I'd like to add you to my professional network on LinkedIn

Miroslav Antić would like to stay in touch on LinkedIn. Miroslav Antić Nuclear Operator at Ontario Power Generation Ontario, Canada Hi Jasenovac, I'd like to add you to my professional network on LinkedIn. - Miroslav Confirm that you know Miroslav You received an invitation to connect. LinkedIn will use your email address to make suggestions to our members in features like People You May Know. Unsubscribe This email was intended for Jasenovac Logor. Learn why we included this. If you need assistance or have questions, please contact LinkedIn Customer Service.

Nerazumno i opasno negiranje Jasenovca

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/454707/Nerazumno-i-opasno-negiranje-Jasenovca

Ponedeljak 08.12.2014.
07:47
M. Roknić - Vesti

Nerazumno i opasno negiranje Jasenovca

Dr Stjepan Razum, katolički sveštenik i direktor Arhiva Zagrebačke
nadbiskupije i Mato Rupić, rukovodilac Odeljenja arhivskog gradiva
Hrvatskog dokumentaciono-memorijalnog centra Domovinskog rata na čelu
su društva čiji je cilj da "sruši velikosrpski mit o Jasenovcu".

Društvo za istraživanje "trostrukog logora Jasenovac", kako ga
nazivaju, negira da je Jasenovac bio koncentracioni logor i da su u
njemu ubijani Srbi, Jevreji i Romi, već tvrdi da je to bio "zatvor,
odnosno radni logor za aktivne protivnike NDH (u najvećem broju
komuniste i njihove saradnike) te za grupu Jevreja koji su bili
izuzeti iz deportacija u nemačke logore".

Prema njima, zarobljenici u Jasenovac "nisu dovođeni da bi bili
ubijani i da niko tu nije ubijen samo zato što je bio Srbin ili
pravoslavac".

Razum i društvo idu i dalje pa "otkrivaju" da su u Jasenovcu zapravo
ubijani Hrvati krajem Drugog svetskog rata i da oni o tome imaju
obilje arhivske građe i navodno još žive svedoke.

Na te proustaške istupe reagovao je Efraim Zurof, direktor Centra
"Simon Vizental", koji je pozvao dr Stjepana Razuma da podnese ostavku
na funkciju šefa Nadbiskupskog arhiva. Hrvatski predsednik Ivo
Josipović optužio je Razuma za reviziju hrvatske istorije.
Žele u registar NVO

Dr Razum i njegovo društvo žele da se registruju kao nevladina
organizacija u Hrvatskoj, ali im vlasti to uporno odbijaju.
Gradska kancelarija za opštu upravu u Zagrebu već se jednom
kompromitovala, jer je u Registar udruženja svojevremeno upisala
Udruženje dobrovoljaca HOS-a Za dom spremni.

- Iskreno ne znam kako bih uopšte komentarisao takve egzibicioniste i
revizioniste. Negiranje genocida i ratnih zločina, a upravo to radi
Razum, ne zaslužuje komentar istoričara već pravosudnih institucija -
izjavio je za "Vesti" dr Hrvoje Klasić, profesor istorije na
zagrebačkom Filozofskom fakultetu.

No, profesora Klasića i ne čude takve revizionističke teze koje
poturaju "eksperti" bliski Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj, koja je
tradicionalno opsednuta istraživanjem komunističkih zločina, dok joj
ustaški nisu zanimljivi.
Opet krivi četnici

Društvo za istraživanje "trostrukog logora Jasenovac" i sveštenik
Razum tvrde da su zločine u Drugom svetskom ratu zapravo "počeli
četnici pobunom protiv legalne hrvatske vlasti u julu 1941.". Razum je
tu tvrdnju prvi put javno izneo 2012. u intervjuu zadarskom "Hrvatskom
listu" koji je objavljen pod naslovom "Vreme je da srušimo
velikosrpski mit o Jasenovcu".

- A nisu i zbog toga što je i previše primera koji pokazuju aktivno
učestvovanje katoličkih sveštenika u ustaškom pokretu. Dovoljno je
samo prelistati štampu iz vremena NDH i samo će se pokazati šta
Katolička crkva misli o ustaškom pokretu - ističe Klasić.

On dodaje da bi voleo da vidi "da već jedanput neko od tih
desničarskih istoričara i intelektualaca kaže jasno i glasno, posebno
mladima: ustaški režim je bio zločinački, a NDH je bila marionetska
fašistička tvorevina zasnovana na rasnim zakonima".

__._,_.___

Проф. др С. Живановић: Реаговање на изјаву римокатоличког свештеника Стјепана Разума

Проф. др С. Живановић: Реаговање на изјаву римокатоличког свештеника Стјепана Разума

петак, 05. децембар 2014. | КМ Новине 0

Међународна комисија за истину о Јасеновцу (у којој нема представника са територије бивше Југославије) је приморана да реагује на још једну провокацију хрватских римокатолика и Загребачке надбискупије. Саопштење опремио и преноси сајт "Борба за веру".

...

Друштво за "истраживање троструког логора Јасеновац" на чијем челу се налази руководилац Архива Загребачке Надбискупије, римокатолички свештеник Др.Стјепан Разум јавно негира да су у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијани Срби, Јевреји и Роми и тврди да су јасеновачке жртве били искључиво комунисти и политички противници усташке Независне државе Хрватске. Тврди се да је Јасеновац био само неки радни логор за противнике НДХ, као и да у Јасеновцу нико није убијен зато што је био Србин или православац. У гласилу римокатоличке "цркве", у листу "Глас концила" објављен је фељтон у 22 наставка под насловом "Занемарене чињенице о Јасеновачком логору" у коме се потпуно негира истребљење православних Срба, Јевреја и Рома у Хрватској и у Јасеновачком систему логора.

 

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је утврдила да је у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено, после грозног мучења преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, међу којима је било 110 000 деце испод 14 година старости.

 

Нерођена деца извађена из утроба трудних жена, или пак мала деца и одојчад никако нису могла бити ни комунисти ни политички противници државе Хрватске. Зна се да су Хрвати доводили целокупно становништво разних места директно до ивице рака, где су их убијали, најчешће маљевима, или клали и бацали у раку заједно са свим стварима које су носили са собом. Тако су приликом ископавања нађене цуцле, кантице за млеко, чешљеви, огледалца итд, измешани са костима жртава.

