politika.rs
Obeleženo sećanje na žrtve ustaškog pogroma u NDH
U Jugoslovenskoj kinotici je obeleženo sećanje na žrtve ustaškog pogroma u nacističkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj koja je strvorena na današnji dan pre 75 godina.
U okviru ciklusa „Vreme zločina” danas su prikazani dokumentarni filmovi o stvaranju u NDH i logoru Jasenovac - „Jasenovac” Bogdana Žižića (1966), „Gospa - kraljica Hrvata” Krsta Škanate (1992) i „Krv i pepeo Jasenovca” Lordana Zafranovića (1983).
Nakon intoniranja himne Srbije, skupu su se obratili premijer Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.
Dodik je rekao da je Jasenovac najveće stradanje Srba u istoriji i da je vreme da se snimi film o tom logoru, kako bi buduće generacije na razumljiv način shvatile šta se tamo dešavalo.
On je dodao da je važno da se smogne snage i pronađu finansijska sredstva, kako bi se stradanje Srba u NDH tokom Drugog svetskog rata proglasilo genocidom.
Predsednik RS je podsetio da je i njegova porodica stradala u Jasenovcu, kao i da u pograničnim opštinama pored Jasenovca, 25 godina kasnije, nije bilo vojnika, niti se rodilo dete.
Filmovi „Jasenovac” , „Gospa - kraljica Hrvata”, „Krv i pepeo Jasenovca” prikazali su najteže trenutke istorije srpskog naroda i njegovog stradanja pre 75 godina u Nezavisnoj državi Hrvatskoj i simbolu tog stradanja - zloglasnom logoru Jasenovac.
Skupu su osim premijera Srbijije, predsednika RS, prisustvovali svi članovi Vlade Srbije, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac, predstavnici Saveza jevrejskih opština, predstavnici Roma, predstavnici muslimanske zajednice, preživeli logoraši.
U okviru ciklusa „Vreme zločina” sutra će biti prikazani filmovi „Đeca iz pakla” Suada Mrkonjića iz 1967. godine, film Gojka Kastratovića „Evanđelje zla” iz 1973, „Kula smrti - Stara Gradiška logor br. V” Vladimira Tadeja iz 1987, a 12. aprila biće prikazan film Zdravka Šotre „Braća po materi” (1988), prenosi Tanjug.
--------------------------------------------------------
Nemojte da sanjate osvetu, sanjajte život, poruka je koju je premijer Aleksandar Vučić uputio, na godišnjicu stvaranja zločinačke NDH, uputio svima, pa i žrtvama.
Dodik: Stradanje Srba u Drugom svetskom ratu je genocid
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je važno da se smogne snage i pronađu finansijska sredstva, kako bi se stradanje Srba u NDH tokom Drugog svetskog rata proglasilo genocidom.On je, na obeležavanju sećanja na nevine žrtve ustaškog pogroma u nacističkoj tvorevini NDH u Jugoslovenskoj kinoteci rekao da su Hrvati u Jasenovcu formirali dečje logore i da su Srbi, zaneseni Jugoslovenskom idejom, najviše stradali.Govoreći o Srebrenici, Dodik je istakao da je to bilo veliko stradanje i veliki zločin, ali da se ne može prihvatiti kvalifikacija kao što je genocid, prenosi Tanjug.
Premijer je, u govoru u Kinoteci, zapitao da li bi promoteri i akteri zločina koji je, u slučaju logora Jasenovac, strašno mesta genocida, prevazišao nacističke snove o istrebljenju naroda, imali grižu savesti da su pobedili, istakao:
„Nemam odgovor na to. I ne znam da li ga iko ima. Ali znam da je, baš danas, kada sanjamo ujedinjenu Evropu, i kada se borimo za ljudska prava, kada pokušavamo da se odupremo mržnji i zlu, to pitanje, pitanje griže savesti, možda i ključno za mir i stabilnost Balkana”.
Na pitanje - šta i kako dalje - premijer je poručio:
„Danas svima, pa i onima koji su žrtve, jasno poručujem: nemojte da sanjate osvetu. Sanjajte život. Život jeste i mora da bude naš odgovor. Zemlja u kojoj živimo, i koja nam je svima majka, mora da bude naš odgovor”.
Taj odgovor i Hrvatska, ocenio je duguje svojoj budućnosti, a ne Srbiji.
