Za Jasenovac ni pravde ni para

Za Jasenovac ni pravde ni para

Komentara 14

76

Dugometražni dokumentarni film "Pravda za Jasenovac", čije je snimanje u toku, istorijski je podvig reditelja Spasoja Jovanovića iz Beograda i Srboljuba Živanovića, inače antropologa i paleopatologa, akademika tri akademije nauka (srpske, ruske i britanske), profesora i doktora nauka iz Londona. Vođeni patriotizmom i pravdoljubivošću njih dvojica sa timom saradnika ne odustaju od posla i pored besparice koja preti da zaustavi projekat.

Da li i na koji način očekujete pomoć od dijaspore?

- Mi pokušavamo da se obratimo i našim iseljenicima. Želja nam je da nas naše rasejanje u evropskim i prekomorskim zemljama prihvati i pomogne da projekat završimo. Da se, kad film bude završen, obelodani puna istina o stradanjima u Jasenovcu i dokumentovano prikaže ko je žrtva, a ko dželat. Da se najzad otvore oči i nama Srbima i međunarodnoj zajednici. Da se ovaj mrak koji se nadneo nad srpskim narodom, razgrne.

 

Jeste li već pokušali da se predstavite u rasejanju?

- Do sada smo u Torontu i Pragu napravili projekcije od 36 minuta kompilovanog snimljenog materijala. Obe su vrlo lepo primljene i visoko ocenjene, kako od tamošnjih Srba, tako i od Jevreja. Ali, finansijski efekat je nikakav. Niko ništa. Svi ćute. Ništa od donacija za sada.

Koja je osnova filma?

- Film ima tri ravni. Jedna je o višedecenijskoj borbi za istinu o kompleksu logora u Jasenovcu prof. dr Srboljuba Živanovića. On je danas član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. Još 1964. sa dvojicom Slovenaca učestvovao je u ekshumaciji i analizi skeleta ustaških žrtava iz tog logora. Mada je po završetku Drugog svetskog rata logor sravnjen sa zemljom, oni su uspeli pomoću specijalnih sondi da pronalaze grobnice i izvlače uzorke. Međutim, komunističke vlasti su imale cilj da se ne dođe do istine, pa su njihovi izveštaji sakrivani i uništavani. Dok su radili na terenu nije im bio dozvoljen kontakt ni sa kim, a kad su se vratili da nastave istraživanje dočekala ih je "narodna milicija" i zabrana daljeg rada. Međutim, profesor Živanović i njegovi saradnici su svakodnevno u tri primerka vodili dnevnike o rezultatima istraživanja na terenu. I kad je zbog tog istraživačkog poduhvata bio primoran da napusti SFRJ, njegova kopija dnevnika je sa njim otišla u egzil.

Šta se nalazi u nastavku filma?

- U drugom delu filma su potresna svedočenja jasenovačkih logoraša. Od njih 1.200 koji su 1945. goloruki krenuli u proboj, ustaške kame i puščana zrna preživela su samo 123 sužnja. Jedan od njih, koji je u Jasenovcu bio zatočen kao dečak od 14 godina, govori kako je svaki put kad bi nosio sledovanje sapuna za logorskog berberina razmišljao da li su u tom sapunu skuvani i ostaci njegovog oca, strica, prijatelja, poznanika...

A treći deo?

- Treći deo filma govori o kontinuitetu srpskog stradanja na tlu današnje Hrvatske koje je počelo u vreme Prvog svetskog rata, nastavljen u Drugom svetskom ratu i nije prestalo do danas. Srž problema je u Vatikanu, jer kako drugačije protumačiti podatak da je od 1.800 hrvatskih rimokatoličkih sveštenika njih oko 1.400 učestvovalo u zatiranju Srba u Pavelićevoj NDH. Takođe, uglavnom se govori o stradanju civila i antifašista, a ne precizira se da ti civili imaju ime i prezime, da su srpske nacije. Samo da bi se sakrile srpske žrtve, pobijena novorođenčad i mala deca podvode se pod antifašiste, kao da dete od tri, pet ili sedam godina zna šta je fašizam.

