grobnom polju "Hrastovi" u Spomen-području Donja Gradina danas je služen parastos za žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

Za pokoj duša nevino stradalih žrtava ustaškog zločina iz pravoslavnog naroda molitvu je govorio NJegovo preosveštenstvo episkop banjalučki Jefrem, dok je molitvu na jevrejskom jeziku "Kališ" uputio rabin Isak Asijel. Molitvu za sve stradale Rome govorio je predsjednik Svjetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Dodik-Nikada-nece-biti-jasno-zasto-se-cutalo-o-Jasenovcu-242341.html

▶ ОДНОС ПРЕМА СРПСКИМ ЖРТВАМА У СУКОБИМА ТОКОМ 20. ВЕКА - YouTube

 

Ima vise govornika i izdata je knjiga.
 

http://www.youtube.com/watch?v=Ppyvy3OGs9E&feature=em-uploademail

Истина о Јасеновцу - др Србољуб Живановић

 

IZUZETNO PAMETAN COVEK....POSLUSAJTE

 

 

Истина о Јасеновцу - др Србољуб Живановић

 

http://www.youtube.com/watch?v=tIYcJjbvEZI&feature=share

Za Jasenovac ni pravde ni para

Za Jasenovac ni pravde ni para

Komentara 14

76

Dugometražni dokumentarni film "Pravda za Jasenovac", čije je snimanje u toku, istorijski je podvig reditelja Spasoja Jovanovića iz Beograda i Srboljuba Živanovića, inače antropologa i paleopatologa, akademika tri akademije nauka (srpske, ruske i britanske), profesora i doktora nauka iz Londona. Vođeni patriotizmom i pravdoljubivošću njih dvojica sa timom saradnika ne odustaju od posla i pored besparice koja preti da zaustavi projekat.

Da li i na koji način očekujete pomoć od dijaspore?

- Mi pokušavamo da se obratimo i našim iseljenicima. Želja nam je da nas naše rasejanje u evropskim i prekomorskim zemljama prihvati i pomogne da projekat završimo. Da se, kad film bude završen, obelodani puna istina o stradanjima u Jasenovcu i dokumentovano prikaže ko je žrtva, a ko dželat. Da se najzad otvore oči i nama Srbima i međunarodnoj zajednici. Da se ovaj mrak koji se nadneo nad srpskim narodom, razgrne.

 

Jeste li već pokušali da se predstavite u rasejanju?

- Do sada smo u Torontu i Pragu napravili projekcije od 36 minuta kompilovanog snimljenog materijala. Obe su vrlo lepo primljene i visoko ocenjene, kako od tamošnjih Srba, tako i od Jevreja. Ali, finansijski efekat je nikakav. Niko ništa. Svi ćute. Ništa od donacija za sada.

Koja je osnova filma?

- Film ima tri ravni. Jedna je o višedecenijskoj borbi za istinu o kompleksu logora u Jasenovcu prof. dr Srboljuba Živanovića. On je danas član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. Još 1964. sa dvojicom Slovenaca učestvovao je u ekshumaciji i analizi skeleta ustaških žrtava iz tog logora. Mada je po završetku Drugog svetskog rata logor sravnjen sa zemljom, oni su uspeli pomoću specijalnih sondi da pronalaze grobnice i izvlače uzorke. Međutim, komunističke vlasti su imale cilj da se ne dođe do istine, pa su njihovi izveštaji sakrivani i uništavani. Dok su radili na terenu nije im bio dozvoljen kontakt ni sa kim, a kad su se vratili da nastave istraživanje dočekala ih je "narodna milicija" i zabrana daljeg rada. Međutim, profesor Živanović i njegovi saradnici su svakodnevno u tri primerka vodili dnevnike o rezultatima istraživanja na terenu. I kad je zbog tog istraživačkog poduhvata bio primoran da napusti SFRJ, njegova kopija dnevnika je sa njim otišla u egzil.

Šta se nalazi u nastavku filma?

- U drugom delu filma su potresna svedočenja jasenovačkih logoraša. Od njih 1.200 koji su 1945. goloruki krenuli u proboj, ustaške kame i puščana zrna preživela su samo 123 sužnja. Jedan od njih, koji je u Jasenovcu bio zatočen kao dečak od 14 godina, govori kako je svaki put kad bi nosio sledovanje sapuna za logorskog berberina razmišljao da li su u tom sapunu skuvani i ostaci njegovog oca, strica, prijatelja, poznanika...

A treći deo?

- Treći deo filma govori o kontinuitetu srpskog stradanja na tlu današnje Hrvatske koje je počelo u vreme Prvog svetskog rata, nastavljen u Drugom svetskom ratu i nije prestalo do danas. Srž problema je u Vatikanu, jer kako drugačije protumačiti podatak da je od 1.800 hrvatskih rimokatoličkih sveštenika njih oko 1.400 učestvovalo u zatiranju Srba u Pavelićevoj NDH. Takođe, uglavnom se govori o stradanju civila i antifašista, a ne precizira se da ti civili imaju ime i prezime, da su srpske nacije. Samo da bi se sakrile srpske žrtve, pobijena novorođenčad i mala deca podvode se pod antifašiste, kao da dete od tri, pet ili sedam godina zna šta je fašizam.

 

Nedostaje 50.000 evra Da bi film bio završen nedostaje oko 50.000 evra. Da takav projekat, na primer, rade Englezi o stradanju svog naroda on bi koštao i do milion funti. Mi radimo volonterski, do sada smo ulagali sopstveni novac i iscrpli smo rezerve. Obraćali smo se za pomoć institucijama u Srbiji i Republici Srpskoj, ali su za sada svi gluvi za naše apele. Niko nam nije izašao u susret ni iz Beograda ni iz Banjaluke - kaže Jovanović. Posipanje pepelom   - Stalno smanjivanje broja stradalih potpomaže i Srbija čiji su vlastodršci, Srbi komunisti, pod Josipom Brozom prećutkivali zločine nad sopstvenim narodom, a današnji vladari se posipaju pepelom. Hrvati su svoj posao radili, rade i dalje uspešno na zatiranju svega što je srpsko. Nakon poslednjeg egzodusa Srba, u Hrvatskoj su promenjeni toponimi, izmenjeni su srpski nazivi, a ta Hrvatska ipak ulazi u Evropsku uniju iduće godine, na velika vrata - ukazuje Jovanović.

http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/248111/Za-Jasenovac-ni-pravde-ni-para

Održana komemoracija žrtvama logora smrti Jadovno

Održana komemoracija žrtvama logora smrti Jadovno

 

Agencije - 24.06.2012 14:50

ZAGREB - U Jadovnom je danas održana komemoracija za više od 40.000 žrtava nekadašnjeg ustaškog logora smrti Jadovno, kod Gospića koje su ubijene u proljeće i ljeto 1941., sa koje je poručeno da se žrtve ne smiju zaboraviti, niti negirati.

Komemoracija je održana na mjestu spomen-obilježja kraj Šaranove jame, u organizaciji Srpskog narodnog veća (SNV), Udruženja Jadovno 1941, Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA) i Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske.

