Miroslav Lazanski govorio je na izložbi Jasenovac - najveći ustaški logor smrti

alo.rs

Miroslav Lazanski sve ispričao Rusima!

Alo!

4-5 minutes

---

AUTOR: DATUM I VREME: 14.11.2020. 07:45

Ambasador je ukazao na činjenicu da su se i nemački generali zgražavali nad zločinima u Jasenovcu.

Ambasador Srbije u Ruskoj federaciji, Miroslav Lazanski govorio je na multimedijalnoj izložbi Jasenovac - najveći ustaški logor smrti Milenka Đorđevića, u okviru Međunarodnog projekta Tragedija. Prevazilaženje. Podvig. 1418 koraka do Pobede u Izmajlovskom Kremlju u Moskvi.

- U logoru Jasenovac su ubijeni, zaklani moj deda Mihajlo Mijo Lazanski i moj stric Miroslav Lazanski, po kojem sam ja dobio ime. Oni su bili antifašisti, pomagali su ustanak protiv nemačkog okupatora. Uhvaćeni su od strane ustaša i poslati u logor Jasenovac. Možda vi u Rusiji ne znate, ali Jasenovac je, po načinu ubijanja ljudi, najstrašniji logor na teritoriji Evrope. Nemci su u Aušvicu spaljivali ljude u krematorijumu, prethodno ih ubijajući gasom. Prvo ih ubiju gasom, a potom ih spaljuju. U ustaškom logoru Jasenovac, na teritoriji kvislinške države NDH, bile su Picilijeve peći. Tu su živi ljudi spaljivani. To je jedinstven slučaj u Evropi - rekao je Lazanski.

Ambasador je ukazao na činjenicu da su se i nemački generali zgražavali nad zločinima u Jasenovcu.

- Čak su se i nemački generali Vermahta time skandalizovali. U Jasenovcu je postojao nož, tzv. "srbosjek", koji se kačio za ruku i koji je omogućavao klanje velikog broja ljudi u malom vremenskom periodu. U Jasenovcu je, prema zvaničnim podacima jugoslovenskih komisija posle Drugog svetskog rata, ubijeno oko 700.000 Srba, Jevreja, Roma, Hrvata komunista i nekoliko Slovenaca antifašista, među kojima i moj deda i moj stric - kazao je on.

https://youtu.be/Dckm9ec79W8

Lazanski je kazao da je Jasenovac bio dugo zapostavljana tema u SFRJ, a sve u ime bratstva i jedinstva.

- SFRJ je posle Drugog svetskog rata dugo zapostavljala pitanje Jasenovca u ime nacionalnog poverenja i bratstva i jedinstva. Sad vidimo da je to bilo pogrešno zbog događaja iz 1991. godine i to je bio, na neki način, pokušaj revizije istorije Drugog svetskog rata. Tek u zadnjih osam godina, zahvaljujući naporima Vlade Republike Srpske i zahvaljujući članu Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda Miloradu Dodiku i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, priča u Jasenovcu i plan da se podigne veliko spomen područje žrtvama Jasenovca je došlo u prvi plan. Jasenovac je simbol genocida nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, kao što je Aušvic simbol Holokausta i genocida nad jevrejskim narodom u Evropi - rekao je Lazanski.

Ambasador Srbije u Rusiji je istakao da Srbija ne dozvoljava pokušaje revizije istorije.

- Danas kad imamo pokušaje revizije istorije Drugog svetskog rata, kada neki krugovi moći na zapadu pokušavaju da umanje doprinos naroda SSSR-a i veliku pobedu Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Mi u Srbiji to ne dozvoljavamo. Mi znamo ko je pobednik Drugog svetskog rata, a to su pre svega Sovjetski Savez i Crvena armija. Kičma nemačkog Vermahta je slomljena u Staljingradu. Mi smo svesni da smo sa ruskim narodom bili saveznici i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Mi to savezništvo negujemo i danas i zahvalan sam organizatorima ove izložbe ovde - izjavio je on.

Lazanski je rekao da i dan danas, kada padne nivo Save, mogu se videti ljudske kosti žrtava Jasenovca.