 

Nedostaje 50.000 evra Da bi film bio završen nedostaje oko 50.000 evra. Da takav projekat, na primer, rade Englezi o stradanju svog naroda on bi koštao i do milion funti. Mi radimo volonterski, do sada smo ulagali sopstveni novac i iscrpli smo rezerve. Obraćali smo se za pomoć institucijama u Srbiji i Republici Srpskoj, ali su za sada svi gluvi za naše apele. Niko nam nije izašao u susret ni iz Beograda ni iz Banjaluke - kaže Jovanović. Posipanje pepelom   - Stalno smanjivanje broja stradalih potpomaže i Srbija čiji su vlastodršci, Srbi komunisti, pod Josipom Brozom prećutkivali zločine nad sopstvenim narodom, a današnji vladari se posipaju pepelom. Hrvati su svoj posao radili, rade i dalje uspešno na zatiranju svega što je srpsko. Nakon poslednjeg egzodusa Srba, u Hrvatskoj su promenjeni toponimi, izmenjeni su srpski nazivi, a ta Hrvatska ipak ulazi u Evropsku uniju iduće godine, na velika vrata - ukazuje Jovanović.

http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/248111/Za-Jasenovac-ni-pravde-ni-para

Održana komemoracija žrtvama logora smrti Jadovno

Održana komemoracija žrtvama logora smrti Jadovno

 

Agencije - 24.06.2012 14:50

ZAGREB - U Jadovnom je danas održana komemoracija za više od 40.000 žrtava nekadašnjeg ustaškog logora smrti Jadovno, kod Gospića koje su ubijene u proljeće i ljeto 1941., sa koje je poručeno da se žrtve ne smiju zaboraviti, niti negirati.

Komemoracija je održana na mjestu spomen-obilježja kraj Šaranove jame, u organizaciji Srpskog narodnog veća (SNV), Udruženja Jadovno 1941, Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA) i Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske.

Predsjednik SNV i izaslanik predsjednika hrvatskog Sabora Borisa Šprema, Milorad Pupovac, izjavio je "da je Jadovno strašnije od svega pa i od Jasenovcai i da bi riječi tu trebale biti suvišne".

On je rekao da se o tome treba govoriti zbog onih koji bi zatrli sjećanja na žrtve dovođene iz cijele NDH.

"Žrtve se negiraju, a nema udžbenika ni ljudi koji bi govorili istinu", naglasio je Pupovac.

On je dodao da treba obezbijediti da Jadovno bude obilježeno spomen područje na svim lokacijama i na planini Velebitu i na ostrvu Pagu.

Predsjednik Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske Ognjen Kraus rekao je da treba održati sjećanje na žrtve kako se njima ne bi manipulisalo.

U ime SABA Juraj Hrženjak rekao je da Jadovno nije dovoljno istraženo, i žrtve još nisu poimenice navedene.

"Jadovno treba istraziti da se spriječe manipulacije i negiranje zločina", rekao je on i naglasio da se podaci i istraživanja razlikuju ali da je broj vrlo velik.

Predsjednik udruženja Jadovno 1941 Dušan Bastašić rekao je da potomci žrtava ne komemoriraju kao političari već iz duše, kao i da je Jadovno prvi logor smrti na ovim područjima.

On je kao i svi ostali naglasio da ustaški pokolji nisu rezultat ustanka jer su oni izvršeni dva mjeseca prije ustanka.

Prisutnima kojih je bilo preko hiljadu obratili su se delegacije organizatora kao i predstavnici izbeglickih udruzenja iz Beograda. Prisutni su bili i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukičević i izaslanici predsjednika i vlade RS kao i ministar unutrašnjih poslova RS Stanislav Čađo koji su položili vijence.

Prije komemoracije vladika gornjekarlovački Gerasim sa sveštenskom eparhija služio je parastos žrtvama i osveštao postavljenu ploču s imenima vladika i svestenika koji su bili žrtve tog logora.

Logor Jadovno je postojao od maja do avgusta 1941. godine i u njemu je pobijeno preko 40.000 ljudi, od toga 38.000 Srba.

Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane ustaške žrtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu gdje su tijela žrtava, velikim djelom i žena i djece, bacana u more.