Predsjednik SNV i izaslanik predsjednika hrvatskog Sabora Borisa Šprema, Milorad Pupovac, izjavio je "da je Jadovno strašnije od svega pa i od Jasenovcai i da bi riječi tu trebale biti suvišne".

On je rekao da se o tome treba govoriti zbog onih koji bi zatrli sjećanja na žrtve dovođene iz cijele NDH.

"Žrtve se negiraju, a nema udžbenika ni ljudi koji bi govorili istinu", naglasio je Pupovac.

On je dodao da treba obezbijediti da Jadovno bude obilježeno spomen područje na svim lokacijama i na planini Velebitu i na ostrvu Pagu.

Predsjednik Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske Ognjen Kraus rekao je da treba održati sjećanje na žrtve kako se njima ne bi manipulisalo.

U ime SABA Juraj Hrženjak rekao je da Jadovno nije dovoljno istraženo, i žrtve još nisu poimenice navedene.

"Jadovno treba istraziti da se spriječe manipulacije i negiranje zločina", rekao je on i naglasio da se podaci i istraživanja razlikuju ali da je broj vrlo velik.

Predsjednik udruženja Jadovno 1941 Dušan Bastašić rekao je da potomci žrtava ne komemoriraju kao političari već iz duše, kao i da je Jadovno prvi logor smrti na ovim područjima.

On je kao i svi ostali naglasio da ustaški pokolji nisu rezultat ustanka jer su oni izvršeni dva mjeseca prije ustanka.

Prisutnima kojih je bilo preko hiljadu obratili su se delegacije organizatora kao i predstavnici izbeglickih udruzenja iz Beograda. Prisutni su bili i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukičević i izaslanici predsjednika i vlade RS kao i ministar unutrašnjih poslova RS Stanislav Čađo koji su položili vijence.

Prije komemoracije vladika gornjekarlovački Gerasim sa sveštenskom eparhija služio je parastos žrtvama i osveštao postavljenu ploču s imenima vladika i svestenika koji su bili žrtve tog logora.

Logor Jadovno je postojao od maja do avgusta 1941. godine i u njemu je pobijeno preko 40.000 ljudi, od toga 38.000 Srba.

Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane ustaške žrtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu gdje su tijela žrtava, velikim djelom i žena i djece, bacana u more.

U avgustu 1941. godine ustaše su u samom logoru pobile oko 1.500 ljudi, a prema podacima karlovačkog istoričara Đure Zatezala oko 2.100 su prebacile u druge logore, među ostalima i Jasenovac koji je bio u osnivanju.

Komemoracije se održavaju od 2009. godine, a 24. jun je na predlog Udruženja Jadovno 1941. označen kao Dan sjećanja na Jadovno.

Iako se radi na obnovi spomen-obilježja, ni danas najveći dio tijela žrtva nije dostojno sahranjen, bilo da su u zabetoniranoj jami u logoru, bilo da su bacani u more oko Paga.

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Odrzana-komemoracija-zrtvama-logora-smrti-Jadovno-146787.html

"Brojao sam kosti u Jasenovcu"

Komentara 35

35

Predsednik Međunarodne komisije o Jasenovcu dr Srboljub Živanović skoro pola veka istražuje i pronosi istinu o Jasenovcu, tačnije sistemu logora Jasenovac i Donja Gradina, mučilištu i klanici Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Uporedo sa svojom akademskom karijerom i karijerom lekara, antropologa i anatoma, te sudskog veštaka antropologije, dr Živanović je posvetio svoj život širenju istine o Jasenovcu. Intervju za "Vesti" dao je u Torontu, gde je nedavno bio gost kluba i časopisa "Ljudi govore"

 

Akademik dr Srboljub Živanović

 

Kako glasi istina o Jasenovcu?
- Počelo je, najzad, da se prihvata ono što je Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu objavila 2008. godine da je stradalo 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. Dve godine kasnije komisija je izdala saopštenje da je među tim žrtvama bilo 110.000 dece do 14 godina starosti.
 

Ko finansira rad komisije?
- Komisiju je osnovala Međunarodna konferencija za istinu o Jasenovcu, a finansira se preko koordinatora komisije čije je sedište u Banjaluci, jer je to najbliži grad stratištu jasenovačkom u Donjoj Gradini.
 

Kakva je saradnja sa jevrejskim organizacijama?
- Veoma dobra, jer je jevrejska zajednica na teritoriji bivše Jugoslavije imala precizne podatke o svojim žrtvama. Ustaše nisu smatrale da su Romi ljudi i Rome su svi ubijali, a niko ih nije brojao. Interesantno je da su ustaše najviše zlata uzele od Roma, jer oni imaju običaj da im se devojke kite zlatom. Jevreje su pljačkali dok su ih hapsili, Srbi su bili najsiromašniji...
 

Na koji način ste došli do ovih podataka?
- Same ubice su vodile dnevnike kad su koga ubili, mnogi od njih su se hvalili pred hrvatskim vlastima ne bi li dobili neki orden ili pohvalu. Dobar deo dokumentacije imali su Nemci, pa Italijani, jer su oni stalno imali spor sa Hrvatima. Italija je uvek imala interese u Dalmaciji, na ostrvima i u Istri, i oni su slali svoje izveštaje u Rim o tome šta su videli. Tu su i izveštaji nemačke obaveštajne službe koja nije htela da laže Hitlera. NDH se hvalila da je ubijeno 1.400.000 Srba, međutim, Nemci su rekli da je taj broj bar upola manji. Dragoceno je i istraživanje na terenu, otvaranje masovnih grobnica, svedočenja preživelih logoraša...
 

Izložba zasmetala savetnicima Kakva je saradnja komisije sa Srbijom? - Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema muzej holokausta i genocida i nema nijedan spomenik jasenovačkim žrtvama. Išao sam na razgovor sa premijerom i sa predsednikom Republike Srbije, ali ne vredi, ako bi neko i pristao da nešto uradi, savetnici to ne dozvoljavaju. Meni je jedan od savetnika, koji uvek sedi desno od predsednika, rekao: "U Beogradu je neki Milan Bulajić napravio izložbu o Jasenovcu pa su dolazila deca iz škola da vide tu izložbu, pa su se vraćali kući i vrištali od straha, njemu treba zabraniti rad".

Da li ste imali podršku od zvaničnih organa Republike Srbije i Republike Srpske?
- U Republici Srpskoj smo imali najbolju moguću podršku, jer tu je stratište. Jedino u RS dovode ekskurzije u Donju Gradinu, govori im se o tome, uče o tome, postoji to u nastavnom programu. U Srbiji toga nema. U Izraelu ima, ali u Srbiji nema. Sadašnja vlast u Srbiji zbog neke politike koja se zove regionalna saradnja nastoji da se ne talasa, da se ne bi uvredili Hrvati, a i bivši predsednik Srbije trči levo-desno i izvinjava se. U ime koga? Ja vama mogu da oprostim za ono što ste učinili meni, ali nemam prava da oprostim za ono što ste učinili nekom drugom. Bez istine nema pokajanja, a bez pokajanja nema oproštaja, kao što je rekao patrijarh German.
 

