Friday, December 21, 2018

КЊИГА „ЈАСЕНОВАЦ”

КЊИГА „ЈАСЕНОВАЦ"

У пробоју логораша 1945. просечна старост осамдесет шесторо преживелих била је 26 година. Сведок из тог пробоја Ервин Милер, иначе сајџија из Винковаца, касније је говорио како му људи нису могли веровати шта је све преживео, јер, како је рекао, то је могао да преживи – само логораш Потпис: Меморијални споменик на месту некадашњег логора у Јасеновцу

У тренутку када се у Хрватској из кругова крајње деснице већ увелико снимају филмови и пишу књиге о томе како Јасеновац није било место масовног страдања Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима за време Другог светског рата, књига Јасеновац (издање Фрактура) историчара Иве Голдштајна својим бруталним чињеницама са лица места ућуткује сваког ко не жели да суочи своју савест с мрачном страном новије хрватске историје. Голдштајн је на представљању овог дела у Загребу рекао како верује да је његова књига корак према бољем разумевању тог логора смрти о којем је „написано пуно истине, али и пуно лажи" и додао како његова књига нису само бројке већ „мрачна одисеја патње, живота и смрти" у једном од најстрашнијих концентрационих логора у Европи. Када се чита тих хиљаду страница, без обзира што се о Јасеновцу у протеклих 70 година већ пуно тога зна, та логорска „историја изнутра", најчешће преко изјава самих преживелих логораша, на више него мрачан начин открива размере злочина и мржње, као и неку врсту суморне величине људске жртве. Та страшна истина води ка само једном питању које брише сваку помисао на било каква политичка или историјска оправдања: како се тако нешто монструозно уопште могло догодити?

У том смислу Голдштајн у књизи цитира и Мирослава Крлежу који је још 1945. написао да описивање свих страхота које је проузроковао нацизам „јесте тема која очекује свог Шекспира, да бисмо бар приближно схватили дубину трагедија и тежину катастрофа које су нас задесиле".

Бојан Муњин


View article...

Enclosures:

160z120_JASENOVAC_4.jpg (7 KB)
http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2018_12//160z120_JASENOVAC_4.jpg

 

Tuesday, December 18, 2018

Голдстеин: Жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу

in4s.net

Голдстеин: Жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу

3-4 minutes


Јасеновац

Прије 15 година у Хрватској десни центар мицао је неке плоче, конкретно Мили Будаку и Јури Францетићу, а данас је ситуација таква да је ЈУСП Јасеновац лани посјетило девет школа, на националној телевизији промичу се књиге које негирају што се догодило у Јасеновцу, плоча с поздравом „за дом спремни" годину дана била је у Јасеновцу, па је премјештена неколико километара даље, Хрватски сабор одбија бити покровитељ Дана побједе, из државног прорачуна финанцирају се они који негирају злочине у Јасеновцу и таква ће земља предсједавати Еуропском унијом 2020. године. Све то је такорећи у даху набројао Твртко Јаковина с Одсјека за повијест загребачког Филозофског факултета на првој трибини циклуса „Хисторија у друштву" посвећеној недавно објављеној књизи „Јасеновац" Иве Голдстеина.

Јаковина је подсјетио и да се догађа све што је набројао иако је добро познато да су усташе жртве за своје логоре сабирале и у центру Загреба и при томе нису пазиле на то да то нетко не види.

Предсједница Управног вијећа ЈУСП-а Јасеновац Наташа Матаушић казала је да ревизионизам никада није био толико јак, снажан и организиран као данас. Предмет полемике постала је и тема страдања дјеце, па се негирају и усташки злочини над дјецом.

– Тренутачно у Хрватској влада култура заборава, не култура сјећања и о мјестима усташких злочина попут логора Даница у Копривници нитко не води рачуна, казала је Матаушић. Осврнула се и на стални постав ЈУСП-а Јасеновац, присјетила се да је тај постав тадашњи предсједник Стјепан Месић критизирао готово као ревизионистички и прије него што га је видио, али и наговијестила да ће постојећи постав бити допуњен.

The SAVEUR Cookbook Club Takes a Road Trip to Catalonia

Сам ЈУСП Јасеновац има озбиљних потешкоћа у функционирању. Предсједник установе Иво Пејаковић подјсетио је да је ЈУСП основан 1968. године и тада је замишљен као меморијални музеј. Ни данас нема научни, музеолошки, едукацијски јер ни данас није замишљен да има тако специјализиране одсјеке. Ђорђе Миховиловић из ЈУСП-а Јасеновац пожалио се на кадровску поткапацитираност и недостаје број људи који раде у установи и понадао да ће се ЈУСП из музејске издићи барем на разину музејско-документацијског центра.

Аутор књиге Иво Голдстеин поручио је да жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу. Његова књига је тачка од које треба кренути даље, а тај корак даље могла би, дапаче и требала, бити пријеко потребна сарадња више институција из Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине на попису жртава. Непостојање те сарадње Голдстеин је оцијенио неуспјехом политике. Ревизионисти и негационисти који данас говоре о Другом свјетском рату промовирају састав изокренутих вриједности и лоши момци постају добри момци, закључио је Голдстеин, док је Невен Будак указао на то да је расправа о усташама и партизанама данас заправо расправа о нама.

Извор: novilist.hr

 

Sunday, December 16, 2018

Grajf: Prestati sa revizijom istorije

infosrpska.ba

Grajf: Prestati sa revizijom istorije

5-6 minutes


Foto: SRNA

Na promociji monografije "Јasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti", Grajf je naglasio da se može povući paralela između Јasenovca i Aušvica.

Prema njegovim riječima, ono što je posebno interesantno jeste da su u Aušvicu pokušavali da imitiraju način na koji su nacisti u svojim koncentracionim logorim zlostavljali sve negermanske narode do njihovog istrebljenja.

"Moramo se boriti da se stane u kraj reviziji istorije. S tim se mora stati. Јasno je da zločine ne možemo gurati pod tepih, da se istina mora iznijeti na vidjelo. Istorija je činjenica, a ne pričanje i prepričavanje", istakao je Grajf, koji je danas održao predavanje u Multiplesku "Doli Bel" u Andrićgradu.

On je izrazio nadu da će svijet spoznati istinu o Јasenovcu i da nisu uzalud bačene godine istraživanja koje su bile posvećene tom pitanju i rasvjetljavanju onog što se tamo desilo, te da će konačno dobro pobijediti zlo.

"Uprkos svim polemikama o broju stradalih u Јasenovcu, odgovorno tvrdim da je oko 700.000 ljudi na brutalan način izgubilo život u tom logoru. Ako uzmemo u obzir i sve nesrećne ljude koji su izgubili život na putu do Јasenovca, taj broj bi mogao da bude i veći", rekao je Grajf novinarima u Multipleksu "Doli Bel" u Andrićgradu.

Grajf je rekao da ne postoji nijedna arhiva u vezi sa temom Јasenovca koju nije posjetio i dodao da je uvijek zainteresovan za pitanja koja su bila zanemiravana u prošlosti ili zaboravljena.

On je istakao da je oživljavanje neonacizma i neoustaštva jedno kompleksno pitanje i nešto što se dešava, što je realnost, i da su poricanja koja dolazi sa te strane veoma slična poricanju Holokausta.

"Svakog minuta treba da budemo svjesni toga i treba da nas bude strah te činjenice", rekao je Grajf.

Monografija "Јasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti" predstavlja multidisciplinarnu studiju Grajfa, u kojoj je prvi put izvršena uporedna analiza Aušvica i Јasenovca.

Autor potvrđuje tezu istoričara iz Izraela, ali i iz drugih zemalja svijeta, da Јasenovac nije bio radni logor, već da je bio logor smrti.

Ovu tvrdnju dokazuje i saznanje o 57 metoda mučenja i ubijanja u Јasenovcu.

Monografija autora Grajfa, svjetski poznatog borca protiv revizije istorije, opisuje kao uporednu analizu zločina u dva, kako kaže, najstrašnija koncentraciona logora, Aušvicu i Јasenovcu.

"U Јasenovcu su pogažena sva ograničenja neljudskosti i zato se i danas moramo boriti protiv ideologija koje su dovele do tako strašnih zločina", rekao je Grajf.

Čuveni svjetski reditelj Emir Kusturica poručio je da Јasenovac treba tretirati kao jednu vrstu pogroma koja nije zabilježena u istoriji.

On je rekao da su u jednom opštem haosu, kada je 300.000 pušaka poražene srpske vojske putovalo zajedno sa poraženima po Srbiji, uglavnom zapadnoj, u julu 1942. godine hrvatske ustaše, ne samo po logorima, nego i po ulicama i livadama klali Srbe.

Ta se vijest, rekao je on, pročula po Srbiji, pa je priroda srpskog ustanka zapravo bila priroda reakcije na stradanje Srba u Hrvatskoj.

"Јevreji su strukturno stradali po logorima, a Srbe su stavljali u poziciji u kojoj su goloruki bježali, dok su ih ustaše hvatale ispred kuća i klali", podsjetio je Kusturica.

Gojko Rončević Mraović, koji je kao dijete preživio stradanja u ustaškim logorima, rekao je novinarima da je rođen u selu Trstenica, u okolini Zagreba, tada etnički čistom srpskom selu.

"Kada su ustaše uzele vlast 1942. godine, počeo je pogrom Srba tako da je tada u selu ubijeno 265 ljudi", rekao je Mraović, naglasivši da su njemu nacisti ubili svih pet članova porodice, a oca, majku i mlađeg brata su zaklali.

On je naveo da je tada imao sedam godina, nakon čega je otišao u zbijeg na Petrovu goru.

"Poslije sam se sa bakom vratio u selo. Tu su nas zatekle ustaše i odvele su me u dječiji koncentracioni logor Јastrebarsko, gdje je bilo oko 3.500 djece sa Kozare, Koruduna, Banije, Like i Slavonije, čiji su roditelji pobijeni", kaže Mraović.

On je naglasio da su u logoru bili veoma okrutni prema djeci. Prema njegovim riječima, svakog dana umiralo je osmoro do desetoro djece zbog neuhranjenosti, bolesti, raznih tortura.

"Upravnik logora bila je Barta Pulherija, svastika čuvenog koljača Mile Budaka. Odabrali su tada oko 60 djece, među kojima sam bio i ja. Htjeli su da nas vaspitavaju u ustaškom duhu, oblačili su nam ustaške uniforme, dva puta dnevno smo išli u crkvi, tako da je u toj grupi bilo manje umiranja. U avgustu 1942. partizani su oslobodili taj logor, tako da smo i mi dočekali slobodu", prisjeća se preživjeli logoraš Јasenovca.