U avgustu 1941. godine ustaše su u samom logoru pobile oko 1.500 ljudi, a prema podacima karlovačkog istoričara Đure Zatezala oko 2.100 su prebacile u druge logore, među ostalima i Jasenovac koji je bio u osnivanju.

Komemoracije se održavaju od 2009. godine, a 24. jun je na predlog Udruženja Jadovno 1941. označen kao Dan sjećanja na Jadovno.

Iako se radi na obnovi spomen-obilježja, ni danas najveći dio tijela žrtva nije dostojno sahranjen, bilo da su u zabetoniranoj jami u logoru, bilo da su bacani u more oko Paga.

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Odrzana-komemoracija-zrtvama-logora-smrti-Jadovno-146787.html

"Brojao sam kosti u Jasenovcu"

Komentara 35

35

Predsednik Međunarodne komisije o Jasenovcu dr Srboljub Živanović skoro pola veka istražuje i pronosi istinu o Jasenovcu, tačnije sistemu logora Jasenovac i Donja Gradina, mučilištu i klanici Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Uporedo sa svojom akademskom karijerom i karijerom lekara, antropologa i anatoma, te sudskog veštaka antropologije, dr Živanović je posvetio svoj život širenju istine o Jasenovcu. Intervju za "Vesti" dao je u Torontu, gde je nedavno bio gost kluba i časopisa "Ljudi govore"

 

Akademik dr Srboljub Živanović

 

Kako glasi istina o Jasenovcu?
- Počelo je, najzad, da se prihvata ono što je Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu objavila 2008. godine da je stradalo 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. Dve godine kasnije komisija je izdala saopštenje da je među tim žrtvama bilo 110.000 dece do 14 godina starosti.
 

Ko finansira rad komisije?
- Komisiju je osnovala Međunarodna konferencija za istinu o Jasenovcu, a finansira se preko koordinatora komisije čije je sedište u Banjaluci, jer je to najbliži grad stratištu jasenovačkom u Donjoj Gradini.
 

Kakva je saradnja sa jevrejskim organizacijama?
- Veoma dobra, jer je jevrejska zajednica na teritoriji bivše Jugoslavije imala precizne podatke o svojim žrtvama. Ustaše nisu smatrale da su Romi ljudi i Rome su svi ubijali, a niko ih nije brojao. Interesantno je da su ustaše najviše zlata uzele od Roma, jer oni imaju običaj da im se devojke kite zlatom. Jevreje su pljačkali dok su ih hapsili, Srbi su bili najsiromašniji...
 

Na koji način ste došli do ovih podataka?
- Same ubice su vodile dnevnike kad su koga ubili, mnogi od njih su se hvalili pred hrvatskim vlastima ne bi li dobili neki orden ili pohvalu. Dobar deo dokumentacije imali su Nemci, pa Italijani, jer su oni stalno imali spor sa Hrvatima. Italija je uvek imala interese u Dalmaciji, na ostrvima i u Istri, i oni su slali svoje izveštaje u Rim o tome šta su videli. Tu su i izveštaji nemačke obaveštajne službe koja nije htela da laže Hitlera. NDH se hvalila da je ubijeno 1.400.000 Srba, međutim, Nemci su rekli da je taj broj bar upola manji. Dragoceno je i istraživanje na terenu, otvaranje masovnih grobnica, svedočenja preživelih logoraša...
 

Izložba zasmetala savetnicima Kakva je saradnja komisije sa Srbijom? - Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema muzej holokausta i genocida i nema nijedan spomenik jasenovačkim žrtvama. Išao sam na razgovor sa premijerom i sa predsednikom Republike Srbije, ali ne vredi, ako bi neko i pristao da nešto uradi, savetnici to ne dozvoljavaju. Meni je jedan od savetnika, koji uvek sedi desno od predsednika, rekao: "U Beogradu je neki Milan Bulajić napravio izložbu o Jasenovcu pa su dolazila deca iz škola da vide tu izložbu, pa su se vraćali kući i vrištali od straha, njemu treba zabraniti rad".