Kakav je odnos prema Jasenovcu u Hrvatskoj?
- U Hrvatskoj jedino Jevreji govore jasno i glasno o Jasenovcu, a onda ih uklanjaju sa položaja i guraju u stranu. Uspeli su, takođe, da vaspitaju određen broj Jevreja koji su kao deca pokupljeni iz logora i odvedeni u ustaške porodice. Oni sada pokušavaju neke stvari da prikažu tako što izgovore dve ili tri istine i 10 do 15 laži, i onda se to ponavlja. Najbeskrupuloznija je biskupska konferencija u Hrvatskoj. Oni školuju generacije mržnje, a mi prećutkujemo istinu. Srbi su nacija koja stalno ponavlja razred. Mnogi ne znaju za logor u Doboju gde je ubijeno 12.000 Srba u Prvom svetskom ratu ili u Aradu, Foči... Ali, kralj Aleksandar je želeo da napravi jedan narod sastavljen iz tri plemena, a da se jedno pleme ne bi uvredilo, o tome se nije pisalo, pa smo posle dobili Jasenovac.
 

Ističete da se o Jasenovcu više zna u Nemačkoj nego u Srbiji.
- Sadašnja hrvatska država želi da kaže da su se svi zločini dešavali zbog nacista. Nemci su ti koji treba da plate odštetu, a Nemci kažu: "Ne, nismo mi, vi ste počeli da ubijate šest-sedam meseci pre nego što smo mi izmislili holokaust u Nemačkoj. Kakve veze mi imamo s tim? Vi ste nas dočekali sa cvećem." I to je tačno. Nemci imaju veze sa ubijanjem u Srbiji jer Srbija je bila pod okupacijom. Na Starom sajmištu, koji je držao Gestapo, poubijani su svi Jevreji. Tek posle 1943. došle su ustaše i tada je pobijeno oko 100.000 Srba na Starom sajmištu u Beogradu. Sadašnja vlast u Beogradu pustila je da se u paviljonima gde je bilo najviše klanja i ubijanja nalaze diskoteke. Narod koji ne poštuje svoju istoriju, nažalost, propašće.
 

Zašto je borba za istinu o Jasenovcu postala vaša životna misija?
- Udruženja boraca i preživelih logoraša BiH i Hrvatske u kojima su uglavnom bili Srbi, jer niko se drugi nije ni borio nego Srbi, tražili su da se pre podizanja spomenika u Jasenovcu nešto uradi, nešto istraži. Odlučeno je da se obrazuje komisija u koju niko nije smeo da uđe od tadašnjih profesora, nego su gurnuli nas mlade asistente. Tu su bila dva Slovenca i ja, a predsednik naše grupe bio je Hrvat, arheolog iz Sarajeva, pošten čovek i naučni radnik. Naš zadatak je bio da ništa ne uradimo. Međutim, mi smo hteli da se dokažemo i uradimo što više možemo i onda su nas rasturili.
 

Otkud potreba da ovih godina govorite o Jasenovcu?
- Ja sam taj koji je držao razbijene lobanje te dece u svojim rukama. Ja sam taj koji je brojao njihove kosti. Tada sam se zarekao da ću da govorim u ime onih čija je ćutnja večna. Svaki leš na koji naiđete, svaki ljudski ostatak nešto govori, pogotovu sudskim medicinarima. Tada sam se zarekao da ću napraviti ime u svetu da jednog dana ne može da se dovede u pitanje ono što otkrijem. Moja dužnost je da, boreći se za istinu, usavršim sebe toliko da mogu svakog da nateram da zaćuti i mislim da sam prilično uspeo u tome. Veoma je teško kada govorim o tome. Često mi zasuze oči i zadrhti glas...

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/224546/Brojao-sam-kosti-u-Jasenovcu

 

IZ DIPLOMATSKOG UGLA ...Feldvebel Krleža

IZ DIPLOMATSKOG UGLA



Feldvebel Krleža



U "Republici", časopisu za književnost i umjetnost, april 1954, Miroslav
Krleža štampa svoje zapise, pa u poglavlju "Godina 1919", uz naslov "Smjena
na jasenovačkoj stanici", str. 277, kaže: <Beč gladuje, Austrije nema, rulja
zavladala svijetom, rat su dobili ovi balkanski cigani, kakova li
sramota!..." Krleža, s austrougarskim vojnim činom feldvebela, objavio je to
s blagoslovom svoga austrougarskog saborca Josipa Broza. Ali, da je tako
nešto napisao neki Srbin ili Crnogorac za austrougarsku slovenačku i
hrvatsku poslugu, bio bi otvoren još jedan Goli otok specijalno za njih, kao
što je i onaj koji smo imali samo tome i služio: da desetkuje vojni komandni
kadar kojim su dominirali Crnogorci i Srbi, kao najveći antifašisti, koji su
popunjavali više od 85% partizanskih jedinica do 1945.
Konferencija mira u Versaju utvrdila je da je Srbija u Prvom svjetskom ratu
dala 1,247.000 žrtava, to jest, 28% od svog cjelokupnog stanovništva. Ali,
Krleža pljuje i na to: "Der švarc Georg (Karađorđe) igra danas na
međunarodnoj ruleti i dobio je glavni zgoditak. Beogradskoj gospodi ide
karta, tko bi to mogao da povjeruje? Grej, Lojd Džordž, Poenkare, Klemanso,
Vilson, sve su to beogradski asovi. A tko je nas pobjedio? Ovi ušljivi
balkanski cigani, koji čitave dane žvaću luk i pljuckaju po apsanama, ova
nepismena bagra za vješala, toj danas Evropa vjeruje i dala joj je u ruke
nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut šaun mraus".
Naravno, tako nam i treba, jer su Crnogorci i Srbi odradili posao za
austrougarske konjušare u oba svjetska rata. U Prvom ih je spasio ratne
odmazde kralj Aleksandar Ujedinitelj kome su se zahvalili tako što su ustaše
organizovale atentat na njega u Marseju. U Drugom Broz, na sličan način, a
Crnogorci i Srbi su im donijeli u miraz Dalmaciju i Istru, što nam Italijani
nikada nisu zaboravili. O tome svjedoči Ante Trumbić, ministar spoljnih
poslova Kraljevine SHS, govoreći o svojoj posjeti Žoržu Klemansou,
francuskom državniku, sa italijanskim državnikom Đorđom Soninom, kada se
poveo razgovor po pitanju tajnog "Londonskog ugovora" iz 1915, po kome je
cijela Dalmacija do rijeke Cetine trebalo da pripadne Italiji kao ustupak za
njen ulazak u rat na strani saveznika. Sonino je rekao da saveznici hoće da
pocijepaju Londonski ugovor koji su potpisali, jer je sve to pripalo
Hrvatskoj preko Kraljevine SHS. Na to je Klemanso odgovorio: "Londonski
ugovor pocijepao je srpski vojnik koji je stigao iz Soluna u Split i
Ljubljanu prije nego Vaš vojnik, iako Vam je to bilo na domaku". Tog vojnika
Krleža naziva "bagrom za vješanje" i "ušljivim ciganinom". Ali, nije to
jedino njegovo " književno djelo", jer je u polemici sa Levantićem pljuvao
po srpskom groblju pedesetih godina prošlog vijeka. Dakle, nije promijenio
mišljenje ni poslije trideset godina. Ali, dobio je Njegoševu nagradu, igra
se u beogradskim pozorištima, a slavi ga kultna antisrpska radio emisija
"Peščanik".