On je naglasio da je više od 10.000 djece, među kojima je bio i on, spasila Dijana Budisavljević.

Izdavači monografije su Institut za Holokaust Šem Olam /Izrael/, Fondacija za projekte edukacije o Holokaustu /Majami, SAD/ i Akademski koledž Ono /Izrael/.

Predavanjem Gideona Grajfa i predstavljanjem monografije počeo je trodnevni naučni skup "Gozba i književnost".

U okviru ovog skupa, večeras u 18.00 časova biće promovisana knjiga "Šta mi ovo treba" Emira Kusturice.

 

Saturday, December 08, 2018

SKANDALOZAN AUTORSKI TEKST: Pohvala Jasenovcu kao mestu za odmor

novosti.rs

SKANDALOZAN AUTORSKI TEKST: Pohvala Jasenovcu kao mestu za odmor

J. Matijević

4-5 minutes


Zoran Hamović svoj stav o knjizi koja negira zločine u logoru smrti nazvao štamparskom greškom. Autora koji je negirao stravične zločine nazvao hladnim istraživačem, koji je posvećen činjenicama

BURA koju je u srpskoj kulturnoj i političkoj javnosti izazvao autorski tekst Zorana Hamovića, književnika, izdavača i člana predsedništva Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića, napisan povodom minulog Sajma knjiga u Zagrebu, još se ne stišava. Lavinu reakcija u medijima i na društvenim mrežama podigao je deo u kome on za sramnu i kontroverznu knjigu "Radni logor Jasenovac", gde se mučilište i stratište naziva mestom za razonodu, a za njenog a autora napisao: "Igor Vukić, publicista, politikolog, hladni istraživač, posve predan činjenicama, daje svoj doprinos drugačijem razumevanju logorske ustanove i njenog delovanja."

Pročitajte još: Zagrebački istoričar: Hrvati negiraju sramnu istoriju

Vukićevo delo, međutim, kritikovali su i istaknuti hrvatski istoričari. Reč je o jednom od najsramnijih pokušaja negacije zločina u Jasenovcu i manipulacije brojem žrtava, jer je autor zloglasni logor i jedno od najvećih stratišta Drugog svetskog rata predstavio kao zabavište, a žrtve kao posetioce kulturnih priredaba i polaznike kurseva! Osim toga, u knjizi se navodi da je Jasenovac bio mesto na kojem nije bilo ni monstruoznih ubistava, već samo "nekoliko grupnih egzekucija koje su posledica odmazde za bežanja, disciplinske prekršaje ili pokušaje pobune", a negira i postojanje dečjeg konclogora.

Pročitajte još: VODEĆI ISTRAŽIVAČ HOLOKAUSTA: Ustaše se zabavljale u Jasenovcu, objavićemo knjigu istine, svet mora da zna

- U tom tekstu želeo sam da suprotstavim dve knjige o Jasenovcu, koje su se pojavile na Sajmu knjiga u Zagrebu, i to pažljivom čitaocu mog teksta neće promaći - kaže Hamović za "Novosti". - Prva je odlična studija Ive Goldštajna "Jasenovac", a druga je njena suprotnost, knjiga Igora Vukića. Uz nju sam naveo deo iz kataloga. Prilikom štampanja mog autorskog teksta u "Vremenu" izostavljeni su navodnici, pa bi se moglo pomisliti da hvalim Vukića i njegovo delo. A, ko bi, zapravo, mogao reći bilo šta pozitivno o Jasenovcu?

Igor Vukić

Kada se govori i piše o monstruoznoj fabrici smrti - Jasenovcu, akademik Vasilije Krestić kaže da je za "finalni tekst" neophodna koncentracija i autora i izdavača.

- Štamparske greške su uvek moguće, ali kada neko piše o Jasenovcu važno je da pročita tekst pre štampanja - kaže akademik Krestić. - Poslednjih godina u Hrvatskoj su se pojavile knjige o Jasenovcu čija se sadržina graniči sa bezobrazlukom i bezočnim nipodaštavanjem jasenovačkih žrtava. Tu više nema ni nauke, ni trunke morala, niti zdravog razuma. Na delu je bežanje od istine i zločina, obmanjivanje javnosti i falsifikovanje istorije. Treba da shvatimo da imamo posla s ljudima koji su spremni da iskrivljuju i krivotvore istoriju kako bi je upodobili dnevnopolitičkim i državnim interesima.

Zoran Hamović

UGOSTILI, PA SE POKAJALI

SKANDALOZNO gostovanje Igora Vukića na HRT, u emisiji "Dobar dan Hrvatska", gde je zapravo promovisao svoju sramnu knjigu, osudila je većina hrvatskih medija. Potom se oglasilo i rukovodstvo HRT ogradivši se od tog gostovanja, održana je i hitna sednica Programskog saveta, ali je voditeljka emisije Marina Medved Pulić u pismu medijima rekla da je uredništvo HRT znalo koga je pozvalo u goste.

IMENA STRADALE DECE

NA tramvajskim i autobuskim stanicama u Novom Zagrebu, aktivisti pokreta "Antifa Zagreb" lepili su plakate sa imenima dece koja su stradala u logoru Jasenovac. Iz ovog pokreta poručuju da negiranje ustaških zločina "neće proći". U Jasenovcu život je izgubilo 20.101 dete mlađe od 14 godina. Aktiviste je na akciju podstaklo sve češće promovisanje knjiga koje negiraju užase iz koncentracionog logora Jasenovac.

 

Friday, November 23, 2018

Представљена Голдштајнова монографија о Јасеновцу

standard.rs

Представљена Голдштајнова монографија о Јасеновцу - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

4-5 minutes


четвртак 22. новембар 2018. 16:47

Књига садржи две паралелне приче – једна је хронологија логора, а друга је проблематска и бави се темама као што су депортације, убијања, итд.

Монографија „Јасеновац" историчара и универзитетског професора Иве Голдштајна, представљена је синоћ у Новинарском дому у Загребу. Аутор верује да је књига корак према бољем разумевању тог логора смрти о којему је, рекао је, „написано пуно истине, али и пуно лажи".

Дело Иве Голдштајна је објавила издавачка кућа „Фрактура", а према речима издавача Сеида Сердаревића, аутор на око хиљаду страница монографије доноси обиље архивске грађе, али и причу чувара и жртава тога логора.

Оцењује да аутор јасно одговара на ревизионизам који је о Јасеновцу присутан у јавном простору од 2012.

Голдштајн је рекао да логором у Јасеновцу бави више од 20 година, од 1999. када је био сведок на суђењу Динку Шакићу, једном од бивших заповедника Јасеновца.

Подсетио је да је са својим оцем Славком Голдштајном у књизи „Холокауст у Загребу" из 2001. једно поглавље посветио јеврејској јасеновачкој трагедији, као и да су поступно проширили ту причу на општи приказ историје Јасеновца у књизи „Јасеновац и Блајбург нису исто" из 2011.

Приказ је тако, рекао је, достигао стотинак страница и био је костур за ширење текста, али га је требало реорганизовати. Споменуо је да је покојном оцу предложио да заједно напишу књигу, али је отац, рекао је, тада имао други пројекат, те се њихова сарадња није остварила.

Књигу је, рекао је, почео да пише у време док је био амбасадор у Паризу.

Она садржи две паралелне приче – једна је хронологија логора, од његовог настанка у августу 1941. до нестанка у пробоју у априлу 1945, а друга је проблематска, бави се темама као што су депортације, пљачке, глад, мучење, убијање и умирање.

Голдштајн је напоменуо да је прочитао и анализирао многа и различита сведочења, попут оних Илије Јаковљевића, Ервина Милера и Милка Рифера. Истакао је да су она битан темељ књиге и мозаик приче о логору Јасеновац.

Тако је, додао је, Ервин Милер сведочио да се спасио у пробоју логора и да људи нису могли да му верују шта је све преживео јер је то, како је и сам рекао, могао да преживи само логораш.

Голдштајн је рекао да готово нико од присутних у публици не би могао да преживи Јасеновац јер је у пробоју просечна старост 86 преживелих била 26 година, а најстарији преживели имао је 44 године.

Подсетио је и да је његова професорка Мирјана Грос, када је након много времена проговорила о свом логорашком искуству, рекла да је свако јутро снажила вољу говорећи себи – можеш преживети до вечерас, а тако је успела спасити и мајку.

Aналитичар, коментатор и публициста Вук Перишић истакао је на скупу да се ревизионизам не може избећи, али да с њим треба полемисати. Навео је и да је јасеновачки логор смрти „крвава фуснота нацистичке окупације Европе", и додао да је у Голдштајновој монографији први пут на једном месту монографијски обрађен један од феномена Другога светског рата.

Рецензент ове књиге, Горан Хутинец, оценио је да је Голдштајн обрадио тему Јасеновца на модеран начин, у складу с начелима „интегрисане историје" у чему се, како је рекао, у Хрватској доста каснило.

Извор Танјуг/РТС, 22. новембар 2018.

 

Tuesday, November 13, 2018

Горан Шарић: Хрватска држава стоји иза књиге "Мит о Јасеновцу",

nspm.rs

: Горан Шарић: Хрватска држава стоји иза књиге "Мит о Јасеновцу", у којој се логор приказује као "забавиште и позориште"

:

3-4 minutes


 БЕОГРАД - Само за истраживање архивске грађе за књигу "Мит о Јасеновцу" хрватска држава је одобрила више од 6.000 евра, а то нису никаква истраживања него памфлети. Дакле, држава прећутно стоји иза таквих ствари, каже католички теолог и историчар Горан Шарић.

Шарић за Политику наводи да се у књизи Романа Лељака тврди да је Јасеновац постојао и после 1945, иако је кустос музеја Јасеновац објавио књигу са више стотина фотографија које показују да никакав логор тамо није постојао.

"Њихов је циљ да прикажу да је од 1941. до 1945. то практично било забавиште и позориште. Само не кажу да су сви глумци из тог 'позоришта', осим једног, убијени", рекао је он.

Према његовим речима, позивају се на Брозово наређење да се Јасеновац затвори.

"Ја сам видео тај документ. Тамо пише да се затвори логор Јасеновац у Барањи, код Осијека, који је био логор за фолксдојчере и који је од овог Јасеновца удаљен 150 километара", навео је Шарић.

Онда се, истиче он, као позивају на документе у којима наводно стоји да "није било убијања", а у оригиналном документу се каже "тај дан није било убијања", а онда се две странице касније детаљно описују покољи.