 

 

 Међународна комисија за истину о Јасеновцу мора да подсети Др.Стјепана Разума да је, према изјави званичника САД, преко 1400 римокатоличких свештеника у Независној Држави Хрватској лично клало, убијало, мучило и силовало девојчице, девојке и жене Срба, Јевреја и Рома. Они су се хвалили у својим дневницима и у писмима хрватским министрима злочинима које су починили, наводећи својеручно где, када и како су убијали, силовали чинили друге настраности и зверства. Прилико доношења злогласних расистичких закона у хрватском сабору, по којима је свако могао да убије, опљачка, силује итд. било ког Србина, Јеврејина или Рома и да за то не одговара присутни чланови сабора, римокатолички бискупи и ратни злочинац, а сада "блажени" Римокатоличке "цркве" надбискуп Алојзије Степинац нису дигли свој глас против тог закона, већ су гласали за њега. 

 

 

Не сме се заборавити ни да су римокатоличке часне сестре, нарочито из реда "Милосница Криста краља" биле изузетно свирепе према заточеној малој српској, јеврејској и ромској деци, коју су изгладњавали, мучили глађу и жеђу и убијали на веома свиреп начин. Још увек постоје поједине жртве бездушноих зверстава часних сестара, које су некако успеле да преживе. 

 

 

Римокатоличку "цркву" у Хрвата треба оптужити за сва почињена зверства против, Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској и не сме се кривица бацити само на цео хрватски народ који је био заведен и изманипулисан од стране римокатоличких свештеника и њихових бискупа. Зна се да је Римокатиличка "црква" увек тежила да изједначи појам Хрват са појмом католик. 

 

Могло би се навести много чињеница, много докумената и много сведочења жртава о злочиначкој улози и злочиначком раду римокатоличког клера у Хрватској, али и ово што смо навели сасвим је довољно да покаже зашто се Римокатоличка "црква" и „Глас концила" тако труде да покажу да Јасеновачки систем хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома никада није ни постојао. 

 

 

Професор Др. Србољуб Живановић,

Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Лондон, Велика Британија

 

Пуповац: На злочинима какве су чиниле усташе не може се остварити држава

Пуповац: На злочинима какве су чиниле усташе не може се остварити држава

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац изјавио је данас на комеморативном скупу на Дјечијем гробљу у Сиску, гдје је у Другом свјетском рату страдало око 2.000 дјеце, да се злочинима какве су чиниле усташе не може остварити, ни Божија нити људска држава, а поготово онаква каква је данас.

 

Милорад Пуповац, потпредсједник СДСС у ХрватскојФото: СРНА

"Постојала је држава која се темељила на идеји у којој су дјеца одвајана од родитеља, мучена глађу и болестима и напослијетку убијана, а таква држава добила је благослов на различитим странама. Ријеч је о историјском посрнућу оних који су то чинили, али и оних који су омогућили да се злочини догоде", рекао је Пуповац.

Он је подсјетио да је прије 25 година створена ситуација у којој су људи изгубили способност да разликују шта је историјска чињеница, а шта не, те да су мислили да су поражене идеје из рата 1941-1945. боље него оне које су их поразиле.

"Дио мојих сународника је тада мислио да злочини који су почињени према дјеци у усташким логорима могу бити оправдање за нове злочине. Исто тако постојали су и моји суграђани који су тада мислили, а неки и данас мисле, говоре и пишу, да су усташки злочини били оправдани јер су недужни животи били сметања да се оствари држава", рекао је Пуповац, саопштено је из СНВ-а.

Он је истакао да посебну захвалност дугују људима као што је хуманитарни радник Диана Будисављевић, који се у таквим временима нису мирили са страхотама, већ су дјецу спашавали и по цијену властитог живота.

"Потребно је изборити се да такве особе добију заслужена мјеста у школским програмима и да на тај начин потиснемо дилеме да ли су они који су чинили ове страхоте били злочинци или нису", рекао је Пуповац.

Он је истакао да ће учинити све да се окупљања наставе сваке године, те да овдје долазе и дјеца која требају учити у својим школама и породицама да криво гледање на другу дјецу, само зато што су друге националности и вјере, лако доводи до злочина као што је овај.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин затражио је данас са овог скупа од Европе и Хрватске да не дозволе да се усташка идеологија појави више икада и било гдје.

"Онај који разбија ћириличну таблу само зато што један народ баш тим језиком говори и пише, разбијао би и дечију главу само да може и да се не боји да ће бити кажњен", рекао је Вулин након помена на дјечијем гробљу у Сиску, гдје је сахрањено око 2.000 дјеце жртава усташког логора у том мјесту од 1942. до 1945. године.

Он је истакао да је немогуће да у Европи, којој сви заједно тежимо, може бити мјеста за усташе. "Европа, у коју Србија жели, и у којој је Хрватска већ, не може бити слепа и глува када гледа како се усташка идеологија поново роди, појави и проговори", навео је Вулин.

Он је у обраћању окупљенима у згради "Кристална коцка врлине", која је некад била дио усташког логора, рекао да је мало народа на свијету који могу да изброје и наброје толико имена побијене дјеце.

"Мало је народа који, као Срби, никако да прегурају бар једну генерацију у којој не постоји бар једна прича о детету отетом из мајчиног наручја и убијеног", рекао је Вулин.

Предсједник Градског удружења логораша и њихових потомака из Бањалуке Добрила Кукољ, која је и сама искусила страхоте овог логора, подсјетила је да је преживјела неколико дјечијих логора, од чега су јој највише у сјећању остали Јасеновац и Сисак.

"Улазак у логор био је раван клубу смрти у којем су владали безакоње и лудило, гдје се чуо само врисак, плач и јаук до неба. Призор од којег ми се и данас леди крв у жилама је бјежање испред усташа који су хватали дјевојчице и над њима се иживљавали", рекла је Добрила Кукољ, рођена 1931. године.

Након помена, којег је предводио епископ славонски Јован /Ћулибрк/, и полагања бијелих ружа на локалитету на којем се налази сисачко Дјечије гробље, окупљенима се у име јеврејских жртава обратио Бранко Лустиг, награђивани продуцент и почасни предсједник Фестивала јеврејског филма, који је и сам преживио Холокауст.