„Mi ćemo, svakako, moći da živimo i bez njega. I da budemo dovoljno veliki da niko ne može da nas uplaši. I da nikada više ne dozvolimo bilo čiju politiku istrebljenja”, poručio je.
Da zaboravimo nećemo i ne smemo, ali sa Hrvatskom hoćemo mir i dobre odnose, rekao je Vučić.
On je podsetio da je na današnji dan, „pre tačno 75 godina stvorena monstrum država, država zločina, država koja je prevazišla sve nacističke snove o istrebljenju nižih naroda I rasa, pre 75 godina rođena je Nezavisna država Hrvatska”, podsetio je Vučić.
Grobnica najvećeg broja Srba ikada stradalih u svim dotadašnjim ratovima I sukobima. Država čiji je smisao postojanja bio da bude samo velika jama za Srbe, I to samo zato sto su Srbi. Srbi,kako su ih nazivali, trofazni, pravoslavni, remetilački I nepokorni ološ, morao je da bude uništen.
Srbi nisu ljudi, oni su Srbi, a to je gore od svega. To je bila i ostala jedina ideologija zločinačke, nacističke Nezavisne države Hrvatske. Da, ubijali su I Jevreje I Rome. Nisu bili čiste hrvatske krvi, a I ličili su na Srbe, podsetio je na tu ideologiju.
Prema njegovim rečima, u toj monstrum državi, jedino u njoj, i nigde više u Evropi, postojali su organizovani logori za decu.
„Jasenovac, to strašno mesto u kojem se I danas čuje tišina, tišina glasnija od svake buke. Jasenovac, najstrašniji logor smrti porodila je NDH. Jame smrti, koje su preplavile Liku, Dalmaciju, Baniju, Kordun, Hercegovinu I Bosnu porodila je NDH. Ubijali su I klali sa sladostrašću, ne zato što su bili naterani. Ubijali su I klali, jer to je bila državna politika”.
Vučić je podsetio i da je na teritoriji današnje Hrvatske, kada je 10. aprila 1941. godine ustaški pukovnik Slavko Kvaternik u Zagrebu proglasio NDH, živelo više od milion Srba.
„Danas, kada govorimo o tom 10. aprilu i čudovištu koje se u njemu pojavilo, broj Srba u Hrvatskoj je za osamdeset odsto manji”.
On je, gledajući ta dva podatka, svedočanstvo o desetkovanju čitavog jednog naroda, koje se dogodilo za samo 75 godina, dakle, tokom trajanja prosečnog ljudskog veka, rekao da se setio Izveštaja Hane Arent o banalnosti zla, napisanog povodom suđenja Adolfu Ajhmanu, i njenog pitanja - „A da su pobedili, da li bi iko od njih imao grižu savesti?"
„Nemam odgovor na to. I ne znam da li ga iko ima. Ali znam da je, baš danas, kada sanjamo ujedinjenu Evropu, i kada se borimo za ljudska prava, kada pokušavamo da se odupremo mržnji i zlu, to pitanje, pitanje griže savesti, možda i ključno za mir i stabilnost Balkana”, istakao je predsednik srpske vlade.
Na to pitanje, koje je, kaže, i sam postavio sebi, jasan odgovor dao je kada je osudio zločine koji su činjeni u naše ime:
„I to je pitanje na koje odgovor, povodom 10. aprila i brojki koje sam naveo, mora da da ona građanska i evropska Hrvatska. Evropska unija, takođe”.
Mora, dodao je, ne zato što je na to tera neko iz Srbije, nego je opominju njena istorija i njena obaveza da ne zaboravi sopstvenu prošlost, zbog sopstvene budućnosti i budućnosti čitavog regiona i same Evrope.
„Zato što je danas, više nego ikada, svima nama, u Evropi, potrebna istina, i to ona koja otrežnjuje, upozorava i upućuje”.
Istina, koja može biti gora od laži, ako je izgovorimo u pogrešno vreme, a za NDH i njene zločine danas ne samo da je pravo, nego i poslednje vreme, rekao je Vučić i primetio da će sutra biti kasno, ne samo za njih, već za sve nas.
I zato, prema njegovim rečima, danas, i ovde, moramo otvoreno da govorimo o onome što jeste bila politika NDH, a to je istrebljenje čitavog jednog naroda. Moramo da ga sačuvamo od zaborava, jer je i taj zaborav, kako je rekao Bodrijar - deo istrebljenja.