Шарић додаје да аутор књиге у којој се поричу злочини у Јасеновцу, Роман Лељак, иначе двоструки осуђеник, каже у првој реченици "генерал Владо Дапчевић", а он никад није био генерал, него његов брат.

"Дакле, он већ на почетку не зна о чему прича, али добија медијски простор. И Католичка црква му организује предавања по целој Хрватској. И на тај начин ствара предуслове за нове сукобе, нове ратове и нове Јасеновце", рекао је овај католички теолог и историчар.

Према његовим речима, у Хрватској постоји један мит који каже да су Срби и Хрвати два најразличитија народа и да је тај читав хрватски наратив базиран на негирању заједничког порекла са Србима.

Шарић нема добро мишљење ни о српским историчарима, за које каже да "нису написали ни једну једину књигу која би се бавила овим негирањем геноцида у Јасеновцу" и сматра да су "у Србији интелектуалне елите потпуно подбациле".

"Овде влада једна аутошовинистичка матрица. Имате угледне историчаре који држе катедре, а прихватају наратив српских непријатеља. У Хрватској имате другу крајност - претерани роматизам, национализам", рекао је Шарић, који је, пише Политика, оштар критичар политичких елита, али не само у Хрватској, него и у Србији.

Шарић је, наводи лист, навукао бес у Хрватској после објаве на фејсбуку о Олуји, када је питао "шта је тачан повод за славље, то што је протерано 200.000 људи са њихових огњишта, спаљивање кућа, пустошење села...ако се слави одлазак Срба, зашто се онда не прославља одлазак 400.000 Хрвата које је слична политика отерала".

Шарић тврди, наводи Политика, да су Словени староседеоци у Европи, да се на Балкану развила прва европска цивилизација, да Албанци не воде порекло од Илира...

(Танјуг)

 

Wednesday, October 31, 2018

ХЕБРАНГ: Фантомске јаме и лажи о Јасеновцу

iskra.co

ХЕБРАНГ: Фантомске јаме и лажи о Јасеновцу

3 minutes


31.10.2018. - 10:27

Јасеновац (Фото: ТАНЈУГ)

Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином.

Некадашњи сарадник Фрање Туђмана, министар здравља и одбране Андрија Хебранг, јаме у које су током Независне Државе Хрватске бацани Срби, назива – фантомским.

„Шаранова јама је само једна од безброј лажи са којима се већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци", тврди Хебранг.

Он потпуно подржава истријски ревизионизам Романа Љељка, који у својим књигама тврди да у Јасеновцу „људи нису убијани већ спасавани", те да је то „гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба".

Љељак и његови истомишљеници тврде да усташе нису извршиле геноцид ни на Козари, нити у Јасеновцу, већ да су за страдања Срба криви – партизани и они који су дигли устанак проитв НДХ.

Хебранг Љељка назива „јединственом појавом у хрватској стварности".

За Хебранга је геноцид у Јасеновцу „лаж којом се покорава хрватски народ деценијама", али признаје да је тамо било и усташких злочина.

Као и други хрватски десничари, Хебранг за све криви „југо-комунистички" кадар, који је, како тврди, „урастао у ткиво нове Хрватске".

Он их види у Влади Хрватске, судовима, странакама, власницима нових предузећа, директорима банака, уредницима у медијима, те у полицији и обавјештајној заједници, наводе хрватски портали.

Андрија Хебранг старији био је сарадник Јосипа Броза Тита у партизанском покрету, али се након рата политички разишао са њим и изгубио све почасти и функције.

Многи историчари Андрију Хебранга старијег сматрају хрватским националистом у тадашњим партизанским редовима.

РТРС

 

Monday, October 22, 2018

Грајф: У Јасеновцу су усташе уживале у мучењу

rtrs.tv

Грајф: У Јасеновцу су усташе уживале у мучењу

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes


Гидеон ГрајфФото: Novosti.rs

Он је нагласио да је страшна и неспорна истина да су чак и њемачки официри који су посјећивали Јасеновац и друге логоре у Хрватској били згранути бруталношћу коју су у њима видјели.

Грајф је за Телевизију "Пинк" рекао да усташтво није заборављено, што је изузетно опасно, те оцијенио да се тој идеологији треба стати на крај и објаснити младима да је не треба подржавати, већ напротив.

Када је ријеч о жртвама Јасеновца, Грајф каже да је минимална цифра 750.000 мртвих. "Ово је минимални број, али можда је и већи. Волио бих да вас подсјетим на комисију од 1945. године која је одредила да број жртава можда иде и до милион и по", навео је Грајф.

Он каже да његова књига "Јасеновац - Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности", која ће бити промовисана на београдском Сајму књига, описује 57 метода мучења којима су се користиле усташе.

"Није био циљ само убити жртве, већ и да пате. Убице су, сигуран сам, уживале у мучењу. Сама смрт није била довољна, већ и садизам. Јасеновац је био изузетно суров, па је чак и један СС официр рекао да је овај логор био превише бруталан", указао је Грајф.

Он је истакао да је у прикупљању материјала за своју књигу имао приступ многим архивама и да је дјело производ великог истраживања.

"Надам се да ће допринијети знању о Јасеновцу", додао је Грајф, чија је књига преведена и на српски језик и посвећена је свим брутално убијеним у том логору.

 

Tuesday, September 25, 2018

HRONIKA USTAŠKIH NEDELA: Istina o genocidu u NDH izaći će u četiri toma

novosti.rs

HRONIKA USTAŠKIH NEDELA: Istina o genocidu u NDH izaći će u četiri toma | Društvo

R. DRAGOVIĆ

4-5 minutes


Počinje rad na izradi enciklopedije o stradanju Srba, Jevreja i Roma pod ustaškim režimom u Hrvatskoj. Četvorotomno delo po ugledu na Enciklopediju holokausta biće objavljeno do 2023. godine

STRADANjE srpskog, jevrejskog i romskog naroda tokom mračne vladavine ustaškog režima prvi put će biti obrađeno u jedinstvenoj "Enciklopediji genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj". Ova četvorotomna knjiga koja bi trebalo da bude objavljena do 2023. godine zaokružiće sva dosadašnja saznanja i istraživanja o zločinima na prostoru hrvatske kvislinške tvorevine tokom Drugog svetskog rata.

Pročitajte još: ČUVENI AMERIČKI ISTORIČAR: NDH i Nedićeva Srbija nisu isto

Rad na pripremi ovog dela već je počeo, a u njemu će učestvovati međunarodna grupa koju će činiti više od stotinu naučnika i stručnjaka iz raznih oblasti. Zadatak ovog tima biće da, po uzoru na "Enciklopediju holokausta" koju je izdao izraelski Jad Vašem, sakupi i obradi informacije o genocidu u NDH koja je sadržana u više hiljada knjiga, naučnih radova, studija i drugih publikacija.

Iza pripreme ove jedinstvene antologije stradanja stoji beogradski Muzej genocida, Odbor za Jasenovac SPC, kao i vlade Srbije i Republike Srpske.

- Istraživanje genocida u NDH traje od završetka Drugog svetskog rata, ali ovakvo izdanje još nije napravljeno - kaže za "Novosti" direktor Muzeja genocida, istoričar Veljko Đurić Mišina. - Osim što će to biti sinteza svih saznanja o mračnom dobu NDH, enciklopedija će biti i najbolji odgovor na učestale pokušaje revizije istorije u današnjoj Hrvatskoj.

Pročitajte još: Hrvati uz NDH, u partizanima ratovali Srbi

Prema Đurićevim rečima, u izradi ovog dela biće primenjena metodologija izraelske enciklopedije, a očekuje se i pomoć stručnjaka iz Jad Vašema. To podrazumeva da svaka odrednica sadrži ne samo pojam vezan za genocid, već i relevantne dokaze - nazive mesta i imena aktera, dokumenta i fotografije. Obrada građe, prema planu, trajaće oko četiri godine, a enciklopedija će po završetku posla biti objavljena dvojezično (srpski, engleski) u štampanom i digitalnom formatu. Prvi primerci biće poslati na više stotina adresa širom sveta, a među adresantima naći će se ustanove za istraživanje posledica Drugog svetskog rata, muzeji i biblioteke širom sveta.

- To će biti najbolja brana od prekrajanja istorije i zloupotrebe događaja iz prošlosti. Genocid nad Srbima, Jevrejima, i Romima u NDH bio je sveobuhvatan i protezao se na više od deset komponenti - od zakonodavstva, ekonomije, propagande, religije, pa sve do sistemskog organizovanja egzekucija. Delo koje pripremamo obuhvatiće sve ove oblasti - objašnjava Đurić.

 

POMOĆ REPUBLIKE SRPSKE

IZRADA Encikopedije genocida u NDH biće najveći poduhvat domaće istoriografije, iza kojeg će sredstvima i drugom pomoći stajati i Republika Srpska. Istoričari iz Srpske izuzetno su zainteresovani za rad na ovom delu. Na čelu banjalučkog tima saradnika stajaće istoričar Dragan Davidović, sadašnji direktor sekretarijata za vere Republike Srpske, koji će biti i jedan od urednika izdanja.

ŽRTVE NA 1.000 STRATIŠTA

KOLIKI je posao pred timom saradnika na Enciklopediji genocida svedoči podatak da su Srbi, Jevreji i Romi masovno ubijani na čak 1.000 stratišta, od kojih mnoga do danas nisu ni tačno locirana niti obeležena. Dodatni problem istoričarima pravi i činjenica da stradanje u vreme fašističkog režima Ante Pavelića posle rata nikada nije celovito istraženo niti do kraja dokumentovano i sistematizovano.

 

Monday, September 10, 2018

Амерички писац: Степинац је убијао Србе уз благослов Ватикана, Месић идеолог новог фашизма

in4s.net

Амерички писац: Степинац је убијао Србе уз благослов Ватикана, Месић идеолог новог фашизма

7-9 minutes


Фото: Новости

Џеред Израел, амерички писац и бивши члан Комисије РС за истину о Јасеновцу: Ватикан и Њемачка последњим ратом на Балкану наставили онај из 1941. Изнад Книна Израелци летјели због Ватикана

НА суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961, Александар Арнон, сведок оптужбе, открио је да је у Јасеновцу убијено око 600.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада Срба.