"У Аушвицу, логору у који сам прво доведен, имали смо сличан третман као и дјеца у усташко-њемачком логору у Сиску. Њих су остављали у соланама, нас у баракама. Они су имали доктора Најжера, ми смо имали злогласног доктора Менгелеа. Након што ми је живот спасио један српски војник, завјетовао сам се да ћу до краја живота чинити све што је у мојој моћи да се таква страхота више никада не понови", рекао је Лустиг.

Руководилац одјељења за културу Српског народног вијећа Хрватске Анета Лалић потврдила је Срни да је Дан сјећања на жртве усташког логора за дјецу протекао достојанствено, мирно, без проблема или инцидената, уз подршку градских власти Сиска.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. након завршених акција на Козари и Шамарици. У свом саставу имао је и посебан логор чији је званични назив био "Прихватилиште за дјецу избјеглица".

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, био је под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. Непосредно управљање "дјечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду - згради бившег Југословенског сокола, такозваној Соколани, дворани женског самостана сестара Светог Винка, магацину Солане "Рајс", згради "Гучи", основној школи у Новом Сиску и такозваној "Карантени", односно једној од шест барака сабирног логора.

Сви ти објекти били су крајње неприпремљени за становање и живот дјеце. У згради "Сокола" није било ни врата, у дворани "Рајса" такође је владао пропух, јер је била подешена за сушење соли.

Дјеца, па и она најмања, са само неколико мјесеци, морала су да леже на поду са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Традицију обиљежавања Дана сјећања прије неколико година обновили су Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска.

Ријеч је о догађају у чијој организацији су све до посљедњег рата учествовале образовне институције. Сваке прве суботе у октобру, школарци с подручја Сиска и околине организовано су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима, подсјећају из СНВ-а.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=123395

Викијасеновац

Викијасеновац

Јазбец је на хрватској Википедији ишчитао да је Анте Павелић хрватски радикални националистички политичар и да се статус Срба у НДХ побољшао, посебно у урбаним деловима

Недавно је у Бањалуци, у организацији удружења „Јасеновац – Доња Градина", одржана 6. међународна конференција о Јасеновцу под називом „Геноцид и злочини Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату". Иако је окупила око 150 учесника из Републике Српске, БиХ, Русије, САД, Италије, Немачке, Србије, Хрватске, Грчке и Велике Британије, конференција је остала у медијској сенци трагедије изазване катастрофалним поплавама у региону. Од изнесених радова, за око ми је запао реферат под називом „Викијасеновац – приказ усташког логора смрти на интернетској енциклопедији", аутора Саломона Јазбеца, главног секретара јеврејске организације „Маргелов институт" из Загреба.

Јазбец тврди да историја интернета представља кратку историју манипулације јавним мњењем, „јер колико год пружа корисних, значајних и конкретних података, толико уједно садржи лажи, обмана, опасних и штетних изобличавања чињеница, при чему је историја омиљена мета иживљавања мноштва анонимних појединаца и група". Према Јазбецу, аутору књиге ,,Magnissimum crimen – пола вијека ревизионизма у Хрвата", историјски ревизионизам на интернету постаје средство масовног уништења меморије, а врхунац тог процеса огледа се у интернетској енциклопедији под именом Википедија.

На хрватској Википедији Јазбец је ишчитао да је Анте Павелић хрватски радикални националистички политичар и да се статус Срба у НДХ побољшао, посебно у урбаним деловима; да је Вјекослав Макс Лубурић спасавао на десетине православних сирочади и смештао их у институције које је о свом трошку одржавала Усташка обрана и да су у Јасеновцу партизани фотографисали људе које су сами побили и наводили да су то жртве усташког режима.

O логору Јасеновац је, подсећа Јазбец, од 1945. до данас објављено више од 1.100 књига и публиковано више од три хиљаде стручних радова, међутим хрватска Википедија у рубрици „Књиге о Јасеновцу" наводи тек три дела: књигу Јосипа Јурчевића Настанак мита о Јасеновцу из 2005; књигу Младена Ивезића Јасеновац – бројке из 2003. те књигу Владимира Хорвата и Владимира Мркоција Огољела лаж логора Јасеновац из 2008. Од спољашњих веза, хрватска Википедија даје линк на блогерски пост сарадника портала Dnevno.hr Твртка Долића, под називом „Истина о Јасеновцу", који тврди да је Исус био Хрват, а Марија Хрватица. Што се тиче процене броја жртава, хрватска Википедија од свих могућих извора цитира тек усташког ратног злочинца фра Мирослава Филиповића Мајсторовића, који је проценио „да је под његовим заповедништвом ликвидирано 20.000–30.000 заробљеника у главном јасеновачком логору".

Иако је очигледно, каже Јазбец, да се „анонимни ствараоци у исписивању чланака о Јасеновцу ослањају на пристране, суспектне, искључиве, нејасне и исполитизоване изворе, као и на оне инсуфицијентне информативности", залагање против историјског ревизионизма на хрватској верзији интернетске енциклопедије је мукотрпан и практично немогућ, управо узалудан подухват, што потврђују примери оних, а било их је, који су покушавали све то исправити, али су наилазили на забрану администратора.

Из Јазбецовог реферата дознајем и да је Википедија десета најпопуларнија веб-страница на свету са 20 милиона чланака на 270 језика, са 120 милиона посета месечно, која у једном месецу нарасте за тридесет милиона речи и сваког месеца добије четврт милиона новорегистрованих корисника; да хрватска Википедија, која има потенцијал од око шест милиона читалаца, садржи више од 145.000 чланака, а српска – 247.000 чланака. Али и да хрватску Википедију сваког часа посети 34.000 корисника, а српску 12.000 мање.

Изнесени статистички подаци о посећености српске Википедије у односу на хрватску, барем када је реч о историји двадесетог века, требало би да буду подстицај за све оне који раде на српској верзији Википедије да нађу начин да њен садржај допре до што већег броја потенцијалних корисника.

Информационо-документациони центар „Веритас"

Саво Штрбац

објављено: 11.06.2014.

http://www.politika.rs/pogledi/Savo-Strbac/Vikijasenovac.sr.html

Dodik: Nikada neće biti jasno zašto se ćutalo o Jasenovcu

Dodik: Nikada neće biti jasno zašto se ćutalo o Jasenovcu

Srna - 27.04.2014 16:01

KOZARSKA DUBICA - Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas na obilježavanju Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini da se ne smije izgubiti sjećanje na ono što se na ovom mjestu dogodilo, jer je narod koji izgubi sjećanja izgubio svoj identitet.