„I ne smemo da pristanemo na bilo kakvu reviziju, niti da se igramo brojkama, jer za sve nas jeste osnovno pitanje ono koje se tiče elementarne griže savesti i pukog saosećanja nad činjenicom da je danas, u Hrvatskoj, Srba deset puta manje nego pre 75 godina, i da oni nisu jednostavno isparili, ili otišli na neki duži odmor. Istrebljeni su, uglavnom tokom postojanja NDH”.
I to, kako je istakao, u želji da sam ne upadne u zamku brojeva, prema svedočenjima onih koji su ih istrebljivali. Vjekoslav Maks Luburić, ustaški zapovednik sistema koncentracionih logora, je sam, podsetio je Vučić, naveo da je za četiri godine NDH ubijeno oko 500.000 hiljada Srba.
„I da jednu dušu ne dodam tom njegovom spisku, a drugi izvori tvrde da je konačna brojka oko sedam stotina hiljada, pitanje ostaje isto - da li je, ili nije, to istrebljenje.
Ono važi i za svedočenje fra Vjekoslava Filipovića, koji je kasnije promenio ime u Miroslav Majstorović, i koji je rekao da je samo tokom njegovog upravljanja Jasenovcem, a bio je zapovednik nepuna četiri meseca, tokom jeseni i zime 1942. godine, tamo ubijeno između 20 i 30 hiljada Srba.
Za četiri meseca. I samo da se na tome završilo, a nije, jer je Jasenovac proizvodio smrt pune četiri godine, neko bi morao, ponovo da kaže: da li je to dovoljno? Bar za grižu savesti.
O ciframa i zločinima dalje gotovo da ne smem. Neki od njih su nepojamni, poput onog u selu Šiprage, srez Kotor Varoš, 7. februara 1942. godine, kada su ustaše, u osnovnoj školi ubile šesdesetoro dece, i to tako što su im, svima, odsekli glave. Ili onog u u rudniku Rakovac, gde su pijukom ubili pedset dva radnika. Ili onih u Livnu, Bugojnu, Kupresu, Konjicu, Bradini...„
Vučić je rekao da je najstrašnije u svemu činjenica, i ona mora da bude priznata, da to nije bio zločin, niti delo nekog pomahnitalog ludaka, već jasno proklamovana politika jedne države, koja je ozakonila zločin, kao način čišćenja sopstvene teritorije od nepoželjnog elementa - Srba, pravoslavaca, a onda su dodali Jevreje i Rome.
A toj politici, ponovo su, kaže, najbolje svedočili njeni predstavnici, često i mnogo preciznije nego same žrtve.
Vučić je podsetio na reči fra Dionizija Juričeva, pročelnika Vjerskog odsjeka Državnog ravnateljstva za ponovu, onima koje je terao da se pokatoliče:
„U ovoj zemlji ne može više da živi nitko osim Hrvata, jer ovo je zemlja Hrvatska, a ko se ne pokrsti, mi znademo kuda ćemo s njim. Ja sam u ovim krajevima davao očistiti od pileta pa do starca, a, ako bude potreba, učinit ću i ovđe, jer danas nije grehota ubiti i malo dijete od sedam godina, a koje smeta ustaškom poretku...I nemojte misliti što sam ja u svećeničkoj odori, ali da znadete da ja, kada je potrebno, uzmem strojnicu i tamanim sve do koljevke”.
Podsetio je i na reči doglavnika Mile Budaka, koji je rekao da trećinu Srba treba pokrstiti, trećinu proterati, a trećinu pobiti, i na banjalučkog stožernika dr Viktora Gutića, koji je nedvosmisleno poručio Srbima: „U Drinu, ili preko Drine”.
Uzgred, primetio je, Budak i danas ima svoju ulicu u jednom velikom hrvatskom gradu.
Da sve bude još gore, rekao je premijer Vučić, ta politika je imala i svoj kontinuitet.
„Više od dve stotine hiljada Srba ponovo je isti izbor, u Drinu, ili preko Drine, imalo u avgustu 1995. godine, više od pedeset godina posle Gutića.
I to nije samo kontinuitet nečega što je zločin, a proterivanje to svakako jeste, nego je to i kontinuitet bavljenja tim nepoželjnim elementom, i remetilačkim faktorom - Srbima”.
Ono na čemu je NDH nastala, „rešavanje srpskog pitanja”, nije, rekao je, bar ne sasvim, ili u potpunosti, na žalost, prestalo sa prestankom NDH.