Број настрадалих ваших сународника од 1941. до 1945. далеко је већи од милион, и то је историјски податак за све којима је до истине. Каже ово, у интервјуу за „Новости", Џеред Израел, амерички писац и члан Комисије РС за истину о Јасеновцу. Истраживач улоге Ватикана у нацистичким злочинима објашњава и зашто је сведочење Арнона битно:

Он је био секретар Јеврејске заједнице у Загребу 1941, а након нацистичке инвазије и оснивања НДХ, умјесто да бјежи, он остаје и пријављује се директиви за јавни ред и безбједност у којој су радиле усташе.

Арнон је имао јединствену позицију, тајно се састајао са антиусташким подземљем, редновно обављао инспекције усташких логора смрти, покушавао је да добави храну и умањи патње заточених, разговарао са њима, свештенством, усташким и Гестаповим званичницима и биљежио све што је сазнао.

Тврдите и да је „дијалог" између СПЦ и Ватикана, око проглашења Степинца за свеца, беспредметан?

Степинац је био ратни злочинац који је у име католичке вјере Србе покрштавао, убијао и протјеривао. Када је 1945. ухапшен и суђено му, у Америци је Света столица то покушала да прикаже као освету комуниста. Реаговала је Титова влада, а највећу улогу одиграо је Сава Косановић (Теслин нећак, краљев па Брозов амбасадор).

 

Он је 1947. написао књигу „Кејс архибишоп Степинац", гдје је цитирао изводе из хрватске штампе од 1941. до 1945. Наиме, усташе и Ватикан су били убијеђени да ће њихова држава трајати и у новинама су се хвалили својим злодјелима над комшијама Србима. У томе је предњачила црквена штампа. Главни уредник свих тих новина био је вођа тзв. Католичке акције Алојзије Степинац, који се и сам „лаћао пера" и писао о овим злочинима. Одмах по објављивању Косановићеве књиге, све полемике у Америци о Степинцу су стале. Његову књигу купио сам преко интернета, за 35 долара, казаи је Џеред Израел за Новости.

Без компромиса

Џеред Израел важи за човјека „без компромиса". Био је члан међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу која је блиско сарађивала са владом РС. Својевремено је био оснивач америчке мреже за подршку одбране Слободану Милошевићу на суђењу у Хагу.

У својој земљи је познат по томе што је као студент 1969, на Харварду, организовао антиратне демонстрације и на 15 дана, први и последњи пут у историји, затворио престижни факултет у Бостону. Израел је главни и одговорни уредник сајта The Emperor s New Clothes.

* Како се код вас јавило интересовање за догађаје на Балкану?

Деведесете године у Југославији биле су велики изазов за сваког интелектуалца у свијету. О антифашистичком карактеру вашег народа сазнао сам преко оца који је био политички активан у своје вријеме. Подсјетио ме је да су Срби били хероји антифашизма у Европи. Затим сам сам почео да истражујем.

* Шта вам је било упечатљиво?

Прегледајући архиву „Њујорк тајмса" видио сам да се у чланцима из 1945, 1961, 1972. (све до 1991), о Јасеновцу говори као о стратишту у Хрватској гдје је убијено од 700.000 до 800.000 углавном Срба. У енциклопедији Јад Вашема из 1990. наводи се број од 600.000.

А затим, како се разбуктавао рат на Балкану, број убијених Срба се свео на неколико десетина хиљада. Ватикан и Њемачка су, у ствари, наставили посао из 1941. Следећи историјска документа, потпуно је јасно да је Ватикан најзаслужнији за стварање НДХ и да се за такву монструм државу залагао и прије 1941.

Стјепана Месића карактеришете као идеолога новог хрватског фашизма?

Подсјетићу на његов говор пред хрватским исељеницима у Аустралији из 1992. и говор у Кнесету 2001. У првом обраћању је рекао: „У Другом свјетском рату Хрвати су два пута побиједили и немају разлога да се никоме извињавају. То што траже од Хрвата – Ајде, идите да клекнете у Јасеновац… Ми Хрвати немамо пред ким клечати.

Ми смо побиједили 10. априла 1941, када су силе осовине признале Хрватску државу и побиједили смо јер смо се нашли после рата опет са побједницима." У Кнесету је боравио 2001. како би се наводно извинио за 30.000 убијених Јевреја у НДХ, а није поменуо ни убијене ни убице. Умјесто тога је рекао: „Ово је право мјесто и права прилика да се ослободимо терета из прошлости", показујући да доживљава Холокуст као „баласт". И, умјесто да га „шутну" из Кнесета, појавили су се чланци да се ради о антифашисти, наводи Џеред Израел за „Новости"

Шта се догодило па Израелци нису примијетили подвалу?

Догодила се политичка промјена, и великом дијелу свјетске јавности је одговарало да се умањи одговорност Хрватске и Ватикана за Други свјетски рат, као и за рат деведесетих на Балкану.

Тај тренд је настављен и 2007, када је у Јасеновцу отворена нова хрватска изложба о логору на којој је представљен списак од 69.842 убијених. Том отварању су присуствовали и представници центра „Симон Визентал".

Хрватска није нормална земља

Први сте, још 2006. године, указали на Марка Перковића Томпсона и његову музику?

Мислите на моје писмо сенатору Крису Евансу из Канбере? Тада сам га упозорио ко долази у госте и шта пјева, апелујући да се том нацисти забрани улазак у Аустралију.

Пратим вашу штампу и ви тек сад полемишете о томе да ли је он фашиста или не. У свакој нормалној земљи такав човјек би био затворен. Хрватска није нормална земља!

Срби су били шокирани летом израелских авиона ове године над Книном током хрватског обиљежавања „Олује".

Овај ужасни поступак није учинио израелски народ, него влада. Мислим да фракција у влади, знајући да Ватикан стоји иза европског непријатељства према Израелу, покушава да удовољи Ватикану тако што ће помоћи да се очисти образ њиховог омиљеног љубимца. Истина је да се угађање Ватикану увијек рђаво врати, и мислим да су многи Израелци ужаснути овим чином.

* Око „Олује" сте се спорили и са Слободаном Милошевићем док сте му помагали у Хагу?

Он је био трагична фигура трагичног дијела историје. У последњем од седам наших дугачких разговора, питао сам га зашто није војно интервенисао у Крајини и спријечио егзодус становништва, на шта ми је одговорио да је био убијеђен да ће то учинити Унпрофор.

Наљутио се на мене када сам му споменуо да Унпрофор ни простом није мрднуо претходно у мају 1995. током акције „Бљесак", и практично смо се тако и разишли. Из најбоље намјере сам му замјерио и то што је пред судом „признао" масакр у Сребреници, мада је добро знао да се он није догодио.

* Поменули сте Сребреницу?

Већ шест година истражујем догађај из јула 1995. и ускоро ми излази књига. Геноцид се, наравно, није догодио. Све личи на „случај Драјфус".

Српским официрима и политичарима је пресуђено за нешто што се није догодило. Извори ове преваре се такође налазе у Ватикану, а све је режирано да се уништи понос Срба и да се они дубоко трауматизују.

* Зашто Срби сметају?

Злочин Срба је њихово постојање, што значи да су одбили да се прилагоде и подвргну контроли Ватикана, и што су свједоци ватиканског саучесништва у нацистичким и усташким злочинима у Другом светском рату.

Штавише, Ватикан жели да контролише руско православље, а српски отпор има велики утицај на руски народ, који у великој мјери поштује Србе. Зато Срби морају бити покорени, сломљени и дискредитовани.

Извор: Новости

 

Thursday, September 06, 2018

Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein je jučer na Večernjem objavio članak Tek je svaki peti Židov u NDH živ dočekao 1945. što je bilo pomalo iznenađujuće, jer koliko nam je poznato, Goldstein nije dosad pisao za Večernji. Ako je Večernji time htio napraviti balans prema svojim desnim autorima (Ivkošiću, koji je nedavno relativizirao strahote Jasenovca), po publici koja je komentirala Goldsteinov članak (479 komentara) vidi se da tog balansa, a još manje pomirenja još dugo neće biti. Danas je objavljen i novi članak Ive Goldsteina za Večernji – Spasonosni bijeg u antifašističke odrede: Moj tata je partizan!.

 

Friday, August 31, 2018

Kome smeta Jasenovac?

pcnen.com

Kome smeta Jasenovac? | PCNEN

Objavio/la PCNEN

7-9 minutes


Drugi pišu 31. Aug. 2018. | 07:12

Piše: Menachem Rosensaft

Postoje strašne realnosti povijesti koje nitko, čak i s najmanjim integritetom ili osjećajem pristojnosti, ne smije dovoditi pod znakom upitnika, iskrivljavati ih ili negirati.

Pokolj milijuna Židova u logorima smrti Auschwitz-Birkenau, Treblinka, Majdanek, Belzec, Chelmno i Sobibor tijekom Holokausta u Drugom svjetskom ratu, upravo spada u ovu kategoriju.

To se odnosi i na fundamentalnu činjenicu da je ovaj zločin protiv čovječnosti počinila nacistička Njemačka i njezini multinacionalni fašistički suučesnici.

Svaki pokušaj da se negira, trivijalizira ili minimizira enormnost ovog genocida ili rehabilitirati, na bilo koji način, njegove počinitelje, je jednostavno rečeno, s moralne točke gledišta, bestidno.

Zato je negiranje Holokausta kazneno djelo u Njemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Italiji, Austriji, Rumunjskoj i brojnim drugim zemljama. Papa Franjo osudio je negiranje holokausta kao “ludilo”, a njegov prethodnik, papa Benedikt XVI., izjavio je kako je to “nedopustivo”.

Također je važno imati na umu kako tijekom Holokausta Nijemci nisu bili jedine masovne ubojice Židova, Roma i ostalih.

U regiji Pridnjestrovlje, koja je u to vrijeme bila dio Rumunjske, Željezna garda Hitlerovog saveznika Iona Antonescua entuzijastično je sudjelovala u pokolju između 150.000 i 250.000 Židova. U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), ustaše, predvođene Antom Pavelićem, počinili su brutalni genocid nad Srbima, Židovima i Romima.

Prema podacima Memorijalnog muzeja Holokausta Sjedinjenih Američkih Država, hrvatske su vlasti u vrijeme vladavine ustaškog režima ubile između 320.000 i 340.000 Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a više od 30.000 hrvatskih Židova je ubijeno u Hrvatskoj ili u Auschwitz-Birkenau.

Kako bi proveli svoju genocidnu shemu, ustaše su formirale mrežu domaćih koncentracijskih logora, zloglasnih zbog brutalnosti koja se u njima odvijala i usporedivi su s barbarstvom u njemačkim logorima smrti.

Najzloglasnija je bila skupina od pet logora pod zajedničkim nazivom Jasenovac, locirana nedaleko od Zagreba, često nazivana “Auschwitz Balkana”.