U obraćanju prisutnima na komemoraciji u Donjoj Gradini Dodik je rekao da nikada neće biti jasno zašto se ćutalo o stradalima u Jasenovcu i da je vlast u bivšoj Jugoslaviji skrivala ili nije željela da prikaže istinu o tim zločinima, pokušavajući da pobjegne od utvrđivanja čak i broja žrtava i pretvarajući ih simbolično u jedan kameni cvijet.

"Ta Jugoslavija bila je velika istorijska, politička, nacionalna i civilizacijska zabluda srpskog naroda koji je stvaranjem te Jugoslavije izgubio značajan obim svoje populacije i integritet", istakao je Dodik i dodao da se i danas srpskom narodu onemogućava da govori o zajedničkom životu i omalovažava doprinos koji su Srbi dali u antifašističkoj borbi.

Prema njegovim riječima, u istoriji se više puta desilo da su omalovažene srpske žrtve, a Srbi su uporno vjerovali da je suživot sa ljudima koji su to radili moguć.

Dodik je naglasio da danas u Srpskoj može svako da živi mirno bez obzira na vjeru, naciju, boju kože, ali da mora da poštuje njene institucije i sjećanje  srpskog naroda koje je ispunjeno bolom.

"Republika Srpska izraz je volje naroda na ovom prostoru i to naroda koji je u nekim ranijim vremenim živio u zabludi i koji je stvarao bivšu Jugoslaviju i proklamaciju o bratstvu i jedinstvu i život u mještovitim zajednicama", istakao je Dodik.

Dodik je poručio da su zlodjela koja su se desila u Jasenovcu i Donjoj Gradini do tada bila nepoznata, a da je i danas neshvatljivo da je neko imao toliki poriv da godinama neprestano i tako svirepo ubija.

On je istakao da ne smije da se desi da mlada generacija odraste, a da ne zna šta se desilo u Jasenovcu, ali i o načinu na koji je nastala bivša Jugoslavija, na koji je uništena i ko je u njoj bio žrtva.

"Ne radimo to da bismo nekog mrzili ili ganjali pravdu, nego zato da bismo bili uvjereni i dovoljno osposobljeni da odbranimo svoj identitet na ovom prostoru", rekao je predsjednik Republike Srpske.

U izjavi za medije Dodik je rekao da generacije potomaka moraju ići dalje, graditi Republiku Srpsku jer je ona bila i davnašnja želja mnogih patenika koji nikada nisu odustali od svog naroda.

"Spoj i ljubav tog vremena i ljudi sa ovih prostora posvećen naciji i narodu, pripadništvu ovom prostoru i ovoj zemlji ovdje i nas koji danas živimo vidljiv je u onome što želimo, a to je da živimo mirno i dostojanstveno u sjećanju i gradeći bolju budućnost", rekao je Dodik.

Na grobnom polju "Hrastovi" u Spomen-području Donja Gradina danas je služen parastos za žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini.

Za pokoj duša nevino stradalih žrtava ustaškog zločina iz pravoslavnog naroda molitvu je govorio NJegovo preosveštenstvo episkop banjalučki Jefrem, dok je molitvu na jevrejskom jeziku "Kališ" uputio rabin Isak Asijel. Molitvu za sve stradale Rome govorio je predsjednik Svjetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Dodik-Nikada-nece-biti-jasno-zasto-se-cutalo-o-Jasenovcu-242341.html

▶ ОДНОС ПРЕМА СРПСКИМ ЖРТВАМА У СУКОБИМА ТОКОМ 20. ВЕКА - YouTube

 

Ima vise govornika i izdata je knjiga.
 

http://www.youtube.com/watch?v=Ppyvy3OGs9E&feature=em-uploademail

Истина о Јасеновцу - др Србољуб Живановић

 

IZUZETNO PAMETAN COVEK....POSLUSAJTE

 

 

Истина о Јасеновцу - др Србољуб Живановић

 

http://www.youtube.com/watch?v=tIYcJjbvEZI&feature=share

Za Jasenovac ni pravde ni para

Za Jasenovac ni pravde ni para

Komentara 14

76

Dugometražni dokumentarni film "Pravda za Jasenovac", čije je snimanje u toku, istorijski je podvig reditelja Spasoja Jovanovića iz Beograda i Srboljuba Živanovića, inače antropologa i paleopatologa, akademika tri akademije nauka (srpske, ruske i britanske), profesora i doktora nauka iz Londona. Vođeni patriotizmom i pravdoljubivošću njih dvojica sa timom saradnika ne odustaju od posla i pored besparice koja preti da zaustavi projekat.

Da li i na koji način očekujete pomoć od dijaspore?

- Mi pokušavamo da se obratimo i našim iseljenicima. Želja nam je da nas naše rasejanje u evropskim i prekomorskim zemljama prihvati i pomogne da projekat završimo. Da se, kad film bude završen, obelodani puna istina o stradanjima u Jasenovcu i dokumentovano prikaže ko je žrtva, a ko dželat. Da se najzad otvore oči i nama Srbima i međunarodnoj zajednici. Da se ovaj mrak koji se nadneo nad srpskim narodom, razgrne.

 

Jeste li već pokušali da se predstavite u rasejanju?

- Do sada smo u Torontu i Pragu napravili projekcije od 36 minuta kompilovanog snimljenog materijala. Obe su vrlo lepo primljene i visoko ocenjene, kako od tamošnjih Srba, tako i od Jevreja. Ali, finansijski efekat je nikakav. Niko ništa. Svi ćute. Ništa od donacija za sada.

Koja je osnova filma?