Da li ste imali podršku od zvaničnih organa Republike Srbije i Republike Srpske?
- U Republici Srpskoj smo imali najbolju moguću podršku, jer tu je stratište. Jedino u RS dovode ekskurzije u Donju Gradinu, govori im se o tome, uče o tome, postoji to u nastavnom programu. U Srbiji toga nema. U Izraelu ima, ali u Srbiji nema. Sadašnja vlast u Srbiji zbog neke politike koja se zove regionalna saradnja nastoji da se ne talasa, da se ne bi uvredili Hrvati, a i bivši predsednik Srbije trči levo-desno i izvinjava se. U ime koga? Ja vama mogu da oprostim za ono što ste učinili meni, ali nemam prava da oprostim za ono što ste učinili nekom drugom. Bez istine nema pokajanja, a bez pokajanja nema oproštaja, kao što je rekao patrijarh German.
 

Kakav je odnos prema Jasenovcu u Hrvatskoj?
- U Hrvatskoj jedino Jevreji govore jasno i glasno o Jasenovcu, a onda ih uklanjaju sa položaja i guraju u stranu. Uspeli su, takođe, da vaspitaju određen broj Jevreja koji su kao deca pokupljeni iz logora i odvedeni u ustaške porodice. Oni sada pokušavaju neke stvari da prikažu tako što izgovore dve ili tri istine i 10 do 15 laži, i onda se to ponavlja. Najbeskrupuloznija je biskupska konferencija u Hrvatskoj. Oni školuju generacije mržnje, a mi prećutkujemo istinu. Srbi su nacija koja stalno ponavlja razred. Mnogi ne znaju za logor u Doboju gde je ubijeno 12.000 Srba u Prvom svetskom ratu ili u Aradu, Foči... Ali, kralj Aleksandar je želeo da napravi jedan narod sastavljen iz tri plemena, a da se jedno pleme ne bi uvredilo, o tome se nije pisalo, pa smo posle dobili Jasenovac.
 

Ističete da se o Jasenovcu više zna u Nemačkoj nego u Srbiji.
- Sadašnja hrvatska država želi da kaže da su se svi zločini dešavali zbog nacista. Nemci su ti koji treba da plate odštetu, a Nemci kažu: "Ne, nismo mi, vi ste počeli da ubijate šest-sedam meseci pre nego što smo mi izmislili holokaust u Nemačkoj. Kakve veze mi imamo s tim? Vi ste nas dočekali sa cvećem." I to je tačno. Nemci imaju veze sa ubijanjem u Srbiji jer Srbija je bila pod okupacijom. Na Starom sajmištu, koji je držao Gestapo, poubijani su svi Jevreji. Tek posle 1943. došle su ustaše i tada je pobijeno oko 100.000 Srba na Starom sajmištu u Beogradu. Sadašnja vlast u Beogradu pustila je da se u paviljonima gde je bilo najviše klanja i ubijanja nalaze diskoteke. Narod koji ne poštuje svoju istoriju, nažalost, propašće.
 

Zašto je borba za istinu o Jasenovcu postala vaša životna misija?
- Udruženja boraca i preživelih logoraša BiH i Hrvatske u kojima su uglavnom bili Srbi, jer niko se drugi nije ni borio nego Srbi, tražili su da se pre podizanja spomenika u Jasenovcu nešto uradi, nešto istraži. Odlučeno je da se obrazuje komisija u koju niko nije smeo da uđe od tadašnjih profesora, nego su gurnuli nas mlade asistente. Tu su bila dva Slovenca i ja, a predsednik naše grupe bio je Hrvat, arheolog iz Sarajeva, pošten čovek i naučni radnik. Naš zadatak je bio da ništa ne uradimo. Međutim, mi smo hteli da se dokažemo i uradimo što više možemo i onda su nas rasturili.
 

Otkud potreba da ovih godina govorite o Jasenovcu?
- Ja sam taj koji je držao razbijene lobanje te dece u svojim rukama. Ja sam taj koji je brojao njihove kosti. Tada sam se zarekao da ću da govorim u ime onih čija je ćutnja večna. Svaki leš na koji naiđete, svaki ljudski ostatak nešto govori, pogotovu sudskim medicinarima. Tada sam se zarekao da ću napraviti ime u svetu da jednog dana ne može da se dovede u pitanje ono što otkrijem. Moja dužnost je da, boreći se za istinu, usavršim sebe toliko da mogu svakog da nateram da zaćuti i mislim da sam prilično uspeo u tome. Veoma je teško kada govorim o tome. Često mi zasuze oči i zadrhti glas...