U ovim je logorima, prema Memorijalnom muzeju SAD-a, brutalno ubijeno negdje između 77.000 i 104.000 Srba, Židova, Roma i Hrvata koji su bili protivnici ustaškog režima. Spomen-područje Jasenovac poimenično je identificiralo 83.145 Srba, Židova, Roma i antifašista, koji su stradali u ovim logorima.

Ekstremistički elementi u Hrvatskoj godinama pokušavaju rehabilitirati ustaše i minimizirati zločine počinjene u Jasenovcu.

Najnoviji primjer ovog trenda je kolumna Milana Ivkošića, “Jasenovac očišćen od ideologizacije, pristranosti i komunističkih krivotvorina”, objavljena 17. kolovoza u najčitanijim hrvatskim novinama Večernji list.

Ivkošić s divljenjem i naizgled bez stida piše o knjizi “Radni logor Jasenovac” autora Igora Vukića, koja je, prema Ivkošiću, “u bitnoj opreci prema desetljećima nametanom mitu o Jasenovcu”.

Iako priznaje da su uvjeti u logorima bili teški, Ivkošić groteskno piše da je “u logoru bilo i zabave. Bilo je sportskih utakmica, pogotovo nogometnih, koncerata, kazališnih predstava među kojima su izvođena i djela što su ih stvarali sami zatočenici”.

Zabava? U Jasenovcu? Ivkošićev pokušaj da od njihove zle suštine ‘očisti’ Jasenovac i ustaše je za osudu. Za osudu je i njegova prezirna referenca “mit Jasenovca”.

Brutalno ubojstvo desetaka tisuća ljudi u Jasenovcu nije mit, gospodine Ivkošiću.

“Jasenovac je bio nečuveni logor smrti, nije postojao sličan u cijelom svijetu”, izjavio je bivši zatvorenik Milo Despot u intervjuu usmene povijesti koju čuva Memorijalni muzej SAD-a.

“Nijemci su likvidirali zatvorenike na suvremen način, dok su u Jasenovcu ubistva bila najokrutnija – s maljevima, čekićima i noževima, najmanje s metcima”, rekao je on.

“Nije bilo plinskih komora, ali također nije nedostajalo ni barbarstvo. Mnogi zatvorenici imali su prorezana grla ili su njihove lubanje bile smrskane; ostali su bili upucani ili obješeni po drveću pored Save”, napisao je o Jasenovcu novinar Nicholas Wood u New York Timesu 2006. godine.

Pitam se hoće li Ivković uzeti kao “zabavan“ za logoraše jedan od sljedeća četiri primjera ustaškog ponašanja u Jasenovcu:

U svom intervjuu Milo Despot svjedoči kako je ustaška postrojba stavila više od 100 djevojčica srpske nacionalnosti na teretni čamac, naredila im je da skinu odjeću, a zatim su ih pripadnici postrojbe zgrabili za kosu, prerezali im grla i bacili njihove leševe u rijeku.

U jednom drugom razgovoru, Mara Vejnović je kazala kako je vidjela kako su ustaše ubile skupinu djece s otrovnim plinom u vojarnama u Jasenovcu.

Eduard Sajer imao je zadatak iskopati masovnu grobnicu u jednom od jasenovačkih logora. Opisao je kako su ustaški stražari ubijali zatvorenike udarajući ih maljem po glavi, među kojima je bio i Eduardov mlađi brat i kako su on i ostali zatvorenici, koji su kopali, morali vući trupla u masovnu grobnicu. Sve što je Eduard mogao učiniti za svog brata bilo je uhvatiti ga u naručje i lagano ga staviti na posljednji počinak.

U svojim memoarima, “44 mjeseca u Jasenovcu”, Egon Berger opisao je hrvatskog franjevca Tomislava Filipovića – Majstorovića, također poznatog i kao “fra Sotona“, zloglasnog zapovjednika Jasenovca:

“Fratar Majstorović, čije je lice bilo našminkano i napudrano i koji je bio odjeven u elegantno odijelo i nosio zelenu lovačku kapu, s uživanjem je gledao svoje žrtve. Prišao je djeci, čak ih je i pomilovao po glavi. Pratili su ga Ljubo Miloš i Ivica Matković“.

“Fratar Majstorović je rekao majkama da će njihova djeca biti krštena i odveo ih od majki, dijete koje je fra Majstorović imao u naručju, nevino je dotaklo našminkano lice svoga ubojice. Majke, uznemirene, prepoznale su situaciju. Ponudile su svoje živote u zamjenu za milost prema djeci. Dva djeteta su spuštena na zemlju, a treće su bacili poput lopte u zrak. Fra Majstorović je uperio bodež, promašio je tri puta, ali četvrti put uz šalu i smijeh, dijete je probodeno bodežom”.

“Majke su se bacale na zemlju, čupale su kosu i užasno počele vikati. Ustaški stražari iz 14. osječke divizije su ih odveli i ubili. Nakon što je troje djece brutalno ubijeno, ove su zvijeri na dvije noge razmijenile novac, jer su se izgleda okladili tko će prvi pogoditi dijete s bodežom“.

Iskrivljujući jezivu stvarnost Jasenovca, Milan Ivkošić je oskvrnuo sjećanje na tisuće i tisuće nevinih muškaraca, žena i djece ubijene u logorima.

A objavljivanjem sramotne kolumne Ivkošića, Večernji list je postao sudionik u nedopustivoj kampanji rehabilitacije ustaša i zataškavanja njihovih zločina. I Ivkošić i Večernji list sada moraju biti pozvani na odgovornost.

Menachem Z. Rosensaft je generalni savjetnik Svjetskog židovskog kongresa. Predaje o zakonu genocida na pravnim fakultetima na Columbia sveučilištu i sveučilištu Cornell u SAD-u. Članak je objavljen na stranicama BIRN-a

Forum

 

Objavio/la

PCNEN

na 07:12. Objavljeno u

 

Tuesday, August 28, 2018

Свједочанства о ужасима и убијању дјеце у Јасеновцу

rtrs.tv

Свједочанства о ужасима и убијању дјеце у Јасеновцу

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

3-4 minutes


 

Јасеновац (Фото:Јавно власништво)

Портал "Телеграм" /telegram.hr/ подсјећа на свједочење Хрвата Илије Јаковљевића, присталице Хрватске сељачке странке, који је у логору провео нешто више од годину дана.

У својој књизи "Концлогор на Сави" он описује злочине усташа над српском дјецом.

"Још почетком мјесеца одвели су и однијели неколико стотина у ону стару турску кућу крај православне цркве. Заставник Анте и још један убили су их чекићем. Убијање је трајало три и по часа.

На Антуново их је опет нестало око четири стотине. Облијепљени су прозори на једној кући, како се ради када се тамане стјенице. Угушили су их `циклоном`", свједочи Јаковљевић.

Егон Бергер, који је Јасеновцу провео 44 мјесеца, свједочио је свакодневном терору.

"Група кољача ишла је према нашим баракама и зауставила се пред бараком другова Срба. Док је један дио кољача ушао у саму бараку, дотле су пред њом Љубо Милош, Модрић, Којић, који су имали у руци дрвене маљеве, чекали.

Док су усташе које су ушле у бараку избацивале једног по једног затвореника, они су их дочекивали и маљем у лобању за један непуни сат створили читаву хрпу побијених", наводи Бергер.

О звјерствима у Јасеновцу и сусједним селима пише у својим мемоарима и њемачки војни изасланик у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/ генерал Едмунд Глез фон Хорстенау.

Он је посебно писао о злочину из Црквеног Бока, српског села на Сави, у које су "упали усташки злочинци из сусједног концентрационог логора Јасеновац".

Фон Хорстенау пише да је "у ово несрећно мјесто нагрнуло у два наврата око 500 пропалица од 15 до 20 година под вођством двојице усташких натпоручника и да су све убијали, силовали жене и мучили их до смрти, а убијали су и дјецу".

Он је лично видио у Сави "леш жене којој су извађене очи, а у полни орган угурано дрво".

На основу свега што је доживио током свог мандата у НДХ за њемачког генерала није било дилеме да су усташе и њихов поглавник Анте Павелић "банда убица и злочинаца" и "нељудски садисти".

Историчар Хрвоје Класић наводи да је и бискуп Алојзије Степинац имао сазнања шта се догађа у Јасеновцу, али да није био баш гласан у осуди.

Ипак, и он је, у једном писму Павелићу, осврнувши се на седам католичких свештеника који су умрли у логору, написао да је "цијели Јасеновац срамотна љага за НДХ".

Нажалост, у данашњој Хрватској, ни радови свјетских историчара ни бројна друга свједочанства више нису релевантан извор.

На основу негационистичких, селективних и тенденциозних интерпретација хрватских ревизиониста сада чак и најтиражније дневне новине пишу о Јасеновцу као мјесту на којем је било "забаве... спортских утакмица, концерата, позоришних представа...".

Класић критикује ћутање већине у хрватском друштву на овакве ревизионистичке ставове.

"Недавно, приликом посјете Аушвицу, њемачки министар спољних послова изјавио је да је бука расиста и антисемита повезана са тишином већине", истиче он.

 

Tuesday, August 21, 2018

: Sramotno pisanje o Jasenovcu

rtv.rs

Index: Sramotno pisanje Večernjeg o Jasenovcu

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

5-6 minutes


"U logoru je bilo obilje radionica u kojima su zatočenici mogli da pokažu i svoje kreativne sposobnosti i sposobnosti za izradu komplikovanih proizvoda. Tako su u jednoj radionici izrađivani delovi za automobile i avione. Te su ga radionice činile radnim, rad je obeležavao svakodnevni život", započinje Ivkošić, kako navodi Index, najodvratniji deo svoje kolumne.

RTV (Ladislav Lazić)

Jasenovac je, dakle, prema ovom desničarskom kolumnistu, kako Index predstavlja Ivkošića, bio mesto koje je zatočenicima, Jevrejima, Srbima, ustaškom režimu nepodobnim Hrvatima i drugima, omogućavao priliku za kreativnost, suprotno, eto, uvreženom mišljenju da je bila reč o zatočeništvu u kojem su ljudi terani na prisilan rad i ubijani.

"Ali u tom je životu bilo i nečega što je pronositeljima mita o isključivo zločinačkom Jasenovcu najteže priznati. To jest, u logoru je bilo i zabave. Bilo je sportskih utakmica, pogotovo nogometnih, koncerata, kazališnih predstava među kojima su izvođena i dela što su ih stvarali sami zatočenici", piše Ivkošić, prenosi Index.