Hrvatski pisac Igor Mandić je izjavio na komemoraciji u Jadovnom 26. juna
2011: "Ustaški koljački mentalitet još stoluje u hrvatskom narodu i to mogu
vikati s nebodera na zagrebačkom Trgu republike... Dok god postoje zloćudni
povici na stadionima, grafiti... a iza toga mržnja i iracionalno bjesnilo
potpomognuti politikom, neće biti sreće. Što je najgore, iza svega se krije
i interes cijele fašističke Europe."
Ustaški mentalitet je morao prvo opstati da bi stolovao. Feldvel Krleža mu
je zdušno pomogao da preživi Jasenovac za koji nikada nije kažnjen
zahvaljujući austrougarskom podoficiru Brozu, snimljenom 1914. kako sa
Bežanijske kose puca na Srbe.
(autor je nekadašnji
generalni konzul SRJ u Bariju)

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-05-11&clanak=330926&n
aslov=Feldvebel%20Krle%BEa

Jasenovac - istina o hrvatskim zlocinima

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија - Бр. 1464/12  -19. 03. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

                 

            Влада РС Крајине у прогонству је добила текст Међународне комисије за истину о Јасеновцу, с молбом да је доставимо редакцијама медија у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Влада то чини, и уручује вам чланак председника Комисије, проф. др Србољуба Живановића – био је достављен дневним новинама „Политика", у Београду, али га „Политика" није објавила:

 

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е

ПОДАЦИ О ХРВАТСКОМ ЛОГОРУ СМРТИ У ЈАСЕНОВЦУ СУ ЈЕЗИК ИСТИНЕ

 

            „У чланку под насловом "ХХО: подаци о Јасеноцу су језик мржње", објављеном у београдској „Политици", на 4. страни, 14. марта 2012, спомиње се, на три места, Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти у Другом светском рату – за истребљење Срба, Рома и Јевреја. На четири места је споменуто моје име – као председника Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

            „Политика" је пренела изјаву господина Звонимира Чичка – наступио је у име Хелсиншког хрватског одбора. Изразио се, да су закључци Међународне комисије за истину о Јасеноцу „плод болесне злонамерне мржње". Оптужио је Републику Српску и Републику Србију – да припремају терен за нове регионалне сукобе и да стварају „осветнички оквир".

            Дужност ми је, да укажем Хелсиншком хрватском одбору и господину Звонимиру Чичку, да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу међународно тело независних стручњака. Чланови су јој из више земаља – и из држава правних наследница СФР Југославије. 

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу је независно научно тело. Само на основу чињеница је утврдила, да је Хрватска, од 1941. до 1945, извршила злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима. Сачуван је хрватски устав и хрватско законодавство из тог времена, чији текстови садрже одлуку о биолошком истребљењу три народа – на целој територији Независне Државе Хрватске. Овај језик истине – из хрватског законодавства се не може оспорити и спомињање хрватских закона није „плод болесне злонамерне мржње", како то пише господин Звонимир Чичак.

            Подаци о хрватском концентрационом логору смрти у Јасеновцу су језик истине!

            У систему хрватњског концентрационог логора смрти у Јасеноцу и околини, убијено је више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. Међу убијенима је и 100.000 деце млађе од 14 година!

            Хрватска је била једина фашистичка држава у којој су постојали концетрациони логори смрти за истребљење деце – најпознатији су у Јасеновцу и у Јастребарском - недалеко од Загреба. Оно што запрепашћује, а не сме се заборавити, састоји се у чињеници, да су многи хрватски војници и преживели логораши сведочили – да Срби, Роми и Јевреји нису могли бити убијени, а да претходно нису тешко мучени.

            Оваква злодела хрватских војника, па и обичних суседа и познаника породица Срба, Рома и Јевреја, могла су се остваривати и зато што је Римокатоличка црква, столећима, подстицала Хрвате на мржњу према православним Србима, Ромима и Јеврејима. Две трећине свих римокатоличких свештеника у Независној Држави Хрваткој су лично убијали и мучили припаднике три народа. Утврђено је да су, као и остали хрватски војници, силовали жене, укључујући и малолетне девојчице. Књига „Магнум Кримен" је сведочанство ових злодела римокатоличког свештенства. Но, и поред тога, поглавари Римокатоличке цркве (папе) проглашавају те злочинце „светитељима" и „блаженима". Ту част су дали надбискупу Алојзију Степинцу и Ханцу Ивану Мерцу. Уз све ово, Ватикан је, одмах после Другог светског рата, организовао „пацовске канале" и пребацивао је хрватске ратне злочинце у прекоморске земље.

            Уколико чланови Хелсиншког хрватског одбора желе да виде документацију  Међународне комисије за истину о Јасеновцу, биће им, радо, уступљена. Што се тиче тачног броја уморених жртава у Концентрационом логору смрти у Јасеноцу, истина о томе је само на 120 мм испод површине земље око Јасеновца и у Доњој Градини, у Републици Српској. Хелсиншки хрватски одбор би требало да зна, да је хрватска штампа славодобно писала, да је у Јасеноцу убијено 1.400.000 Срба, Рома и Јевреја, те би Звонимир Чичак могао да коментарише и ту чињеницу. А ето, Међународна комисија за истину о Јасеновцу је ту цифру скоро преполовила.

            Хелсиншки хрватски одбор би требало да се позабави и сачуваним писаним сведочанствима, да су Србе, Роме и Јевреје убијали скоро сви у Хрватској – поред усташа, и домобрани, и полиција, и сељаци, и интелекктуалци, и католичке часне сестре, и ученици средњих школа...

            Поручио бих Хелсиншком одбору Хрватске, да Република Српска и Република Србија немају утицај на рад Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Комисија зна да је често истина болна и болна је истина изнесена у „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја", али се о истине не сме ћутати. И истина није „говор мржње", како то тврди господин З. Чичак.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу, са жаљењем, упозорава, да су  данас у Хрватској уништени трагови Концентрационог логора смрти у Јасеновцу. Уклоњени су, између осталог, споменици са масовних гробница – Рома (Уштица), Срба и Јевреја. А тај говор мржње, који господин Чичак приписује Србима, скоро је свакодневан у Хрватској – упућен, наравно, Србима.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу ће проучити и обелоданити документа и о хрватском злочину геноцида над Италијанима – у другој половини Другог светског рата и после рата. Препоручио бих Сабору, Влади и научним установама Хрватске, да се посвете „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја" и да одбаце наводе Хелсиншког хрватског одбора, пласиране у јавност преко господина Звонимира Чичка.

 

Лондон, 17. 03. 2012.