 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/224546/Brojao-sam-kosti-u-Jasenovcu

 

IZ DIPLOMATSKOG UGLA ...Feldvebel Krleža

IZ DIPLOMATSKOG UGLA



Feldvebel Krleža



U "Republici", časopisu za književnost i umjetnost, april 1954, Miroslav
Krleža štampa svoje zapise, pa u poglavlju "Godina 1919", uz naslov "Smjena
na jasenovačkoj stanici", str. 277, kaže: <Beč gladuje, Austrije nema, rulja
zavladala svijetom, rat su dobili ovi balkanski cigani, kakova li
sramota!..." Krleža, s austrougarskim vojnim činom feldvebela, objavio je to
s blagoslovom svoga austrougarskog saborca Josipa Broza. Ali, da je tako
nešto napisao neki Srbin ili Crnogorac za austrougarsku slovenačku i
hrvatsku poslugu, bio bi otvoren još jedan Goli otok specijalno za njih, kao
što je i onaj koji smo imali samo tome i služio: da desetkuje vojni komandni
kadar kojim su dominirali Crnogorci i Srbi, kao najveći antifašisti, koji su
popunjavali više od 85% partizanskih jedinica do 1945.
Konferencija mira u Versaju utvrdila je da je Srbija u Prvom svjetskom ratu
dala 1,247.000 žrtava, to jest, 28% od svog cjelokupnog stanovništva. Ali,
Krleža pljuje i na to: "Der švarc Georg (Karađorđe) igra danas na
međunarodnoj ruleti i dobio je glavni zgoditak. Beogradskoj gospodi ide
karta, tko bi to mogao da povjeruje? Grej, Lojd Džordž, Poenkare, Klemanso,
Vilson, sve su to beogradski asovi. A tko je nas pobjedio? Ovi ušljivi
balkanski cigani, koji čitave dane žvaću luk i pljuckaju po apsanama, ova
nepismena bagra za vješala, toj danas Evropa vjeruje i dala joj je u ruke
nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut šaun mraus".
Naravno, tako nam i treba, jer su Crnogorci i Srbi odradili posao za
austrougarske konjušare u oba svjetska rata. U Prvom ih je spasio ratne
odmazde kralj Aleksandar Ujedinitelj kome su se zahvalili tako što su ustaše
organizovale atentat na njega u Marseju. U Drugom Broz, na sličan način, a
Crnogorci i Srbi su im donijeli u miraz Dalmaciju i Istru, što nam Italijani
nikada nisu zaboravili. O tome svjedoči Ante Trumbić, ministar spoljnih
poslova Kraljevine SHS, govoreći o svojoj posjeti Žoržu Klemansou,
francuskom državniku, sa italijanskim državnikom Đorđom Soninom, kada se
poveo razgovor po pitanju tajnog "Londonskog ugovora" iz 1915, po kome je
cijela Dalmacija do rijeke Cetine trebalo da pripadne Italiji kao ustupak za
njen ulazak u rat na strani saveznika. Sonino je rekao da saveznici hoće da
pocijepaju Londonski ugovor koji su potpisali, jer je sve to pripalo
Hrvatskoj preko Kraljevine SHS. Na to je Klemanso odgovorio: "Londonski
ugovor pocijepao je srpski vojnik koji je stigao iz Soluna u Split i
Ljubljanu prije nego Vaš vojnik, iako Vam je to bilo na domaku". Tog vojnika
Krleža naziva "bagrom za vješanje" i "ušljivim ciganinom". Ali, nije to
jedino njegovo " književno djelo", jer je u polemici sa Levantićem pljuvao
po srpskom groblju pedesetih godina prošlog vijeka. Dakle, nije promijenio
mišljenje ni poslije trideset godina. Ali, dobio je Njegoševu nagradu, igra
se u beogradskim pozorištima, a slavi ga kultna antisrpska radio emisija
"Peščanik".