- Film ima tri ravni. Jedna je o višedecenijskoj borbi za istinu o kompleksu logora u Jasenovcu prof. dr Srboljuba Živanovića. On je danas član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. Još 1964. sa dvojicom Slovenaca učestvovao je u ekshumaciji i analizi skeleta ustaških žrtava iz tog logora. Mada je po završetku Drugog svetskog rata logor sravnjen sa zemljom, oni su uspeli pomoću specijalnih sondi da pronalaze grobnice i izvlače uzorke. Međutim, komunističke vlasti su imale cilj da se ne dođe do istine, pa su njihovi izveštaji sakrivani i uništavani. Dok su radili na terenu nije im bio dozvoljen kontakt ni sa kim, a kad su se vratili da nastave istraživanje dočekala ih je "narodna milicija" i zabrana daljeg rada. Međutim, profesor Živanović i njegovi saradnici su svakodnevno u tri primerka vodili dnevnike o rezultatima istraživanja na terenu. I kad je zbog tog istraživačkog poduhvata bio primoran da napusti SFRJ, njegova kopija dnevnika je sa njim otišla u egzil.

Šta se nalazi u nastavku filma?

- U drugom delu filma su potresna svedočenja jasenovačkih logoraša. Od njih 1.200 koji su 1945. goloruki krenuli u proboj, ustaške kame i puščana zrna preživela su samo 123 sužnja. Jedan od njih, koji je u Jasenovcu bio zatočen kao dečak od 14 godina, govori kako je svaki put kad bi nosio sledovanje sapuna za logorskog berberina razmišljao da li su u tom sapunu skuvani i ostaci njegovog oca, strica, prijatelja, poznanika...

A treći deo?

- Treći deo filma govori o kontinuitetu srpskog stradanja na tlu današnje Hrvatske koje je počelo u vreme Prvog svetskog rata, nastavljen u Drugom svetskom ratu i nije prestalo do danas. Srž problema je u Vatikanu, jer kako drugačije protumačiti podatak da je od 1.800 hrvatskih rimokatoličkih sveštenika njih oko 1.400 učestvovalo u zatiranju Srba u Pavelićevoj NDH. Takođe, uglavnom se govori o stradanju civila i antifašista, a ne precizira se da ti civili imaju ime i prezime, da su srpske nacije. Samo da bi se sakrile srpske žrtve, pobijena novorođenčad i mala deca podvode se pod antifašiste, kao da dete od tri, pet ili sedam godina zna šta je fašizam.

 

Nedostaje 50.000 evra Da bi film bio završen nedostaje oko 50.000 evra. Da takav projekat, na primer, rade Englezi o stradanju svog naroda on bi koštao i do milion funti. Mi radimo volonterski, do sada smo ulagali sopstveni novac i iscrpli smo rezerve. Obraćali smo se za pomoć institucijama u Srbiji i Republici Srpskoj, ali su za sada svi gluvi za naše apele. Niko nam nije izašao u susret ni iz Beograda ni iz Banjaluke - kaže Jovanović. Posipanje pepelom   - Stalno smanjivanje broja stradalih potpomaže i Srbija čiji su vlastodršci, Srbi komunisti, pod Josipom Brozom prećutkivali zločine nad sopstvenim narodom, a današnji vladari se posipaju pepelom. Hrvati su svoj posao radili, rade i dalje uspešno na zatiranju svega što je srpsko. Nakon poslednjeg egzodusa Srba, u Hrvatskoj su promenjeni toponimi, izmenjeni su srpski nazivi, a ta Hrvatska ipak ulazi u Evropsku uniju iduće godine, na velika vrata - ukazuje Jovanović.

http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/248111/Za-Jasenovac-ni-pravde-ni-para

Održana komemoracija žrtvama logora smrti Jadovno

Održana komemoracija žrtvama logora smrti Jadovno

 

Agencije - 24.06.2012 14:50

ZAGREB - U Jadovnom je danas održana komemoracija za više od 40.000 žrtava nekadašnjeg ustaškog logora smrti Jadovno, kod Gospića koje su ubijene u proljeće i ljeto 1941., sa koje je poručeno da se žrtve ne smiju zaboraviti, niti negirati.

Komemoracija je održana na mjestu spomen-obilježja kraj Šaranove jame, u organizaciji Srpskog narodnog veća (SNV), Udruženja Jadovno 1941, Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA) i Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske.

Predsjednik SNV i izaslanik predsjednika hrvatskog Sabora Borisa Šprema, Milorad Pupovac, izjavio je "da je Jadovno strašnije od svega pa i od Jasenovcai i da bi riječi tu trebale biti suvišne".

On je rekao da se o tome treba govoriti zbog onih koji bi zatrli sjećanja na žrtve dovođene iz cijele NDH.

"Žrtve se negiraju, a nema udžbenika ni ljudi koji bi govorili istinu", naglasio je Pupovac.

On je dodao da treba obezbijediti da Jadovno bude obilježeno spomen područje na svim lokacijama i na planini Velebitu i na ostrvu Pagu.

Predsjednik Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske Ognjen Kraus rekao je da treba održati sjećanje na žrtve kako se njima ne bi manipulisalo.

U ime SABA Juraj Hrženjak rekao je da Jadovno nije dovoljno istraženo, i žrtve još nisu poimenice navedene.

"Jadovno treba istraziti da se spriječe manipulacije i negiranje zločina", rekao je on i naglasio da se podaci i istraživanja razlikuju ali da je broj vrlo velik.

Predsjednik udruženja Jadovno 1941 Dušan Bastašić rekao je da potomci žrtava ne komemoriraju kao političari već iz duše, kao i da je Jadovno prvi logor smrti na ovim područjima.

On je kao i svi ostali naglasio da ustaški pokolji nisu rezultat ustanka jer su oni izvršeni dva mjeseca prije ustanka.

Prisutnima kojih je bilo preko hiljadu obratili su se delegacije organizatora kao i predstavnici izbeglickih udruzenja iz Beograda. Prisutni su bili i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukičević i izaslanici predsjednika i vlade RS kao i ministar unutrašnjih poslova RS Stanislav Čađo koji su položili vijence.

Prije komemoracije vladika gornjekarlovački Gerasim sa sveštenskom eparhija služio je parastos žrtvama i osveštao postavljenu ploču s imenima vladika i svestenika koji su bili žrtve tog logora.

Logor Jadovno je postojao od maja do avgusta 1941. godine i u njemu je pobijeno preko 40.000 ljudi, od toga 38.000 Srba.

Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane ustaške žrtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu gdje su tijela žrtava, velikim djelom i žena i djece, bacana u more.

U avgustu 1941. godine ustaše su u samom logoru pobile oko 1.500 ljudi, a prema podacima karlovačkog istoričara Đure Zatezala oko 2.100 su prebacile u druge logore, među ostalima i Jasenovac koji je bio u osnivanju.