Iz prostog razloga što je nečija sloboda bila vezana za neslobodu onog drugog. I što je nečiji opstanak uslovljen nestankom onog drugog.
Sve zajedno, danas imamo taj gadni rezultat: tokom jednog jedinog životnog veka, svaki deseti Srbin je ostao u Hrvatskoj.
„Takođe, danas, pred sobom, mi, u Srbiji, imamo još jedno pitanje:
Šta i kako dalje?”, rekao je Vučić i dodao da ni sam, kao dete izbeglice čiju su, gotovo celu porodicu, pobile ustaše, a ostale proterali preko Drine, nije siguran da zna da odgovori.
Mnogi Srbi su, rekao je, maštali o revanšu, „da vrate krv”, ali, srećom, istakao je, to nisu uradili.
„I nismo to uradili, niti ćemo”, rekao je Vučić, pretpostavlja i zato što smo jasno videli, ovde u Srbiji, rezultat svake mržnje, i naše i tuđe, i nesreću koju ona donosi.
„I na kraju, sasvim lično, sigurno, kao premijer ove zemlje imam osnovni zadatak da je držim daleko od svakog pakla.
Pakao je tuđ posao, ne moj”, istakao je premijer Srbije.
„Rat, osveta, mržnja, jesu pakao, pa i onda kada se ka njemu kreću putem posutim dobrim namerama”.
„Zato i danas svima, pa i onima koji su žrtve, jasno poručujem: nemojte da sanjate osvetu. Sanjajte život. Život jeste i mora da bude naš odgovor. Zemlja u kojoj živimo, i koja nam je svima majka, mora da bude naš odgovor”, rekao je predsednik Vlade Srbije.
I koliko velika, svetla i jaka bude bila, toliko će i bolje razumeti šta im odgovaramo. Koliko se mi ne budemo bavili njima, nego sobom, toliko će i njihovo bavljenje Srbima biti sve besmislenije, primetio je.
Sa Hrvatskom zato hoćemo mir i dobre odnose, ali da zaboravimo nećemo i ne smemo, rekao je Vučić.
Prema tome, istakao je, jako je važno da zapamtimo.
Nemamo mi, prema njegovim rečima, danas ništa sa Nezavisnom drzavom Hrvatskom.
„Mi imamo sa Srbijom da izađemo na kraj. I svako od nas, sa samim sobom. I posao nam je da je promenimo, ubrzamo, osnažimo i učinimo oazom mira na ovim prostorima”, rekao je Vučić.
„ Posao nam je da živimo i da radom, znanjem, hrabrošću i duhom pokažemo da jesmo upravo ona država i onaj narod koji je, pre gotovo sto godina, i drugima na ovim prostorima omogućio da postoje, da opstanu i da postanu države”.
Ističući da zna da to mnogima smeta, ali činjenica je, rekao je, da Srbija nije velika po svojoj teritoriji i granicama, nego po svojoj mogućnosti da pomogne, da prihvati i da bude dobar sused i sa onima koji još ne umeju da se nose sa sopstvenom istorijom i da priznaju da su, ne tako davno, pre samo sedamdeset pet godina, stvorili državu zločinca, nacističkog monstruma, državu koja se bavila istrebljenjem.
A nju nisu stvorili ni vanzemaljci, ni Adolf Hitler, već Hrvati, za Hrvatsku, sa jasnim opredeljenjem da je ona moguća samo bez Srba, podsetio je.
Tim odgovorom biće, konačno, dat odgovor i na istrebljivačku politiku NDH, na Jasenovac i Jadovno, na Rakovac i na Šiprage, kao i na ono što je mučilo Hanu Arent.
Šta i kako dalje je, dodao je, i odgovor koja Hrvatska duguje svojoj budućnosti, a ne Srbiji.
„Mi ćemo, svakako, moći da živimo i bez njega. I da budemo dovoljno veliki da niko ne može da nas uplaši. I da nikada više ne dozvolimo bilo čiju politiku istrebljenja”, istakao je Vučić.
„Hteli su da nas nema, hteli su da nas više nikada I nigde ne bude. A, Srbin, uprkos tome, živi i živeće. I nikome više neće dozvoliti ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovce.
Živela Srbija , živela Srpska, živela sloboda”, zaključio je premijer, a preneo Tanjug.