I odmah na početku teksta Ivkošić, inače, navodi Index, notorni desničar koji ume i da se predstavlja kao novinar, Jasenovac takođe naziva - mitom.

Na pitanje: Zašto, Index piše da najjednostavnije rečeno, Ivkošić misli da su se ustaše prema logorašima odnosili s velikom dozom ljudskosti.

Ne samo da su im dali sportski i kulturno-umetnički program nego su im dali da se razvijaju i naučno, prenosi Index.

Navodi i da je ushićeni Ivkošić oduševljen, primećuju, ustaškom upravom Jasenovca, jer kaže da su se logoraši bavili i naukom.

"Zatočenici su se bavili i naukom, a kad je Vuk Vernić, zatočeni profesor sociologije i statistike, od ustaškog rukovodstva zatražio da mu se nabave određene knjige iz Univerzitetske knjižare u - dobio ih je!", ushićeno prepričava oduševljenje ustaškom upravom Jasenovca Ivkošić.

Na čemu Ivkošić temelji svoje sulude i uvredljive zaključke, pita hrvatski portal i odgovara da je reč o knjizi izvesnog Igora Vukića, kojeg autor smatra "neobičnim autorom, Srbinom po nacionalnosti čiji su članovi porodice bili u jasenovačkom logoru, ali se njegovi tekstovi potpuno razlikuju od velike većine dosadašnjih o toj temi".

Vukić, konstatuje Index, inače, zaista jeste neobičan autor, ali iz sasvim drugih razloga.

Kako su ranije pisali hrvatski mediji, Vukić je filoustaški revizionist, inače, sekretar udruženja Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac.

Reč je o udruženju čiji se članovi svim snagama trude da opravdaju, umanje ili negiraju zločine ustaškog režima i NDH, a jedan od glavnih falsifikata koje promovišu je da je Jasenovac bio radni logor, a ne logor smrti, te da biti zatočenik u Jasenovcu i nije bilo toliko strašno.

U tom tonu je napisana i Vukićeva knjiga "Radni logor Jasenovac", koju je autor pre nekoliko meseci promovisao na HRT-u, pod uredničkom palicom klerikalne desničarke Karoline Vidović Krišto, koja je, nakon tog njegovog gostovanja, smenjena s uredničke pozicije.

Vukić je, naime, u toj emisiji 13 minuta širio standardnu revizionističku propagandu, ističući, na primer, "humanosti" ustaša koji su u povodu rođendana Ante Pavelića pustili neke logoraše iz Jasenovca.

Ispričao je da je Jasenovac bio "mesto internacije za protivnike NDH, koji su učinili nešto protiv te države" te "mesto internacije jedne grupe Jevreja", koji su tako - prema Vukićevoj verziji - zapravo bili spašeni od deportacije u nacističke logore.

Ludilu tu nije bio kraj, prenosi Index i podseća da je Vukić nastavio da priča da su 'zarobljeni partizani sa sobom u logor doneli tifus" sa kojom se borio jedan zatočeni jevrejski lekar.

"Prema Vukićevoj logici, bolesni partizani su za jasenovačke logoraše bili veća pretnja od ustaških koljača, pa je dodao da je od tifusa - kojim su ga zarazili partizani - umro i logorski sveštenik Zvonimir Brekalo", podseća portal.

Inače, navodi se, Ivkošić istog tog Vukića opisuje kao "hladnog istraživača posve predanog činjenicama, bez ikakve negativne ili pozitivne strasti, opredeljivanja i pristranosti".

Dodaje da Vukić ne negira ustaške zločine u Jasenovcu, ali i da je "bilo i kažnjavanja ustaša koji su neke od njih pravili, a kazne su znale biti i streljanje".

Na kraju svoje kolumne Ivkošić, predvidljivo, umanjuje broj stradalih u Jasenovcu, a knjigu filoustaškog revizionista Vukića naziva "golemim doprinosom istraživanju istine o Jasenovcu očišćene od ideologizacije, pristrasnosti, afektivnosti i nasleđa koje čine velikosrpske i komunističke krivotvorine".

 

Thursday, July 26, 2018

Linta komentariše poruke Grabar Kitarović iz Jasenovca

bigportal.ba

Linta komentariše poruke Grabar Kitarović iz Jasenovca – BiGportal.ba

2-3 minutes


Objavljeno: 26.7.2018.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže da je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović tokom posete Spomen području Jasenovac, zajedno sa izraelskim predsednikom Ruvenom Rivlinom, izrekla više neistina čiji je cilj prekrajanje istorije iz vremena Drugog svetskog rata.

Povodom njene izjave da je ustaški režim doneo u jednakoj meri strašna stradanja Jevrejima, ali i Srbima, Romima i Hrvatima, Linta navodi da je u zločinačkoj tvorevini NDH izvršen nezapamćen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima a nad Hrvatima nije jer su masovno podržali osnivanje NDH.

„Stalna muzejska postavka u Spomen području Jasenovac prikazuje lažnu sliku nekadašnje fabrike smrti, a ne prikazuje masovni zločin koji su ustaše počinile nad Srbima, Romima i Jevrejima na najsvirepije načine", navodi Linta.

Komentarišući njenu izjavu da su se ustaškom režimu tobože suprostavili mnogi Hrvati čime su Hrvatsku svrstali na ispravnu stranu istorije, Linta kaže da su, prema podacima istoričara uoči kapitulacije Italije u jesen 1943. godine, Srbi činili značajnu većinu u partizanskim jedinicama.

Grabar Kitarović je na licemeran način pokušala da stavi znak jednakosti između fabrike smrti Jasenovac i zloglasne NDH sa građanskim ratom u Hrvatskoj tokom devedesetih godina prošlog veka, ponovivši besmislenu tvrdnju da je Hrvatska tokom devedesetih godina bila izložena agresiji, kaže on.

Linta kaže i da iako u Ustavu Hrvatske piše da je njen temelj antifašizam, u stvarnosti antifašizam je mrtvo slovo na papiru.

„Temelj savremene Hrvatske je antisrpstvo i obnovljena ustaška ideologija", zaključio je on.

(Tanjug)

 

Sunday, July 22, 2018

Гидеон Грајф најављује књигу о Јасеновцу

standard.rs

Гидеон Грајф најављује књигу о Јасеновцу

http://newlookworld.com/

4-5 minutes


недеља 22. јул 2018. 15:19

Књига о Јасеновцу биће написана на три језика и намењена најширој читалачкој публици

Крајње је време да се сазна истина о усташким злочинима, сматра водећи истраживач Института за Холокауст „Шам Олам" из Израела Гидеон Грајф и најављује књигу истине о Јасеновцу.

Говорећи о патњама логораша, Грајф примећује да је у Јасеновцу долазило до изражаја „нестварно сладострашће усташких злочинаца", који су убијали логораше.

„Они су се забављали, обожавали су смрт уместо живота. Врло је болесно то извртање свих људских вредности, њихов суноврат у екстремну нељудскост", рекао је Грајф за Политику.

Указујући на заједничку историју Срба и Јевреја, Грајф је рекао да открива све више сличности у страдању два народа.

„Убијани су у истим логорима, у нацистичким и усташким фабрикама смрти, а данас смо суочени са снажним настојањима да се број њихових жртава смањи, да се релативизује. Када то знамо, осећате да сте део те велике трагедије, трагедије коју деле Срби и Јевреји", рекао је Грајф.

Истовремено је најавио да, у сарадњи с амбасадорком др Љиљаном Никшић и другим колегама, припрема књигу истине о Јасеновцу.

„Биће то књига штампана на три језика — популарна књига, али у добром, потпуном значењу ове речи јер људи који живе у овој и на прагу 2019. године много тога не знају о Јасеновцу", навео је он.

Како је додао, књига ће бити намењена „обичним људима, непрофесионалцима", односно широј публици која ће моћи да се путем ње упозна са бројним чињеницама и визуелним материјалом.

„Веома је важно да се истина о Јасеновцу рашири, да се сазна за њу, да се о њој учи, да се тој истини други подучавају. Мислим да ће то бити нека врста прекретнице пошто је крајње време да се сазна истина о усташким злочинима", сматра Грајф.

Упитан шта га мотивише да упорно и доследно брани истину о Холокаусту и геноциду, па и о логору Јасеновац, Грајф каже да је то борба за истину.

„Ми се данас суочавамо с покушајима да се историја ревидира, да се изврне, сведоци смо настојања да жртве тих злочина буду још једном убијене. Наша је дужност да се стално боримо против тога. Морамо се борити против било ког и било чијег покушаја да се историја фалсификује, да се представи кроз накнадно изопачену и лажну слику", поручио је Грајф.

Сматра да то дугујемо свим оним Србима, Јеврејима и Ромима који су били жртве прогона и дискриминације, мучења, најстрашнијих понижења и убијања на крају злочиначке тортуре.

„У тој безмерној људској трагедији жртве су биле и остале светлост која обасјава истину, светлост су били појединци, као Дијана Будисављевић, који су жртвама пружали руку спаса", рекао је Грајф.

Водећи истраживач Института за Холокауст „Шам Олам" из Израела нагласио је да Аушвиц и Јасеновац „никада не смемо заборавити, они су опомена за сав људски род".

„Тога треба да се сетимо и данас и увек у будућности", напоменуо је он.

Осврнуо се и на изложбу „Јасеновац — право на заборав", која је у оквиру српско-јеврејског академског пројекта у јануару ове године била представљена у Уједињеним нацијама у Њујорку, оцењујући да је поставка од изузетне важности јер је на њој приказана права истина о усташкој НДХ и логору Јасеновац.

Извор Танјуг/Спутњик, 22. јул 2018.

 

Monday, June 11, 2018

Вељко Ђурић Мишина: Јасеновац у српској и хрватској историографији (2016-2018)

standard.rs

Вељко Ђурић Мишина: Јасеновац у српској и хрватској историографији (2016-2018)

http://newlookworld.com/

6-8 minutes


понедељак 11. јун 2018. 15:11

У протекле две године у Београду је објављена само једна књига у којој је поменут Јасеновац

 

Познато је зашто страдање српског народа у Независној Држави Хрватској, а нарочито (због бруталности) у Јасеновцу, није имало посебно место у историографији. Како је комунистичка Југославија полако пропадала као државна заједница, и југословенска историјска наука се цепала на националне. Научно-истраживачки, музеолошки, архивски и медијски систем који је успостављен у Хрватској могао би да послужи као пример шта је требало урадити у Србији. Проблем настаје после првог питања: Ко ће и како поставити темеље српске историографије? Како ствари стоје, тешко да ће до тога и доћи! Нажалост, примат у постављању некаквих основа преузели су аматери и публицисти, док су поједини професионални историчари постали средство пуке пропаганде.