Komemoracije se održavaju od 2009. godine, a 24. jun je na predlog Udruženja Jadovno 1941. označen kao Dan sjećanja na Jadovno.

Iako se radi na obnovi spomen-obilježja, ni danas najveći dio tijela žrtva nije dostojno sahranjen, bilo da su u zabetoniranoj jami u logoru, bilo da su bacani u more oko Paga.

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Odrzana-komemoracija-zrtvama-logora-smrti-Jadovno-146787.html

"Brojao sam kosti u Jasenovcu"

Komentara 35

35

Predsednik Međunarodne komisije o Jasenovcu dr Srboljub Živanović skoro pola veka istražuje i pronosi istinu o Jasenovcu, tačnije sistemu logora Jasenovac i Donja Gradina, mučilištu i klanici Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Uporedo sa svojom akademskom karijerom i karijerom lekara, antropologa i anatoma, te sudskog veštaka antropologije, dr Živanović je posvetio svoj život širenju istine o Jasenovcu. Intervju za "Vesti" dao je u Torontu, gde je nedavno bio gost kluba i časopisa "Ljudi govore"

 

Akademik dr Srboljub Živanović

 

Kako glasi istina o Jasenovcu?
- Počelo je, najzad, da se prihvata ono što je Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu objavila 2008. godine da je stradalo 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. Dve godine kasnije komisija je izdala saopštenje da je među tim žrtvama bilo 110.000 dece do 14 godina starosti.
 

Ko finansira rad komisije?
- Komisiju je osnovala Međunarodna konferencija za istinu o Jasenovcu, a finansira se preko koordinatora komisije čije je sedište u Banjaluci, jer je to najbliži grad stratištu jasenovačkom u Donjoj Gradini.
 

Kakva je saradnja sa jevrejskim organizacijama?
- Veoma dobra, jer je jevrejska zajednica na teritoriji bivše Jugoslavije imala precizne podatke o svojim žrtvama. Ustaše nisu smatrale da su Romi ljudi i Rome su svi ubijali, a niko ih nije brojao. Interesantno je da su ustaše najviše zlata uzele od Roma, jer oni imaju običaj da im se devojke kite zlatom. Jevreje su pljačkali dok su ih hapsili, Srbi su bili najsiromašniji...
 

Na koji način ste došli do ovih podataka?
- Same ubice su vodile dnevnike kad su koga ubili, mnogi od njih su se hvalili pred hrvatskim vlastima ne bi li dobili neki orden ili pohvalu. Dobar deo dokumentacije imali su Nemci, pa Italijani, jer su oni stalno imali spor sa Hrvatima. Italija je uvek imala interese u Dalmaciji, na ostrvima i u Istri, i oni su slali svoje izveštaje u Rim o tome šta su videli. Tu su i izveštaji nemačke obaveštajne službe koja nije htela da laže Hitlera. NDH se hvalila da je ubijeno 1.400.000 Srba, međutim, Nemci su rekli da je taj broj bar upola manji. Dragoceno je i istraživanje na terenu, otvaranje masovnih grobnica, svedočenja preživelih logoraša...
 

Izložba zasmetala savetnicima Kakva je saradnja komisije sa Srbijom? - Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema muzej holokausta i genocida i nema nijedan spomenik jasenovačkim žrtvama. Išao sam na razgovor sa premijerom i sa predsednikom Republike Srbije, ali ne vredi, ako bi neko i pristao da nešto uradi, savetnici to ne dozvoljavaju. Meni je jedan od savetnika, koji uvek sedi desno od predsednika, rekao: "U Beogradu je neki Milan Bulajić napravio izložbu o Jasenovcu pa su dolazila deca iz škola da vide tu izložbu, pa su se vraćali kući i vrištali od straha, njemu treba zabraniti rad".

Da li ste imali podršku od zvaničnih organa Republike Srbije i Republike Srpske?
- U Republici Srpskoj smo imali najbolju moguću podršku, jer tu je stratište. Jedino u RS dovode ekskurzije u Donju Gradinu, govori im se o tome, uče o tome, postoji to u nastavnom programu. U Srbiji toga nema. U Izraelu ima, ali u Srbiji nema. Sadašnja vlast u Srbiji zbog neke politike koja se zove regionalna saradnja nastoji da se ne talasa, da se ne bi uvredili Hrvati, a i bivši predsednik Srbije trči levo-desno i izvinjava se. U ime koga? Ja vama mogu da oprostim za ono što ste učinili meni, ali nemam prava da oprostim za ono što ste učinili nekom drugom. Bez istine nema pokajanja, a bez pokajanja nema oproštaja, kao što je rekao patrijarh German.
 

Kakav je odnos prema Jasenovcu u Hrvatskoj?
- U Hrvatskoj jedino Jevreji govore jasno i glasno o Jasenovcu, a onda ih uklanjaju sa položaja i guraju u stranu. Uspeli su, takođe, da vaspitaju određen broj Jevreja koji su kao deca pokupljeni iz logora i odvedeni u ustaške porodice. Oni sada pokušavaju neke stvari da prikažu tako što izgovore dve ili tri istine i 10 do 15 laži, i onda se to ponavlja. Najbeskrupuloznija je biskupska konferencija u Hrvatskoj. Oni školuju generacije mržnje, a mi prećutkujemo istinu. Srbi su nacija koja stalno ponavlja razred. Mnogi ne znaju za logor u Doboju gde je ubijeno 12.000 Srba u Prvom svetskom ratu ili u Aradu, Foči... Ali, kralj Aleksandar je želeo da napravi jedan narod sastavljen iz tri plemena, a da se jedno pleme ne bi uvredilo, o tome se nije pisalo, pa smo posle dobili Jasenovac.
 

Ističete da se o Jasenovcu više zna u Nemačkoj nego u Srbiji.
- Sadašnja hrvatska država želi da kaže da su se svi zločini dešavali zbog nacista. Nemci su ti koji treba da plate odštetu, a Nemci kažu: "Ne, nismo mi, vi ste počeli da ubijate šest-sedam meseci pre nego što smo mi izmislili holokaust u Nemačkoj. Kakve veze mi imamo s tim? Vi ste nas dočekali sa cvećem." I to je tačno. Nemci imaju veze sa ubijanjem u Srbiji jer Srbija je bila pod okupacijom. Na Starom sajmištu, koji je držao Gestapo, poubijani su svi Jevreji. Tek posle 1943. došle su ustaše i tada je pobijeno oko 100.000 Srba na Starom sajmištu u Beogradu. Sadašnja vlast u Beogradu pustila je da se u paviljonima gde je bilo najviše klanja i ubijanja nalaze diskoteke. Narod koji ne poštuje svoju istoriju, nažalost, propašće.
 