Проф. др Србољуб Живановић,

председник Међународне комисије

за истину о Јасеновцу"

Istinu o Jasenovcu kriju decenijama

Istinu o Jasenovcu kriju decenijama

Izvor: Politika

Beograd -- Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, kao nezavisno telo, utvrdila da je u ovom ustaškom logoru stradalo više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja, 80.000 Roma

foto: Petar Milošević/ CC-BY-SA 3.0/ Wikimedia Commons

Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu (MKIJ) je, uz saradnju Udruženja Jasenovac – Donja Gradina iz Republike Srpske, u Domu Vojske Srbije predstavila dve knjige s pete konferencije MKIJ posvećene otkrivanju istine o onome što se dešavalo u jasenovačkom sistemu ustaških logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u NDH tokom Drugog svetskog rata. Konferencija je održana 24. i 25. maja 2011. u Banjaluci.

Profesor Londonskog univerziteta, svetski naučni autoritet u oblasti anatomije, antropologije i paleopatologije, dr Živanović je član MKIJ kao britanski državljanin, pošto u njenom radu ne učestvuje niko od ljudi s teritorije ranijih jugoslovenskih republika. Članovi su uglednici iz SAD, Velike Britanije, Rusije, Izraela, Italije, koji sarađuju s desetinama istraživača iz mnogih drugih država.

Na prvom mestu, sagovornik "Politike" naglašava da je prvi put u Beogradu predstavljena međunarodna Deklaracija o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, štampana na osam jezika, koju je posle višegodišnjih istraživanja istine o koncentracionom logoru Jasenovac 2012. donela MKIJ.

Komisija je, prema rečima profesora Živanović, 2008. utvrdila da je u Jasenovcu stradalo nešto više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma. Prošle godine komisija je saopštila i podatak, na osnovu nepotpunih istraživanja, da je u NDH u logorima za decu, stradalo 42.791 srpskodete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece, uzrasta do 14 godina.

Interesuje nas da li je utvrđivanje činjeničnog stanja podrazumevalo i uvid u doskora nedostupne arhivske izvore, što profesor Živanović potvrđuje, navodeći sledeći primer:

"Na jednom sastanku u Njujorku saopštio sam da smo došli do imena 371 katoličkog sveštenika koji su klali, ubijali, mučili, silovali žrtve i činili svakojaka druga zverstva. Tada mi je čuveni američki naučnik Majkl Bernbaum, koji je bio i u komisiji za istraživanje genocida u Ruandi, rekao da se u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji ništa ne radi, pošto oni imaju imena 1.400 katoličkih sveštenika, nesumnjivih počinilaca zločina. U ovom trenutku MKIJ je utvrdila da je 1.371 katolički sveštenik činio grozne, prosto neverovatne zločine u NDH. Ako se zna da ih je bilo oko 2.000, to znači da su od tri katolička sveštenika dvojica bili koljači. A gotovo svi su bili pripadnici franjevačkog reda."

Ustanovljene činjenice, prema rečima profesora, naročiti značaj imaju ako se uporede s podacima iznetim u Muzeju Spomen-područja Jasenovac, iza čije postavke stoji sadašnja hrvatska država. Pomenuta su imena nešto više od 80.000 hiljada žrtava, ali taj spisak nije tačan već i zato što se na njemu nalaze i imena ljudi koji nikad nisu bili u Jasenovcu.

"Takvih je mnogo, kao što je mnogo imena onih koji su stradali na drugim stratištima, što znači da je sve to daleko od istine," kaže profesor Živanović i naglašava da Hrvatska zastupa stav da je zločin počinjen samo ako je poznata žrtva, odnosno počinilac zločina.

"Zato neprekidno postavljam pitanje kako ćemo utvrditi imena onih žrtava koje su, na primer, izgorele u Pećilijevim pećima u Jasenovcu, ili koje su u kazanima kuvane, a od njihove ljudske masti dobijan sapun. Držao sam taj sapun, pomešan s peskom, u ruci, u Smederevu, gde su ga Nemci delili preko Crvenog krsta. Ne znamo ni imena žrtava koje su kao ostrva leševa plovila Savom i Dunavom iz Jasenovca. Lično sam ih posmatrao, a izbacivala ih je voda na obale ove dve reke. Sahranjivani su na lokalnim grobljima bez ikakvih obeležja. Jedna takva masovna grobnica se nalazi pored Kule Nebojša u Beogradu. Smatra se da je u njoj sahranjeno oko 2.000 leševa. Posle oslobođenja Beograda dva kamiona tih leševa su po nečijem naređenju odvezena za Jasenovac, a onda se odustalo od toga, pošto ih je bilo mnogo. Sada više niko i ne zna da je tu masovna grobnica. Mnogo leševa je bilo i na vrhu Ratnog ostrva, to je naša komisija ustanovila."

Na kraju razgovora, profesor Živanović pominje i ono što se dogodilo tokom njegovog nedavnog dvomesečnog boravka u Izraelu.

"Obišao sam tamo mnogo muzeja holokausta, pa i onaj kod grada Ake, stare feničanske luke. U njemu je i pedagoško odeljenje gde deci iz škola drže predavanja, a ona čitaju dokumente koje su za sobom svojevremeno ostavile žrtve. Na osnovu toga kasnije nešto napišu ili nacrtaju, da bi se videlo jesu li deca uopšte shvatila šta je holokaust. Na jednom dokumentu koji sam nasumice uzeo pisalo je „Istorija jedne devojčice iz Bjelovara". Rođena 1937, ona je opisala stradanje svoje i cele njene porodice u NDH. Deca u Izraelu tako saznaju šta je bilo kod nas, a ovde možda nikada nećemo saznati šta je sve bilo u vreme tog velikog zločina, pošto se istina skriva decenijama," zaključuje profesor dr Srboljub Živanović.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=10&nav_id=589783

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА: НАЈБОЉЕ ЧУВАНА ТАЈНА ВАТИКАНА

Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ | 11.07.2011 | 23:58 Коментара: 1