- To je bio najstrašniji logor u porobljenoj Evropi gde je bilo i odvajanja dece, koja su slata u jedan logor. Mesto gde su ljudi ubijani na najmonstruozniji način. Nigde u Evropi u koncentracionim logorima nije postojao logor za političke zatvorenike kao u Jasenovcu. Zvao se "Jasenovac 3C", on je bio logor u logoru. U tom logoru nije bilo ni krova, ni strehe. Ljudi su živeli na otvorenoj ledini. Nisu imali ni hranu, ni vodu. Umirali su od gladi i tamo se pojavio kanibalizam. U Evropi. Po tome je Jasenovac jedinstveni primer. To je bilo najstrašnije mesto zločina, fabrika smrti. I dan danas kada padne nivo Save, možete da vidite ljudske kosti žrtava tog logora. Nažalost, Jasenovac je najveći srpski grad pod zemljom - izjavio je ambasador.

 

rtrs.tv

Фројнд: Хрватска и даље негира истину о усташким злочинима

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes

---

Мајкл Фројнд (фото: facebookreporter.org)

- Јасеновац је био Балкански Аушвиц и надам се да ће књига професора Гидеона Грајфа подићи свијест о овом мрачном поглављу историје Балкана - рекао је Фројнд за "Вечерње новости".

Према његовим ријечима, Јасеновац је предуго био скривени холокауст за већи дио свијета упркос ужасним, варварским злочинама који су тамо почињени.

Фројнд је нагласио да му је драго што је Свјетски јеврејски конгрес покренуо ово питање код хрватске Владе и вјерује да је имао важан утицај.

- Прерано је рећи да ли је Хрватска искрена у својим напорима да призна истину о ономе што се догодило у Јасеновцу, али се надам и молим да јесте - навео је Фројнд.

Фројнд је додао и да је одлука предсједника Србије Александра Вучића да да ода почаст жртвама Холокауста "више од геста".

Говорећи о Космету, Фројнд је рекао да је Косово и Метохија колијевка српског идентитета и мјесто у коме се родила велика нација баш као што су Јерусалим, Јудеја и Самарија колијевке јеврејског народа.

- Ове територије су "жива срца" два наша народа тако да не могу да разумијем како неко може да предложи или сугерише да се Срби одрекну Космета или да се Израел одрекне Јерусалима, Јудеје и Самарије. Да ли би се било које људско биће одрекло свог срца? - пита Фројнд, поносан што је Израел упркос великом међународном притиску упорно одбијао да призна самопроглашено Косово.

 

jpost.com

Remembering Jasenovac: the lesser recognized concentration camp

By ALEKSANDRA PETROVIC   MAY 2, 2020 21:21

6-8 minutes

---

While the numbers are not as high as Auschwitz or Treblinka, Jasenovac was notorious for its cruelty and the high number of young children who were victims.

Birkenau concentration camp in Poland in the snow

(photo credit: MARC ISRAEL SELLEM/THE JERUSALEM POST)

April 22 is a date that binds two groups of people who shared the same tragic fate. It is the date that commemorates the revolt of the prisoners of Jasenovac, the death camp that claimed the lives of hundreds of thousands of Jews, Serbs and Roma.

While the numbers are not as high as Auschwitz or Treblinka, Jasenovac was notorious for its cruelty and the high number of young children who were victims. The saddest point is that there is no final decision on what the final number of victims is. The Croatian authorities have been decreasing it down to a mere 30,000 and sweeping it under the carpet, only officially commemorating Jasenovac in haste on this specific day.

The Jewish and Serbian people have a history together based on positive relations and suffering together.

When the Sephardi Jews were forced to leave Spain, a large number of them settled in the Balkans. This was a place where they were able to practice their religion freely and conduct their trades undeterred. There were no pogroms, nor did they live in ghettos. This was a region that treated them as equals, and the Serbian people who were continuously harassed by the Ottomans due to their refusal to convert to Islam knew exactly how it felt to be persecuted.

After 500 years under the yoke of the Ottoman Empire, the Balkan peoples succeeded in fighting back for their freedom and a new era began. In the Kingdom of Yugoslavia, the Jewish people were an integral part of society and enjoyed a respectable life without fears of repercussion. Many felt so strongly for the country they lived in that they fought on the side of the Serbs against the Austro-Hungarian Empire and the Central Powers in the First World War as brothers in arms. The years after the Great War were also prosperous for the Jewish community in Serbia.