Hrvatski pisac Igor Mandić je izjavio na komemoraciji u Jadovnom 26. juna
2011: "Ustaški koljački mentalitet još stoluje u hrvatskom narodu i to mogu
vikati s nebodera na zagrebačkom Trgu republike... Dok god postoje zloćudni
povici na stadionima, grafiti... a iza toga mržnja i iracionalno bjesnilo
potpomognuti politikom, neće biti sreće. Što je najgore, iza svega se krije
i interes cijele fašističke Europe."
Ustaški mentalitet je morao prvo opstati da bi stolovao. Feldvel Krleža mu
je zdušno pomogao da preživi Jasenovac za koji nikada nije kažnjen
zahvaljujući austrougarskom podoficiru Brozu, snimljenom 1914. kako sa
Bežanijske kose puca na Srbe.
(autor je nekadašnji
generalni konzul SRJ u Bariju)

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-05-11&clanak=330926&n
aslov=Feldvebel%20Krle%BEa

Jasenovac - istina o hrvatskim zlocinima

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија - Бр. 1464/12  -19. 03. 2012. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

                 

            Влада РС Крајине у прогонству је добила текст Међународне комисије за истину о Јасеновцу, с молбом да је доставимо редакцијама медија у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Влада то чини, и уручује вам чланак председника Комисије, проф. др Србољуба Живановића – био је достављен дневним новинама „Политика", у Београду, али га „Политика" није објавила:

 

С  а  о  п  ш  т  е  њ  е

ПОДАЦИ О ХРВАТСКОМ ЛОГОРУ СМРТИ У ЈАСЕНОВЦУ СУ ЈЕЗИК ИСТИНЕ

 

            „У чланку под насловом "ХХО: подаци о Јасеноцу су језик мржње", објављеном у београдској „Политици", на 4. страни, 14. марта 2012, спомиње се, на три места, Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти у Другом светском рату – за истребљење Срба, Рома и Јевреја. На четири места је споменуто моје име – као председника Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

            „Политика" је пренела изјаву господина Звонимира Чичка – наступио је у име Хелсиншког хрватског одбора. Изразио се, да су закључци Међународне комисије за истину о Јасеноцу „плод болесне злонамерне мржње". Оптужио је Републику Српску и Републику Србију – да припремају терен за нове регионалне сукобе и да стварају „осветнички оквир".

            Дужност ми је, да укажем Хелсиншком хрватском одбору и господину Звонимиру Чичку, да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу међународно тело независних стручњака. Чланови су јој из више земаља – и из држава правних наследница СФР Југославије. 

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу је независно научно тело. Само на основу чињеница је утврдила, да је Хрватска, од 1941. до 1945, извршила злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима. Сачуван је хрватски устав и хрватско законодавство из тог времена, чији текстови садрже одлуку о биолошком истребљењу три народа – на целој територији Независне Државе Хрватске. Овај језик истине – из хрватског законодавства се не може оспорити и спомињање хрватских закона није „плод болесне злонамерне мржње", како то пише господин Звонимир Чичак.

            Подаци о хрватском концентрационом логору смрти у Јасеновцу су језик истине!

            У систему хрватњског концентрационог логора смрти у Јасеноцу и околини, убијено је више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја. Међу убијенима је и 100.000 деце млађе од 14 година!

            Хрватска је била једина фашистичка држава у којој су постојали концетрациони логори смрти за истребљење деце – најпознатији су у Јасеновцу и у Јастребарском - недалеко од Загреба. Оно што запрепашћује, а не сме се заборавити, састоји се у чињеници, да су многи хрватски војници и преживели логораши сведочили – да Срби, Роми и Јевреји нису могли бити убијени, а да претходно нису тешко мучени.

            Оваква злодела хрватских војника, па и обичних суседа и познаника породица Срба, Рома и Јевреја, могла су се остваривати и зато што је Римокатоличка црква, столећима, подстицала Хрвате на мржњу према православним Србима, Ромима и Јеврејима. Две трећине свих римокатоличких свештеника у Независној Држави Хрваткој су лично убијали и мучили припаднике три народа. Утврђено је да су, као и остали хрватски војници, силовали жене, укључујући и малолетне девојчице. Књига „Магнум Кримен" је сведочанство ових злодела римокатоличког свештенства. Но, и поред тога, поглавари Римокатоличке цркве (папе) проглашавају те злочинце „светитељима" и „блаженима". Ту част су дали надбискупу Алојзију Степинцу и Ханцу Ивану Мерцу. Уз све ово, Ватикан је, одмах после Другог светског рата, организовао „пацовске канале" и пребацивао је хрватске ратне злочинце у прекоморске земље.