Почетком јуна 2011. римски папа Бенедикт Шеснаести посетио је Хрватску, дајући подршку њеном путу ка Европској унији и позивајући је да и даље остане верна Ватикану, борећи се за хришћанске вредности. Одушевљено дочекан од преко 3оо ооо Хрвата, папа није пропустио да успут помене квислиншку творевину, Независну Државу Хрватску, као инструментализовану од фашизма и нацизма (ниједном не помињући 7ооооо жртава усташког концлогора Јасеновац, које су страдале зато што су биле Срби, Јевреји и Роми, као ни улогу преко 1ооо римокатоличких жупника, фратара и часних сестара, који не само да су подржавали Павелића и његове монструме, него су и активно учествовали у покољима недужних људи ,као „заклете усташе".) Млако се ограђујући од НДХ, папа је величао загребачког надбискупа Алојзија Степинца, кога је његов преходник, папа Иван Павао Други, 1998. прогласио „блаженим", и који је, по Бенедикту Шеснаестом, наводно био жртва двају тоталитаризама – нацизма и комунизма. Рацингер је, још као кардинал, 15. фебруара 1998., у хрватском (негда илирском) ватиканском Заводу Светог Јеронима одржао беседу у част Степинчеву. (То је онај завод у коме је монсињор Мађарец 1941. године одушевљено дочекао Анту Павелића, а монсињор Ратко Перић, садашњи бискуп, 1991. године Фрању Туђмана.) Рацингер је тада истакао да је Степинац био један „Божији Хрват", каквог је Данте опевао у „Рају" своје „Божанствене комедије". Степинац је, по Рацингеру, био жива слика „трпећег Криста", који је на крају понео његову трнову круну и муке. Супростављајући се тоталитаризмима, кардинал DIXIT, Степинац је у доба нацизма, био „бранитељ жидова, православаца и свих прогоњених, затим је, у времену комунизма, постао одвјетник својих вјерника, својих свећеника прогоњених и убијаних". У својој беседи, као ученик германске школе србофобије, Рацингер је истакао да је Степинац постао надбискуп Хрватске 1936. године, када је римокатолицима било тешко, јер су трпели Југославију „коју су савезници након Првог светског рата створили од супротних елемената и са снажним протукатоличким набојем". Пред долазак у независну ЕУ Хрватску, ове, 2о11, папа је о Степинцу опет фабулирао као о борцу против усташког режима и бранитељу Срба, Јевреја и Рома, као и великом хуманисти. Назвао је великим пастиром и хришћанином онога кога италијански научник Марко Аурелио Ривели зове „надбискупом геноцида".                            А колико је Степинац заиста био против усташког режима, кога се Рацингер јавно одриче, довољно је писано. Додуше, надбискуп загребачки је у неким својим прповедима у доба рата устајао против расизма и насиља, али га то није спречавало да буде војни викар усташке војске, члан НДХ Сабора, носилац усташких одликовања и, наравно, координатор прекрштавања Срба у Павелићевој монструм-држави. Да и не говоримо да је ватрено бранио НДХ у Ватикану, који је, преко Владе Краљевине Југославије, био одлично обавештен о злочинима хрватске CivitasDei. Године 1943, Степинац је папи Пију Дванаестом поднео Меморандум у коме, између осталог, пише о вековној верности Хрвата папи, и упозорава га шта би се десило ако би НДХ пропала:"/.../ Њезином пропашћу или фаталним смањењем – тисуће најбољих хрватских вјерника и свећеника жртвовало би драговољно и радо своје животе да запријече ту могућност. Не би било уништено само оних cca24оооо прелазника са српског православља, него и читаво католичко пучанство толиких територија са својим црквама и својим самостанима/.../ Напредак католицизма је најуже повезан са напретком Хрватске Државе, његов опстанак уз њен опстанак, њезин спас-његов спас". А 10. јуна 1943. усташки изасланик у Риму, Лобковиц, јавља да је Степинац много учинио за НДХ пред Куријом:"/.../ Надбискуп је врло позитивно извијестио о Хрватској. Нагласио је, да је неке ствари с којима се он иначе никако не слаже – прешутио, само да створи о Хрватској ШТО БОЉИ ДОЈАМ/.../ Много је у Ватикану изтицао наше законе за злочин побачаја, који су закони у Ватикану врло добро примљени /.../ Надбискуп је на темељу тих закона ОПРАВДАО ДЈЕЛОМИЧНО И ПОСТУПАК ПРОТИВ ЖИДОВА (толико о Степинчевом заступању Јевреја, нап. В. Д.), који су код нас били највећи поборници и најчешћи извршитељи злочина овакве врсти". (Степинац је бранио усташке законе против побачаја у доба док су усташе вадиле нерођену србску децу из утроба мајки, и на каме их набијали; оваква хипокризија је метастаза оног лицемерја због кога је Достојевски тврдио да је папизам гори од атеизма, јер проповеда изопачени Христов лик.) А званични усташки лист, „Хрватски народ", 27. јула 1944. године пренео је поруку Степинца да је „непоколебљиви оптимист" о будућности Хрвата. Новине су хвалиле Степинца због улоге коју је имао у Ватикану, бранећи НДХ. После рата, Степинац је на Каптолу скривао како усташке злочинце, тако и њихову архиву, али и злато опљачкано од жртава, које је, једним значајним својим делом, завршило у ватиканским трезорима.                                           Какав је Степинац био „бранитељ" Срба, посведочио је и његов секретар, монсињор Стјепан Лацковић, који се вратио у Хрватску после 45 година емиграције (и дао интервју „Азур журналу" број 9, за јануар 1991. године), који је водио спискове прекрштених Срба:"/.../ Многи православаци који су овдје живјели стољећима исто су тако поздравили ту прилику да могу сада с Хрватима католицима бити у једној вјерској заједници/.../ Политичка власт (усташе, нап. В.Д.) је мислила да ће ријешити питање и нашег суживота и заједништва./.../ Сви морамо доћи у једну заједницу дјеце људске, а то није никаква политичка установа, већ католичка црква/.../" Дакле, Лацковић ни једном једином речју није изразио жаљење што су Степинац и он сам учествовали у НАСИЛНОМ КАТОЛИЧЕЊУ СРБА, него је тврдио да је Павелић тиме хтео да дође до „срећнијег суживота" на простору НДХ... Толико о Степинцу, кога папа Бенедикт представља као „хуманисту" и заштитника Срба, Јевреја и Рома... УСТАШТВО: БОРБЕНИ РИМОКАТОЛИЦИЗАМ Папа Рацингер се, у својим изјавама, ограђивао од усташа (тобожњих су инструментализовали зли фашисти и нацисти), па је, као што смо видели, и Степинца прогласио борцем против усташтва. Но, наравно, то је само маскирање праве истине. У својој програмској књизи, „Страхоте заблуда" (поглавников „Мајн кампф" ), године 1937., Павелић је истакао да Хрвати не могу живети у Југославији која тежи да се „преокрене тисућгодишња оријентација хрватских католика и да се прекину прадавне везе Хрвата са Светом Столицом". Павелић је озаконио све оно за шта се у данашњој Хрватској заложио и папа – католички култ породице, забрану побачаја, „кршћанске вредноте". Али, те „вредноте" важиле су само за римокатолике. Павелић је православне Србе у Хрватској сматрао за страно, антикатоличко тело, које треба уклонити из народног организма. НДХ је доживљавао као предстражу римокатоличке Европе, која брани исту од „варварског Бизанта", то јест Балкана. Пре но што је стигао у Загреб, папа Бенедикт се сећао хрватских кардинала Шечера, Кухарића и Бозанића, који су му стално говорили да Хрватска није Балкан, него Средња Европа. И усташе су Хрватску издвајали из области Балкана: у интервјуу шпанском фашистичком листу „Arriba" датом 26. маја 1943, Павелић каже: "Балкански је дух имао експанзивну моћ која је успјела да продре до границе Беча. Аустро-Угарска је имала снаге да гони тај дух ка Југоистоку, гдје више није представљао никакву опасност. Дужност је Хрватске да настави са овим притиском на балканске обичаје док их не сведе у њихове праве границе". А усташки идеолог, свећеник др Иво Губерина, усред рата понавља поглавникове идеје: "Уништен је бизантско-православни притисак на Хрватску и створена је могућност да Хрватска заигра улогу предзиђа Еуропе. НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА ЈЕ ЈЕДИНА ДРЖАВА СА КАТОЛИЧКОМ ВЕЋИНОМ НА БАЛКАНУ. ЈЕДИНА ВРАТА КАТОЛИЦИЗМА НА БАЛКАНУ. Не само то. НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА ЈЕ ДАНАС НАЈЈАЧИ БЕДЕМ СРЕДЊЕ ЕУРОПЕ". А ово се све уклапало у стару ватиканску представу о Србима као „реметилачком фактору". Сетимо се да је аустроугарском посланику у Ватикану, грофу Морицу Палфију, кардинал Мери дел Вала, секретар најмање државе на свету, 1914. благословио рат против Србије, следећим речима: "Папа и Курија виде у Србији разорну болест, која помало нагриза монархију и која ће је временоим расточити/.../ Његова Светост је у више махова изразила своје жаљење, што је Аустро-Угарска у више махова пропустила да казни свог опасног дунавског суседа."                Павелић је био више него одани римокатолик. Његова ћерка, Мирјана Павелић-Пшеничник, , у интервјуу „Глобусу" (17. мај 1991.) каже: "Тата је био католик и ми смо имали свог капелана који је недјељом долазио код нас. Чак смо саградили и капелицу за њега. Сваке недјеље смо слушали мису, а тата је чак и министрирао, јер је то као млади дечко научио. Министрирао је код исусоваца у Травнику". Да, то је исти онај Павелић коме су, како сведочи Курцио Малапарте, усташе слале, на поклон, котарицу пуну очију покланих Срба…                                                                                                                                                                            ХРВАТСКИ РИМОКАТОЛИЦИ СЕ НЕ ОДРИЧУ УСТАШТВА Иако се, зарад ЕУ вредности, званичници Хрватске формално одричу усташтва, римокатолички живаљ и његово свештенство остају најдубљим симпатијама везани за период НДХ. О томе говори популарност певача Марка Перковића Томпсона, кога је садашњи папа примао у аудијенцију, и који је ове године, скупа с другим хрватским певачима, дочекивао папу песмом о породичним вредностима. Томпсон у својим сонговима велича усташке кољаче попут Јуре Францетића и Макса Лубурића, као и самог Анту Павелића. Управо римокатолички свештеници правдају Томпсона као оданог „домољуба". У новинама „Вјесник", свештеник Павле Приморац је истакао да неки критичари мрзе Томпсона само зато „што им је свака идеја националнога и вјерског опредјељења мрска", да би фра Мартин Планинић у „Фокусу", марта 2006, устврдио да му је омиљена песма „Кроз Имотски камиони журе, возе бојну Францетића Јуре" (иначе, злогласног команданта усташке „Црне легије".) Оправдања НДХ и њене идеологије може се, међу римокатоличким клером, наћи у изобиљу. Тако је дон Лука Вучо, у „Новом листу", маја 2003, тумачио популарност усташког поздрава „За дом спремни" на следећи начин: "Узвик „За дом спремни" није код народа пристајање уз усташтво, већ жеља за самосталношћу од Срба која је постојала, нажалост, само за усташа". Дон Анто Баковић је у листу „Народ", августа 2оо3, изјавио:"У Независној Држави Хрватској се пробудио геније хрватског народа, у којој је хрватски народ коначно добио своју слободу, своју хрватску државу, а све је то трајало сасвим кратко, очајно кратко..."Говорећи о крволоку Анти Павелићу, на миси задушници у задарској цркви Ивана Крститеља у јануару 2оо5, фра Вјекослав Ласић је истакао: "Поглавник је за живота учинио много добрих дјела, а једно од највећих је обнова НДХ. То ускрснуће су Хрвати, скупа са својим мучеником, блаженим Алојзијем Степинцем, доживјели као остварење највишег сна... Поглавник је био добар човјек и бранитељ Хрватске, вођа земље чије засаде леже у данашњој Хрватској". Патер Владимир Хорват, на Радио Марији у јулу 2оо5, пориче да је Јасеновац био логор смрти и ужаса (за кога Јевреји који су преживели тврде да је, по монструозности с којом су невини убијани, био страшнији од индустријске смрти Аушвица), и каже да ту људе „нису доводили да их убијају, него да раде". Једном речју, НДХ се међу римокатоличким свештенством доживљава као држава своја, у којој су брањене вредности римокатолицизма. Зато није нимало случајно да се папа Бенедикт Шеснаести никад неће поклонити жртвама у Јасеновцу, нити ће бити спреман да се каје због недела усташких клерофашиста. НДХ је ипак била римокатоличка CIVITAS DEI, остварење средњевековних идеала крсташких ратова у двадесетом веку. Док се боримо против ревизије исхода Другог светског рата и свих лажи које би да рехабилитују нацизам (у име наводног антикомунизма, а у ствари русофобије и србофобије), и то треба имати у виду.