Као метафора и стварно, Јасеновац је једна од најболнијих рана у српској историји. Знамо да је тај комплекс концентрационих логора поменут у више од 3.000 радова, разних квалитета и квантитета, на бројним језицима.

Не хвалим хрватску историографију већ говорим о њеној надмоћи над оним што би требало да именујемо као српска. У прилог ове тврдње наводим следеће.

Познато је да геноцид у Независној Држави Хрватској као тема није био у основи магистарског и докторског рада на катедрама за историју у Бањој Луци, Источном Сарајеву, Новом Саду, Београду и Нишу. С друге стране, познато је да је у последњих десетак година више од петорице Хрвата одбранило докторате у државама од Аустралије до Канаде!

У последњих две-три године у Хрватској је прилично видљив ревизионизам историје Независне Државе Хрватске, нарочито општепознатих и прихваћених чињеница о Јасеновцу. Постоје озбиљне претпоставке да је ревизионизам започет у окриљу Римокатоличке цркве – новинским текстовима у њеном недељнику Глас концила. Свој врхунац процес је достигао ових дана у одређеним емисијама на Хрватској радио телевизији: недавно је у веома гледаној и утицајној емисији гостовао један од „продуката" поменутог недељника. Да је чаша препуњена и да је ђаво дошао по своје, указује и реакција управе Јавне установе Спомен подручје Јасеновац. (Текст протеста је пренет на званичној интернет презентацији Музеја жртава геноцида)

У протеклих пет-шест месеци у Загребу је објављено неколико текстова у којима се о Јасеновцу пише на начин какав није виђен међу Србима! Први пример који то потврђује је текст др Мирјане Касаповић, професорке на Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу: „Геноцид у НДХ: Умањивање, банализирање и порицање злочина", Политичка мисао, 1/2018, Загреб 2018, 7–33!

Други пример, мада по садржају припада другачијем контексту, користан је за расправу о Јасеновцу, је рад др Бернадице Јурић „Јасеновачке жртве и успостава националног програма у Србији (1986.–1995.)", Радови, Завод за хрватску повијест, 49/2017, Загреб 2017, 227–260.

Пре месец дана у Јасеновцу је објављен зборник девет текстова под насловом Јасеновац: манипулације, контроверзе и историјски ревизионизам (ур. Адриана Бенчић, Стипе Одак и Данијела Луцић), Јасеновац 2018, 312.

У штампи у Хрватској, у последњих пет-шест месеци, објављено је неколико интервјуа у којима се помиње Јасеновац. Посебну пажњу изазвао је др Александар Корб, потом су уследили интервјуи са историчарима Ивом Голдштајном, Ивом Пејаковићем, директором Јавне установе Спомен подручје Јасеновац и Андрианом Бенчић, радницом поменуте установе. (Моје реакције на поменуте интервјуе поставио сам, на основу права која ми као директору и главном и одговорном уреднику Музеја жртава геноцида, на званичном порталу на интернету.)

Моје лично образовање и професионални посао били су основа за повремена јављања у медијима, углавном на неколико интернет портала. Не желим да превише „гостујем" у београдски дневним новинама из неколико разлога. Први разлог је концепција новина, а други су њихови повремени саговорници. Наиме, приметно је да, примера ради, кад је реч о Независној Држави Хрватској и Јасеновцу поготову, аматери и људи који су одавно у деветој деценији живота, сада покушавају да буду мериторни у тумачењу прошлости иако располажу само са добром жељом (и добром вољом главног уредника). Пре десетак дана један од тих „стручњака" рече да нису битни персонални подаци о жртвама већ бројеви! Зар бројеви не долазе сами по себи после исписивања имена?

Своје знање и способности показао сам на разне начине и не бежим од стручне и корисне критике. Информације о својим активностима ставио сам јавности на увид у хронологији видљивој на порталу Музеја жртава геноцида. Наравно да нисам одвећ задовољан учињеним јер бих могао и више. Када, међутим, устврдим да политичка елита не жели да помогне националне научне пројекте у сећању на прошлост, јасно је да је обим мојих послова ограничен.

У протекле две године у Београду је објављена само једна књига у којој је поменут Јасеновац: Василије Ђ. Крестић. Мира Радојевић, Јасеновац, САНУ, Београд 2017. Књига садржи два текста настала после предавања поменутих историчара одржаних 22. априла 2016. у Српској академији наука и уметности. О првом прилогу објавио сам кратак осврт „О Јасеновцу или о једном (безвредном) тексту историчара Василија Ђ. Крестића: Академик који рециклира", Данас, 9. новембар 2017. Своје мишљење сабрао сам у једној реченици: „Можда би требало поставити питање: Да ли је могуће да угледни академик за протекле три деценије није могао ништа ново да напише?" Могао бих и да додам следеће питање: Када ће бити доступна архивска грађа из фонда Виктора Новака, која се налази у Архиву САНУ, а чији је поменути академик директор?

О прилогу Мире Радојевић објавићу ускоро своје мишљење.

Кад поменух академика Василија Ђ. Крестића и његов допринос истраживању Јасеновачке трагедије, морам да поставим питање о његовој улози у одлагању (забрани) изложбе „Тотални геноцид" академика Динка Давидова, која је требало да се отвори пре годину дана у Галерији Српске академије наука и уметности, у којој је у средишту било затирање српског народа и његове цивилизације у Независној Држави Хрватској. Ово питање постављам јер сам био сарадник аутора изложбе, а у чијој реализацији је Музеј жртава геноцида имао каквог-таквог удела!

Извор Стање ствари, 11. јун 2018.

 

Saturday, June 09, 2018

SRAMOTA NA HRVATSKOJ TELEVIZIJI: U Jasenovcu se igrao fudbal, bilo je zabava (VIDEO)

novosti.rs

SRAMOTA NA HRVATSKOJ TELEVIZIJI: U Jasenovcu se igrao fudbal, bilo je zabava (VIDEO) | Region

Novosti onlajn

3-4 minutes


Igor Vukić, proustaški revizionista, a koji je inače i advokat "Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac", gostovao je juče u emisiji "Bujica" na Z1TV

Igor Vukić, proustaški revizionista, a koji je inače i advokat "Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac", gostovao je juče u emisiji "Bujica" na Z1TV, gde se svim snagama trudio da opravda, umanji ili negira zločine ustaškog režima i NDH, a najveća sramota je izjava "anonimnog svedoka Jasenovca", koji je rekao da se "nedeljom igrao fudbal i da su bile priređivane priredbe", a kasnije je tu izjavu potvrdio i Vukić.

 

Emisija je počela klasičnom jadikovkom hrvatskih ekstremista o tome kako "za vreme komunizma nije bilo moguće istraživati sve zločine iz II svetskog rata". Oni ne žele da priznaju, a pitanje je da li će ikada hteti priznati, da je njihova veštački stvorena nacija branjena od strane komunzista, a u ime "bratstva i jedinstva", te da su se ustaški zločini nad Srbima zapravo prikrivali.

Nastavak "Bujice" još više je pokazao koliko neodgovorno istupa na televizijama u ovoj zemlji EU ekstremista Igor Vukić.

On kaže da se u "samostalnoj" Hrvatskoj "uvrežila" brojka od 80.000 žrtava. To "uvrežiti" je najvažniji izvor lažne hrvatske "istorije", a Vukić je demantovao i tu brojku, pozivajući se na njemu znane popise, navodeći i da "mnogi od umrlih nisu ni stradali u Jasenovcu".

Kako su ustaše, koje su se takmičile u brzini klanja Srba za jednu noć, stigle da popišu sve žrtve, to Vukić nije objasnio.

U tim "takmičenjima" učestvovali su i katolički sveštenici, te je poznato svedočenje ,"najkrvavijeg ustaše u Jasenovcu" Žileta Friganovića, koji je rekao da je u jednom "takmičenju" pobedio franciskanac Pero Brzica, koji je zaklao 1.360 ljudi Srbosjekom za samo jednu noć!

Posle toga, Vukić i voditelj Velimir Bujanec napali su Milorada Pupovca, prestavnika preostalih obespravljenih Srba u Hrvatskoj, ismevajući njegov govor u Saboru o Vukićevom negiranju Jasenovca, pa su između Pupovčevih reči ubacivane montažom reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kome su ustaše pobile celu porodicu za vreme II svetskog rata.

https://youtu.be/zr4k1KSTDpQ

U drugom delu emisije, prikazana su "svedočenja" dvojice anonimnih ljudi, koji tvrde da su bili deca u Jasenovcu, te da nisu videli zločine čuvara, a jedan od njih je izjavio da su se tokom nedelje izvodile priredbe u logoru, da se igrao fudbal, šah i druge "zabave". To da se "nedeljom igrao fudbal u Jasenovcu", rekao je i Vukić u "Bujici" posle ovog skandaloznog "svedočenja".

Za kraj, treba govoriti jezikom istorijskih činjenica, a najbolji izvor za Jasenovac je istraživanje Vladimira Dedijera, koji je utvrdio da su ustaše u Jasenovcu pobile između 700.000 i 1.200.000 ljudi.

(SrbijaDanas)

 

 

Wednesday, April 25, 2018

Ливне: Изјава Китаровићеве о Јасеновцу - скандал какав се не може замислити

rtrs.tv

Ливне: Изјава Китаровићеве о Јасеновцу - скандал какав се не може замислити

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes


 

Арије ЛивнеФото: СРНА

Ливне је за Срну изјавио да нема представу шта још треба доказивати у вези са Јасеновцем, те да не разумије такав однос Китаровићеве према страховитом злочину.

"Независна Држава Хрватска направила је највећи злочин у историји човјечанства и логор у Јасеновцу је почео да ради на уништењу Срба, Јевреја и Рома још прије него што је то било у Аушвицу и прије него што су Нијемци одлучили о коначном истребљењу Јевреја и других народа", рекао је Ливне.

Према његовим ријечима, у Меморијалном центру Холокауста "Јад Вашем" записано је да је у Јасеновцу убијено 600.000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста, те да би било какав разговор о овом питању био узнемиравање жртава.

"Нема се шта дискутовати о томе, све што се каже нема никакве важности. Зна се да је учињен страховит злочен у Јасеновцу и историја ће то памтити", поручио је Ливне.