            Уколико чланови Хелсиншког хрватског одбора желе да виде документацију  Међународне комисије за истину о Јасеновцу, биће им, радо, уступљена. Што се тиче тачног броја уморених жртава у Концентрационом логору смрти у Јасеноцу, истина о томе је само на 120 мм испод површине земље око Јасеновца и у Доњој Градини, у Републици Српској. Хелсиншки хрватски одбор би требало да зна, да је хрватска штампа славодобно писала, да је у Јасеноцу убијено 1.400.000 Срба, Рома и Јевреја, те би Звонимир Чичак могао да коментарише и ту чињеницу. А ето, Међународна комисија за истину о Јасеновцу је ту цифру скоро преполовила.

            Хелсиншки хрватски одбор би требало да се позабави и сачуваним писаним сведочанствима, да су Србе, Роме и Јевреје убијали скоро сви у Хрватској – поред усташа, и домобрани, и полиција, и сељаци, и интелекктуалци, и католичке часне сестре, и ученици средњих школа...

            Поручио бих Хелсиншком одбору Хрватске, да Република Српска и Република Србија немају утицај на рад Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Комисија зна да је често истина болна и болна је истина изнесена у „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја", али се о истине не сме ћутати. И истина није „говор мржње", како то тврди господин З. Чичак.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу, са жаљењем, упозорава, да су  данас у Хрватској уништени трагови Концентрационог логора смрти у Јасеновцу. Уклоњени су, између осталог, споменици са масовних гробница – Рома (Уштица), Срба и Јевреја. А тај говор мржње, који господин Чичак приписује Србима, скоро је свакодневан у Хрватској – упућен, наравно, Србима.

            Међународна комисија за истину о Јасеновцу ће проучити и обелоданити документа и о хрватском злочину геноцида над Италијанима – у другој половини Другог светског рата и после рата. Препоручио бих Сабору, Влади и научним установама Хрватске, да се посвете „Декларацији о хрватском геноциду против Срба, Рома и Јевреја" и да одбаце наводе Хелсиншког хрватског одбора, пласиране у јавност преко господина Звонимира Чичка.

 

Лондон, 17. 03. 2012.

Проф. др Србољуб Живановић,

председник Међународне комисије

за истину о Јасеновцу"

Istinu o Jasenovcu kriju decenijama

Istinu o Jasenovcu kriju decenijama

Izvor: Politika

Beograd -- Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, kao nezavisno telo, utvrdila da je u ovom ustaškom logoru stradalo više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja, 80.000 Roma

foto: Petar Milošević/ CC-BY-SA 3.0/ Wikimedia Commons

Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu (MKIJ) je, uz saradnju Udruženja Jasenovac – Donja Gradina iz Republike Srpske, u Domu Vojske Srbije predstavila dve knjige s pete konferencije MKIJ posvećene otkrivanju istine o onome što se dešavalo u jasenovačkom sistemu ustaških logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u NDH tokom Drugog svetskog rata. Konferencija je održana 24. i 25. maja 2011. u Banjaluci.

Profesor Londonskog univerziteta, svetski naučni autoritet u oblasti anatomije, antropologije i paleopatologije, dr Živanović je član MKIJ kao britanski državljanin, pošto u njenom radu ne učestvuje niko od ljudi s teritorije ranijih jugoslovenskih republika. Članovi su uglednici iz SAD, Velike Britanije, Rusije, Izraela, Italije, koji sarađuju s desetinama istraživača iz mnogih drugih država.

Na prvom mestu, sagovornik "Politike" naglašava da je prvi put u Beogradu predstavljena međunarodna Deklaracija o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, štampana na osam jezika, koju je posle višegodišnjih istraživanja istine o koncentracionom logoru Jasenovac 2012. donela MKIJ.