http://srb.fondsk.ru/news/2011/07/11/nezavisna-drzhava-hrvatska-taina-vatikana.html

Ustasha Victim Gold and the EU/Vatican Monetary Agreement

BRIMSTONE& CO.

JONATHAN LEVY

ATTORNEY & SOLICITOR

| 629 K STREEY N\lv SUrrE 3('0

WASHINGTON DC 2()006 USA

T ELIF ax | -202-9 | a-24oe

htly 2,2011

Autorita di Informazione Finanziaria (AIF)

CardinaAl ttilio Nicora,P resident

Palazzo San Carlo

Rome

VATICAN CITY

Ustasha Victim Gold and the EU/Vatican Monetary Agreement

Your Eminence:

We havep reviouslyc orrespondeda boutt his matteri n detail with the

European Commission and European Central Bank. We were then referred to the nascent AIF by the European Commission Directorate General for Economica ndF inanciaAl ffair on January5 , 2011.W e havew aiteds everal months for the AIF to become fully active and staffed under its enabling statutesb eforec ontactingy ou abouta matteri nvolving certaina ccountsat the IOR (Istituto per le Opere di Religione) tlrat have been used to launder and retain World War II era victim assetsfr orn former Yugoslavi4 the so called Ustasha Treasury. Our clients include Holocaust survivors worldwide and organizationsin Serbiaa nd the United States.V estigeso fthe assets, including moveable and immoveable property or profits there from are still on deposita t theI OR.

This requestf or an investigationa nd inquiry dealsw ith the unresolvedis sue ofthb "Ustasha Treasury" and the missing gold and other valuables from former Yugoslaviaf irst documentedb y the 1998U nited StatesS tate DeparbnentE izenstat/SlanyR eport entitled ConcernsA bout the Fateo fthe Wartime Ustasha Treasury which concluded tbat there was evidence pointing to Vaticani nvolvementi n launderingc oncentrationc ampg old and loot after the Second World War.

This gold bullion, silver, and other valuables are victim property looted from Serbs,R oma,a ndJ ewsb y the unrecognizedC roatianU stashar egimew hich hasn everb eena ccountedfo r by the Vaticand espiten umerousd emands including our own lawsuit in the United States against tle Vatican Bank (Institute for Religious Works). The victims we represenst ufferedl osseso family propertyt o the Usasha including gold, silver, banknotesa ndjewelry which was looted by the Ustasha and eventually deposited at the Holy See's Vatican Bank in 1944-1946a nd haveb eenu naccountedfo r since.