Zašto je borba za istinu o Jasenovcu postala vaša životna misija?
- Udruženja boraca i preživelih logoraša BiH i Hrvatske u kojima su uglavnom bili Srbi, jer niko se drugi nije ni borio nego Srbi, tražili su da se pre podizanja spomenika u Jasenovcu nešto uradi, nešto istraži. Odlučeno je da se obrazuje komisija u koju niko nije smeo da uđe od tadašnjih profesora, nego su gurnuli nas mlade asistente. Tu su bila dva Slovenca i ja, a predsednik naše grupe bio je Hrvat, arheolog iz Sarajeva, pošten čovek i naučni radnik. Naš zadatak je bio da ništa ne uradimo. Međutim, mi smo hteli da se dokažemo i uradimo što više možemo i onda su nas rasturili.
 

Otkud potreba da ovih godina govorite o Jasenovcu?
- Ja sam taj koji je držao razbijene lobanje te dece u svojim rukama. Ja sam taj koji je brojao njihove kosti. Tada sam se zarekao da ću da govorim u ime onih čija je ćutnja večna. Svaki leš na koji naiđete, svaki ljudski ostatak nešto govori, pogotovu sudskim medicinarima. Tada sam se zarekao da ću napraviti ime u svetu da jednog dana ne može da se dovede u pitanje ono što otkrijem. Moja dužnost je da, boreći se za istinu, usavršim sebe toliko da mogu svakog da nateram da zaćuti i mislim da sam prilično uspeo u tome. Veoma je teško kada govorim o tome. Često mi zasuze oči i zadrhti glas...

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/224546/Brojao-sam-kosti-u-Jasenovcu

 

IZ DIPLOMATSKOG UGLA ...Feldvebel Krleža

IZ DIPLOMATSKOG UGLA



Feldvebel Krleža



U "Republici", časopisu za književnost i umjetnost, april 1954, Miroslav
Krleža štampa svoje zapise, pa u poglavlju "Godina 1919", uz naslov "Smjena
na jasenovačkoj stanici", str. 277, kaže: <Beč gladuje, Austrije nema, rulja
zavladala svijetom, rat su dobili ovi balkanski cigani, kakova li
sramota!..." Krleža, s austrougarskim vojnim činom feldvebela, objavio je to
s blagoslovom svoga austrougarskog saborca Josipa Broza. Ali, da je tako
nešto napisao neki Srbin ili Crnogorac za austrougarsku slovenačku i
hrvatsku poslugu, bio bi otvoren još jedan Goli otok specijalno za njih, kao
što je i onaj koji smo imali samo tome i služio: da desetkuje vojni komandni
kadar kojim su dominirali Crnogorci i Srbi, kao najveći antifašisti, koji su
popunjavali više od 85% partizanskih jedinica do 1945.
Konferencija mira u Versaju utvrdila je da je Srbija u Prvom svjetskom ratu
dala 1,247.000 žrtava, to jest, 28% od svog cjelokupnog stanovništva. Ali,
Krleža pljuje i na to: "Der švarc Georg (Karađorđe) igra danas na
međunarodnoj ruleti i dobio je glavni zgoditak. Beogradskoj gospodi ide
karta, tko bi to mogao da povjeruje? Grej, Lojd Džordž, Poenkare, Klemanso,
Vilson, sve su to beogradski asovi. A tko je nas pobjedio? Ovi ušljivi
balkanski cigani, koji čitave dane žvaću luk i pljuckaju po apsanama, ova
nepismena bagra za vješala, toj danas Evropa vjeruje i dala joj je u ruke
nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut šaun mraus".
Naravno, tako nam i treba, jer su Crnogorci i Srbi odradili posao za
austrougarske konjušare u oba svjetska rata. U Prvom ih je spasio ratne
odmazde kralj Aleksandar Ujedinitelj kome su se zahvalili tako što su ustaše
organizovale atentat na njega u Marseju. U Drugom Broz, na sličan način, a
Crnogorci i Srbi su im donijeli u miraz Dalmaciju i Istru, što nam Italijani
nikada nisu zaboravili. O tome svjedoči Ante Trumbić, ministar spoljnih
poslova Kraljevine SHS, govoreći o svojoj posjeti Žoržu Klemansou,
francuskom državniku, sa italijanskim državnikom Đorđom Soninom, kada se
poveo razgovor po pitanju tajnog "Londonskog ugovora" iz 1915, po kome je
cijela Dalmacija do rijeke Cetine trebalo da pripadne Italiji kao ustupak za
njen ulazak u rat na strani saveznika. Sonino je rekao da saveznici hoće da
pocijepaju Londonski ugovor koji su potpisali, jer je sve to pripalo
Hrvatskoj preko Kraljevine SHS. Na to je Klemanso odgovorio: "Londonski
ugovor pocijepao je srpski vojnik koji je stigao iz Soluna u Split i
Ljubljanu prije nego Vaš vojnik, iako Vam je to bilo na domaku". Tog vojnika
Krleža naziva "bagrom za vješanje" i "ušljivim ciganinom". Ali, nije to
jedino njegovo " književno djelo", jer je u polemici sa Levantićem pljuvao
po srpskom groblju pedesetih godina prošlog vijeka. Dakle, nije promijenio
mišljenje ni poslije trideset godina. Ali, dobio je Njegoševu nagradu, igra
se u beogradskim pozorištima, a slavi ga kultna antisrpska radio emisija
"Peščanik".