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић залаже се да посебна комисија утврди "праву истину" о ономе шта се дешавало у Јасеновцу током и, како је навела, "након рата", што је изазвало бурна реаговања и оптужбе за "релативизацију Холокауста".

Она је подржала приједлог челника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка о формирању међународне комисије, са члановима из Србије, Хрватске и међународних стручњака, који би утврдили "истину о Јасеновцу".

"У 21. вијеку, модерном форензиком, медицинском и форензиком документа може се утврдити не само број жртава, већ и истина шта се заиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније", сматра Китаровићева.

 

Sunday, April 15, 2018

Jasenovac bio državni projekat NDH za koji niko nije odgovarao

glassrpske.com

Jasenovac bio državni projekat ndh za koji niko nije odgovarao

6-7 minutes


15.04.2018 14:28 | Срна

Доња Градина - Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је концентрациони логор Јасеновац био државни пројекат Независне Државе Хрватске /НДХ/ за који никада нико није одговарао и који и данас нема своју званичну категоризацију као геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима.

"Ово је мјесто које наводи човјека да ћути, јер нема шта да каже, а сада знам да морамо да говоримо о овоме, да не би било заборављено и однесено у нека тамна мјеста историје и да се на би поново поновио ужасан бол и јаук, који су могле да чују само крошње изнад нас и небо", рекао је Додик на комеморативном скупу у Доњој Градини.


Обраћајући се учесницима комеморације, Додик је рекао да је доминатан осјећај који из логора Јасеновац носи још из дјетињства био страх од усташа и НДХ, јер је у тој држави спровођен стравичан пројекат систематског убијања једног народа.

"Та спирала мјеста злочина - од Пага, Јадовног, преко Јасеновца, Градишке, до Сајмишта, Крагујевца, па поново према Броду, Пребиловцима, херцеговачким јамама, однијеле су милион жртава српског народа у Другом свјетском рату", посјетио је Додик.

Он је додао да су у том рату Србе, ослабљене у претходном ратном сукобу, убијали гдје год су стигли, без разлога и повода.

"Убијали су нас, а нису ни знали зашто то чине, али су у томе уживали, јер се никада нису уморили, стали, престали, чули јаук, плач мајке и дјетета. Никада нису имали саосјећање и помислили на своје", рекао је Додик.

Он је подсјетио да је из логора Јасеновац 22. априла 1945. године пробој извршила само мала група од 1.100 преживјелих логораша, у моменту када је свијет већ видио и знао да је Други свјетски рат при крају.

"Кренули су да се пробију из логора да би били живи свједоци онога шта је било и да би омогућили да живот настави да тече", додао је Додик.

Он је подсјетио да у општини Козарска Дубица 20 година послије Другог свјетског рата није било мушког регрута из српског народа, јер су сви били побијени у логору за дјецу, у којем је побијено или нестало 35.000 козарачке дјеце.

Додик је рекао да је сам себи често постављао питање како је могуће да група усташа убије толико људи у Доњој Градини, те како то да нико није пружио одпор?

"Скоро сам схватио да су Срби страдали због двије страшне ствари у својој историји, а то су страх и илузија. Страх од тог монструозног мјеста, логора у који су улазили у којем су сретали лешеве, одсијецао је снагу за било какав отпор. Био је то паралишући страх, јер сте дошли на мјесто без повратка", рекао је Додик.

Он је нагласио да ће историја забиљежити да је за убијање Срба направљено једно посебно оружје које се звало "србосјек", које су имали Хрвати и усташе да би Србима вадили очи и клали их што је брже могуће.

"жСрбосјекж је оружје за један народ, да се он побије, да нестане и да се не понови. Илузија Срба је била комунистичка Југославија", нагласио је Додик.

Он је оцијенио да је у Југославији разграђена снага српске националне државе и идеје тога времена и та илузија је опет довела до страдања Срба.

"Прихватили су Југославију као земљу коју су ослободили и слободу давали другим народа, дијелили је с њима, да би на крају тог страдалничког вијека проглашени кривцима за распадање земље за коју су се они једино борили, једино створили и бранили", додао је Додик.

Он је у Доњој Градини поручио да та илизуја мора да нестане и да мора да се гради одговорна српска националана и државна идеја која подразумијева сазнање да не би страдали ни у Другом свјетском рату да су Срби овдје имали државу.

"Нису је имали и увијек тамо гдје Срби нису имали државу, увијек су били побијени", рекао је Додик и додао да и данас кад се год појави нека манифестација усташтва, са својим годинама, искуством и животом, увијек из страха реагује рефлексно, са жељом да се бори против тога, јер је то претходно уништавало његов народ.

Он је додао да је створена Република Српска као одговорност и израз српског хтјења за слободом, а не да учини зло другим народима.

"Нећемо одустати од ње и права која су нам дата Дејтонским мировним споразумом, који је јасно написан и који знамо да читамо. Нећемо да западнемо у страх нити да прихватимо илузије стварања друштва над којим је пропала бивша Југославија", поручио је Додик.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да Срби као народ желе мир.

"Данас је најважије да позовемо и призивамо мир међу људима, мир међу народима, међу држама, мир међу нама који живимо овдје да би могли да се рехабилитујемо као нација и народ, да би могли да градимо наше породице, куће, нашу Републику Српску и државу", рекао је Додик и додао да је зато важно доћи и бити на мјестима гдје се обиљежају страдања.

Он је подсјетио да Српска у протеклих неколико година са Србијом организује обиљежавање неколико важних датума из историје, на простору Републике Српске и Србије.

"Моја велика захвалност предсједнику Србије Александру Вучићу што је био иницијатор и покренуо идеју да се то на тај начин ради. То је једини могући одговор, јер ми не можемо и не требамо да будемо сепарисани. Српски народ је јединиствен, по свом идентитету, вјери, писму и језику и ми нисмо босански нити смо хрватски нити било који ини Срби", нагласио је Додик.

Према његоврим ријечима, Срби су припадници једног историјског народа, мирољубивог, који тежи стабилности и миру.

"Желимо да се, одајући пошту страдалима, завјетујемо на живот и мир, суживот и миран живот на овим просторима. Ако не можемо да живимо заједно са онима са којима смо мислили да можемо, можемо да живимо у миру једни крај других. И зато са овог мјеста поново позивам на мир међу нама, људима и народима", рекао је Додик у Доњој Градини.

 

Saturday, April 07, 2018

Štrbac: Ustaški pozdrav "za dom spremni" biće vraćen u Jasenovac

nezavisne.com

Štrbac: Ustaški pozdrav "za dom spremni" biće vraćen u Jasenovac

Nezavisne novine

4-5 minutes


BEOGRAD - Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je da je najava Koordinacije jevrejskih opština i Saveza antifašista Hrvatske da ni ove godine neće učestvovati u državnoj komemoraciji žrtvama ustaškog koncentracionog logora Jasenovac očekivana i jedino moguća, s obzirom da je sve izvjesnije da će ustaški pozdrav "Za dom spremni" biti vraćen u Jasenovac.

Štrbac je podsjetio da je upravo tabla sa pozdravom "Za dom spremni" u Jasenovcu bila povod da premijer Hrvatske Andrej Plenković formira Komisiju za suočavanje sa prošloću koja je imala rok da do 1. marta ove godine izađe sa prijedlogom kako društvo da se suoči sa obilježjima totalitarističkih režima, pod kojim se smatraju fašizam, nacizam, ustaštvo i komunizam.

"Ono što je iznenadilo mnoge u regionu i šire, pa i u samoj Hrvatskoj, jeste da je na prvi pogled u te pozdrave svrstan za `Dom spremni`, ali je i odmah napravljen izuzetak - predloženo je da se taj pozdrav i znamenje mogu koristiti u `kontrolisanim uslovima`, a odnosi se na jedinice koje su koristile ta obilježja u `domovinskom ratu` devedesetih", rekao je Štrbac Srni.

On kaže da je odmah postalo jasno da će, kada se napravi izuzetak, to postati pravilo u hrvatskom društvu i da je već počelo da se primjenjuje.

"Nedavno je predsjedniku Srpskog nacionalnog vijeća (SNV) Miloradu Pupovcu došla pošiljka - paketić sa izmetom i porukom - pozdravom " `Za dom spremni`, a imali smo na društvenim mrežama djecu u ustaškim uniformama i tim natpisom", rekao je Štrbac.

On je dodao da je kao posljedica tog prijedloga koji su dali stručnjaci i hrvatski akademici realno očekivati da tabla sa natpisom bude vraćena na prostor jednog od najvećih stratišta u Drugom svjetskom ratu.

"Očekujem da bi se ta ploča HOS-a, koja je premještena iz Jasenovca u Novsku mogla vratiti pod istim tim obrazloženjem", rekao je Štrbac.

On je ukazao da su članovi Komisije izjednačili komunizam i zvijezdu petoktraku, dozvolivši da se i to znamenje kontrolisano koristi sa ustaštvom i ustaškim simbolima, te da je to izazvalo još veći haos u Hrvatskoj nego što je bilo prethodnih godina.

"Oni koji su išli u posebnoj koloni prošle godine to će uraditi i ove godine, jer nije se ništa desilo pozitivno u Hrvatskoj da bi sada antifašisti, Srbi i Jevreji pristupili koloni kojom idu predstavnici hrvatske države", rekao je Štrbac.

Komentarišući činjenicu da su zapadni mediji okvalifikovali hrvatskog predsjednika Kolindu Grabar Kitarović kao političara koji pripada ekstremnoj evropskoj desnici, Štrbac je rekao da to ne čudi sa obzirom na česte "gafove koje Kitarovićeva ima".

"Ona je odlazila sama i u Jasenovac, što nije primjereno predsjedniku države. Izjavljivala je da sa svojom djecom u autu sluša Tompsona, a najveći gaf je posjeta Južnoj Americi kada je rekla da su tamo `neki Hrvati, misleći na Antu Pavelića i ostale zločince, našli mjesto pod suncem i slobodu` što su osudili direktor jerusalimskog Centra `Simon Vizantal` Efraim Zurof i mnogi drugi", rekao je Štrbac.

On je rekao da nije ubijeđen da je Kitarovićeva "vaspitavana u ustaškom duhu", ali da iza nje kao predsjednika države koji hoće da osvoji drugi mandat stoji HDZ i da je potrebno obezbijediti podršku veterana kojim je Pavelić uzor, kao i Katoličke crkve u Hrvatskoj koja je veoma uticajna.

"Hrvatska je vjerski, a možda i nacionalno, najčistija država na svijetu...Oko 90 odsto je Hrvata, a nešto više i katolika", zaključio je Štrbac.