Komisija je, prema rečima profesora Živanović, 2008. utvrdila da je u Jasenovcu stradalo nešto više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma. Prošle godine komisija je saopštila i podatak, na osnovu nepotpunih istraživanja, da je u NDH u logorima za decu, stradalo 42.791 srpskodete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece, uzrasta do 14 godina.

Interesuje nas da li je utvrđivanje činjeničnog stanja podrazumevalo i uvid u doskora nedostupne arhivske izvore, što profesor Živanović potvrđuje, navodeći sledeći primer:

"Na jednom sastanku u Njujorku saopštio sam da smo došli do imena 371 katoličkog sveštenika koji su klali, ubijali, mučili, silovali žrtve i činili svakojaka druga zverstva. Tada mi je čuveni američki naučnik Majkl Bernbaum, koji je bio i u komisiji za istraživanje genocida u Ruandi, rekao da se u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji ništa ne radi, pošto oni imaju imena 1.400 katoličkih sveštenika, nesumnjivih počinilaca zločina. U ovom trenutku MKIJ je utvrdila da je 1.371 katolički sveštenik činio grozne, prosto neverovatne zločine u NDH. Ako se zna da ih je bilo oko 2.000, to znači da su od tri katolička sveštenika dvojica bili koljači. A gotovo svi su bili pripadnici franjevačkog reda."

Ustanovljene činjenice, prema rečima profesora, naročiti značaj imaju ako se uporede s podacima iznetim u Muzeju Spomen-područja Jasenovac, iza čije postavke stoji sadašnja hrvatska država. Pomenuta su imena nešto više od 80.000 hiljada žrtava, ali taj spisak nije tačan već i zato što se na njemu nalaze i imena ljudi koji nikad nisu bili u Jasenovcu.

"Takvih je mnogo, kao što je mnogo imena onih koji su stradali na drugim stratištima, što znači da je sve to daleko od istine," kaže profesor Živanović i naglašava da Hrvatska zastupa stav da je zločin počinjen samo ako je poznata žrtva, odnosno počinilac zločina.

"Zato neprekidno postavljam pitanje kako ćemo utvrditi imena onih žrtava koje su, na primer, izgorele u Pećilijevim pećima u Jasenovcu, ili koje su u kazanima kuvane, a od njihove ljudske masti dobijan sapun. Držao sam taj sapun, pomešan s peskom, u ruci, u Smederevu, gde su ga Nemci delili preko Crvenog krsta. Ne znamo ni imena žrtava koje su kao ostrva leševa plovila Savom i Dunavom iz Jasenovca. Lično sam ih posmatrao, a izbacivala ih je voda na obale ove dve reke. Sahranjivani su na lokalnim grobljima bez ikakvih obeležja. Jedna takva masovna grobnica se nalazi pored Kule Nebojša u Beogradu. Smatra se da je u njoj sahranjeno oko 2.000 leševa. Posle oslobođenja Beograda dva kamiona tih leševa su po nečijem naređenju odvezena za Jasenovac, a onda se odustalo od toga, pošto ih je bilo mnogo. Sada više niko i ne zna da je tu masovna grobnica. Mnogo leševa je bilo i na vrhu Ratnog ostrva, to je naša komisija ustanovila."

Na kraju razgovora, profesor Živanović pominje i ono što se dogodilo tokom njegovog nedavnog dvomesečnog boravka u Izraelu.

"Obišao sam tamo mnogo muzeja holokausta, pa i onaj kod grada Ake, stare feničanske luke. U njemu je i pedagoško odeljenje gde deci iz škola drže predavanja, a ona čitaju dokumente koje su za sobom svojevremeno ostavile žrtve. Na osnovu toga kasnije nešto napišu ili nacrtaju, da bi se videlo jesu li deca uopšte shvatila šta je holokaust. Na jednom dokumentu koji sam nasumice uzeo pisalo je „Istorija jedne devojčice iz Bjelovara". Rođena 1937, ona je opisala stradanje svoje i cele njene porodice u NDH. Deca u Izraelu tako saznaju šta je bilo kod nas, a ovde možda nikada nećemo saznati šta je sve bilo u vreme tog velikog zločina, pošto se istina skriva decenijama," zaključuje profesor dr Srboljub Živanović.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=10&nav_id=589783