Hrvatski pisac Igor Mandić je izjavio na komemoraciji u Jadovnom 26. juna
2011: "Ustaški koljački mentalitet još stoluje u hrvatskom narodu i to mogu
vikati s nebodera na zagrebačkom Trgu republike... Dok god postoje zloćudni
povici na stadionima, grafiti... a iza toga mržnja i iracionalno bjesnilo
potpomognuti politikom, neće biti sreće. Što je najgore, iza svega se krije
i interes cijele fašističke Europe."
Ustaški mentalitet je morao prvo opstati da bi stolovao. Feldvel Krleža mu
je zdušno pomogao da preživi Jasenovac za koji nikada nije kažnjen
zahvaljujući austrougarskom podoficiru Brozu, snimljenom 1914. kako sa
Bežanijske kose puca na Srbe.
(autor je nekadašnji
generalni konzul SRJ u Bariju)

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-05-11&clanak=330926&n
aslov=Feldvebel%20Krle%BEa

Jasenovac - istina o hrvatskim zlocinima

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија - Бр. 1464/12  -19. 03. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

                 

            Влада РС Крајине у прогонству је добила текст Међународне комисије за истину о Јасеновцу, с молбом да је доставимо редакцијама медија у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Влада то чини, и уручује вам чланак председника Комисије, проф. др Србољуба Живановића – био је достављен дневним новинама „Политика", у Београду, али га „Политика" није објавила:

 

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е

ПОДАЦИ О ХРВАТСКОМ ЛОГОРУ СМРТИ У ЈАСЕНОВЦУ СУ ЈЕЗИК ИСТИНЕ

 

            „У чланку под насловом "ХХО: подаци о Јасеноцу су језик мржње", објављеном у београдској „Политици", на 4. страни, 14. марта 2012, спомиње се, на три места, Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти у Другом светском рату – за истребљење Срба, Рома и Јевреја. На четири места је споменуто моје име – као председника Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

            „Политика" је пренела изјаву господина Звонимира Чичка – наступио је у име Хелсиншког хрватског одбора. Изразио се, да су закључци Међународне комисије за истину о Јасеноцу „плод болесне злонамерне мржње". Оптужио је Републику Српску и Републику Србију – да припремају терен за нове регионалне сукобе и да стварају „осветнички оквир".

            Дужност ми је, да укажем Хелсиншком хрватском одбору и господину Звонимиру Чичку, да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу међународно тело независних стручњака. Чланови су јој из више земаља – и из држава правних наследница СФР Југославије. 

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу је независно научно тело. Само на основу чињеница је утврдила, да је Хрватска, од 1941. до 1945, извршила злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима. Сачуван је хрватски устав и хрватско законодавство из тог времена, чији текстови садрже одлуку о биолошком истребљењу три народа – на целој територији Независне Државе Хрватске. Овај језик истине – из хрватског законодавства се не може оспорити и спомињање хрватских закона није „плод болесне злонамерне мржње", како то пише господин Звонимир Чичак.

            Подаци о хрватском концентрационом логору смрти у Јасеновцу су језик истине!

            У систему хрватњског концентрационог логора смрти у Јасеноцу и околини, убијено је више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. Међу убијенима је и 100.000 деце млађе од 14 година!

            Хрватска је била једина фашистичка држава у којој су постојали концетрациони логори смрти за истребљење деце – најпознатији су у Јасеновцу и у Јастребарском - недалеко од Загреба. Оно што запрепашћује, а не сме се заборавити, састоји се у чињеници, да су многи хрватски војници и преживели логораши сведочили – да Срби, Роми и Јевреји нису могли бити убијени, а да претходно нису тешко мучени.

            Оваква злодела хрватских војника, па и обичних суседа и познаника породица Срба, Рома и Јевреја, могла су се остваривати и зато што је Римокатоличка црква, столећима, подстицала Хрвате на мржњу према православним Србима, Ромима и Јеврејима. Две трећине свих римокатоличких свештеника у Независној Држави Хрваткој су лично убијали и мучили припаднике три народа. Утврђено је да су, као и остали хрватски војници, силовали жене, укључујући и малолетне девојчице. Књига „Магнум Кримен" је сведочанство ових злодела римокатоличког свештенства. Но, и поред тога, поглавари Римокатоличке цркве (папе) проглашавају те злочинце „светитељима" и „блаженима". Ту част су дали надбискупу Алојзију Степинцу и Ханцу Ивану Мерцу. Уз све ово, Ватикан је, одмах после Другог светског рата, организовао „пацовске канале" и пребацивао је хрватске ратне злочинце у прекоморске земље.

            Уколико чланови Хелсиншког хрватског одбора желе да виде документацију  Међународне комисије за истину о Јасеновцу, биће им, радо, уступљена. Што се тиче тачног броја уморених жртава у Концентрационом логору смрти у Јасеноцу, истина о томе је само на 120 мм испод површине земље око Јасеновца и у Доњој Градини, у Републици Српској. Хелсиншки хрватски одбор би требало да зна, да је хрватска штампа славодобно писала, да је у Јасеноцу убијено 1.400.000 Срба, Рома и Јевреја, те би Звонимир Чичак могао да коментарише и ту чињеницу. А ето, Међународна комисија за истину о Јасеновцу је ту цифру скоро преполовила.

            Хелсиншки хрватски одбор би требало да се позабави и сачуваним писаним сведочанствима, да су Србе, Роме и Јевреје убијали скоро сви у Хрватској – поред усташа, и домобрани, и полиција, и сељаци, и интелекктуалци, и католичке часне сестре, и ученици средњих школа...

            Поручио бих Хелсиншком одбору Хрватске, да Република Српска и Република Србија немају утицај на рад Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Комисија зна да је често истина болна и болна је истина изнесена у „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја", али се о истине не сме ћутати. И истина није „говор мржње", како то тврди господин З. Чичак.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу, са жаљењем, упозорава, да су  данас у Хрватској уништени трагови Концентрационог логора смрти у Јасеновцу. Уклоњени су, између осталог, споменици са масовних гробница – Рома (Уштица), Срба и Јевреја. А тај говор мржње, који господин Чичак приписује Србима, скоро је свакодневан у Хрватској – упућен, наравно, Србима.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу ће проучити и обелоданити документа и о хрватском злочину геноцида над Италијанима – у другој половини Другог светског рата и после рата. Препоручио бих Сабору, Влади и научним установама Хрватске, да се посвете „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја" и да одбаце наводе Хелсиншког хрватског одбора, пласиране у јавност преко господина Звонимира Чичка.

 

Лондон, 17. 03. 2012.

Проф. др Србољуб Живановић,

председник Међународне комисије

за истину о Јасеновцу"