For example:

Nadezda Bates was bom in Bihac, Bosnia, Kingdom of Yugoslavia in 1923 Plaintiffs father,J ankoB at€s,w as a wealthy Serbb usinessmanin Bihac and owneda n establishmennt amedK afanaB eograd. The Batesf arnily omed numerouso ther propertiest hrougho ut the region and had accumulateda great deal of wealth including an opulently funished home and jewelry including one dozenh andm adeb raceletso f 18 carat gold with sapphires and diamondsa nd threen ecklacesm adei n the samef ashionw ith dark sapphires, twenty rings made of l8 carat gold, hmdreds of gold ducats, and many items oflesser value. They also possesseda quantityo fcash and a large stock of food and drink used in their trade. On June 23, 1941 agents ofthe Ustasha Regimee nteredi nto Bihac and arrestedt he Serba nd Jewishi nhabitants. Plaintiff witnessedt he well organizedp illaging and plunderingo f the Bates family property and Jewishp ropertiesi n the neighborhoodb y the Ustasha Regime's agents. Teams of special soldiers with trucks conducted the looting operation in a thorough manner. The Ustasha soldiers herded the Serbs and Jews into the changing rooms at the Bihac sports grounds, where they were thoroughlys earchedre lievedo fany concealedv aluables. Plaintiff and her family was transportedto Kmjeusab y the Ustashaw hereh er father

and brother were murdered by Ustasha armed forces under the command of the Ustasha Governor of Bihac, Ljubomir Kvatemik.

Dr. Milan Bates is a r€sident of the United Kingdom and is legal

repr6sentativeto thesec laims on behalf of the Batesf amily and demandsa naccounting oftheir share of gold in the Ustasha Treasury estimated to worth 40 ouncesa ndt le familyj ewelry worth in excess of $100,000.

Mileva Reljanovic (Vujcic) was born in 1930 in Vojskova, Bosnia, Kingdom of Yugoslavia and currently resides in Sweden. In 1942 the Ustasha Regime's agents forcibty removed all Serbs ftom Vojskova in order to "colonize" the region. The village store and its contents owtred by plaintif Fs family was seized and the Serb residents of the town terrorized by rampaging Ustasha armed forces who killed and raped indiscriminately among the Serbs. The store and its contents were converted to cash by the Ustasha Regime's Ministry ofColonization and the proceeds added to the Ustasha Treasury. Plaintiff and her family members were sent to Jasenovac concentrationc ampw hereh er father and someo fher siblings died. Upon enteringJ asenovact,h e Ustasha Regimea gentsc onfiscatedt hej ewelry the family had concealedo n their persons. Ms. Reljanovic, a Swedish citizen also request s an accountrng.

The organizationst,h e IndependenCt ormcil of SerbianR oma,R epublik

SrpskaK rajina in Exile, The JasenovacM emorial Centera nd Jasenovac

ResearchIn stitute alsor equesta n accountingo n behalfoftheir members

some of who were victims or legal heirs of victims of the Ustasha.

This gold and other raluables are in Vatican Bank custody and were looted by the IndependenStt ateo f Croatiab etween1 941-194a5s p arto fthe Ustasha genocidal campaign against Serbs, Jews, and Roma in which an estimated5 00,000s o called undesirablesm, ainly Serbsa nd Rom 4 were liquidated.T he gold and looted assetsw as depositeda t tle Vatican Bank in 1946 according to contemporaneoudso cumentsa uthored by Allied investigatorsa nd buttressedb y the sworn testimonyo f former US Special Agent William Gowenw ho while stationedi n Rome investigated and interviewed the Ustashai nvolved in the tr-ansfe or flot to the Vatican in 1946 and 1947 .

I must also add the losses of our Roma clients are extremely well

documentedth rought he efforts ofthe IndependenCt ouncil of Serbian

Roma.R omaa ssetsw ere often in gold and silver coin and were confiscated by the Ustasha and became part ofthe Ustasha Treasury.

This victim gold has been the subject ofa decade long lawsuit in the United States 1999 to 2010 against the Vatican Bank (Institute for Religious Works) andw hich is still pendinga s to The FranciscanO rder.' The lawsuit however was dismissedw ithout prejudicei n regardst o the IOR and OFM, it was I Alperin v. Vaticln BqnLa nd OFM, United StatesD istrict Court for the Northem District of Califomia. D.C. No. CV-99-0494I-MMC. Maxine M. ChesneyD, istrict Judge, Presidine. dismissed not on the merits, but on grounds of lack of subject matter jurisdiction due to Vatican sovereign organ immunity from legal process in the United States.T hatjudgrnentw as appealeda nd is now final by order of the United StatesN inth Circuit Court of Appealsa s of March 2011. We are now free to bring this matter directly to the Vatican as has been suggested repeatedlyin the pastb y the IOR's attomey,M r. Lena. We haven ot dones o previouslyb ecauseth e AII was not yet in existencea nd no appropriate authority existed over the IOR or its account holders. As the appeal is now terminated, we bring this mafter to you in a timely fashion. In surn,w e are requestingth e Comrnissiono pena n inquiry and accounting into these well founded allegations ofrnoney laundering and retention of Holocaustv ictim assetsb y financial organsa ssociatedw ith or which are agencieosf the VaticanC ity State.

We stand ready to submit electronically or by post a large volume of

information including testimonya nd documentationto supportt hese

allegationsa ndt o cooperatee ntirely. The legal representativeos f the OFM andI OR area lsoi n possessioonf volumeso flegal docurnentfsr om the U S Courtsa ndt heir own internal investigationsw hich haven ot beenr eleased. Despite being provided ample opportunity and forum, the OFM and IOR has repeatedly refused to answer this allegation by Holocaust victims by citing sovereign and jurisdictional immunity from inquiry instead. However, we assert through the Vatican Monetary Agreernent with the EU, the time has finally anived for closure in this long unresolved matter ofHolocaust asset launderingb y the Vatican undert he auspiceso fthe EuropeanC ommission and European Cenhal Bank.

IOR accountsa nd/ort heir successoar ccountst hat are or were associated with these names are identified as being under suspicion ofretaining Holocausat ssets:

Ante Bonifacic

Order of Friars Minor

Croatian Almanac

CroatianC atholic MessengeNr ewspaper

CroatianC ustodyo fthe Holy Familyo fChicago

Croatian Historical Society

Croatian Liberation Movement

CroatianP ublishingH ouseC roatia

DanicaN ewspape(ro f Chicago)

Fr. KrunoslavD raganovic

Fr. Dominik Mandic, OFM

FranciscaPn rintery( of Chicago)

SreckoP senicnik

TheC roatianC onfraternityo f SanG irolamo

TheR omanC atholicD ioceseo f Zageb

Thank you for your cooperationin this end eavoar ndw it hall duer especwt e request that members of the FIA who area ssociatewd ith IOR or OFM recuseth emselvefsro mt his mattero wingt o the appearancoef a conflict of interestg ivent he prohactedli tigationt hatp recededth is request.

Finally,w e will requesat n acknowledgemebnyt fax +l -202-318-240o6r

email: jonlevy@hargray.cormeg ardingy ourr eoeipto fthis letter.

Sincerely,

r. JonathanL ely,

Attomey and Solicitor