With the Second World War, disaster struck the two ethnicities. The kingdom fell apart, with the Slovenian, Croatian and Bosniak people siding with the Axis powers in exchange for land and power. The Serbian people, who bravely protested in the streets against joining the Axis powers, were brutally punished by having their capital city bombed ruthlessly on April 6, 1941.

Hitler, furious that such a small ethnic group would show such staunch rejection of his country's offers, ordered Operation Retribution to be carried out, bombing that began in the early hours of Sunday morning when unprepared civilians were sleeping in their beds. More than 2,000 people were killed and the Nazis targeted monuments of Serbian culture, such as the National Library, which lost thousands of precious antique books in the fires that broke out from the bombing.

After that treatment, the Nazis occupied the country and set up a puppet government, just like they had done in France. This was a difficult time for both Serbs and the Jews, but some of the worst horrors were seen just across the border in Croatia, whose newly independent government had eagerly taken up the mantle of fascism.

The Jasenovac concentration camp was established in 1941, which lead to a four-year horror of torture and murders. Prisoners were starved to the point that they resorted to eating grass and dirt. Those who were executed were not shot nor gassed, but had their throats slit open in killing competitions among the guards, and parts of their bodies were cut off as souvenirs.

Children were poisoned, beaten and locked away to sleep on the cold floors of cells where they were not given food for days. Even the German officers who visited the camp found the brutality unimaginable. Cardinal Aloysius Stepinac – which the contemporary Croatian government is lobbying to be canonised by the Catholic Church – enthusiastically recommended this as an opportunity to pressure prisoners into converting to Catholicism.

Some of the most notable Jewish victims were rabbis Leib Weissberg and Simon Ungar, activist Armin Schreiner and feminist Julia Batino.

On April 22, 1945, 600 inmates made a desperate rush for their freedom, with only 60 of them managing to escape. On April 30, the Ustashe (Croatian fascists) burned down the camp to conceal their crimes, and they have unfortunately been successful, as only the survivors' accounts provide an insight of what had happened there.

Many of the Ustashe escaped abroad, never having to face justice. Yugoslavia became a socialist country, and for the sake of upholding "brotherhood and unity" among the constituent peoples, Jasenovac's investigations were poorly carried out and shut down prematurely.

Throughout the years, the Jewish people have always been respected members of Serbian society, and they are open about their heritage and proud of their Serbian citizenship. One of the most beloved writers in Serbia was Oskar Davico, who proudly claimed that he was a Serb of Moses's faith. 

Actor Predrag Ejdus and actress Jelisaveta 'Seka' Sablic are favourites among the Serbian public, and one of the most famous publishing houses was named after Jewish editor Getsa Kon. Serbia has returned property that has been confiscated during the Second World War to the Jewish people. Serbia is the first Balkan country that has been bestowed the honor of Righteous Among Nations, and takes pride in this recognition.

The Jews and the Serbs are two ethnicities that have suffered throughout history and supported each other, understanding the plights they suffered.

Let us now commemorate and mourn together the anniversary of Jasenovac, the lives that have been lost and the victims whose numbers have still not been recognised. May we never forget it.

The writer is a political researcher working for Dow Jones in Barcelona.

Help Provide Emergency Relief
Provide elderly widows and Holocaust survivors with food during the coronavirus pandemic

Learn More >

 

 

Шта чека филм о Јасеновцу

politika.rs

Шта чека филм о Јасеновцу

2 minutes

---

Пре неколико дана на таласима Радио Београда емитован је интервју са прослављеним југословенским режисером Лорданом Зафрановићем који годинама живи у Чешкој, и безуспешно покушава да сними играни филм о Јасеновцу. Сви покушаји да на конкурсу Филмског Центра Србије добије финансијска средства безуспешна су. Филмски Центар Србије одавно је инструментализован од неколико партијских моћника у чијим је рукама и нож и погача. И нико не може добити део колача, чак ни овакво име као што је Лордан. Аутор филма „Вечерња звона", „Халоа ( Празник курви)", „Пад Италије", и генијалног филма „Окупација у 26 слика", не може да на конкурсу добије средства за филм о Јасеновцу. Податак звучи невероватно, јер и тим члановима Комисије и држави Србији треба да буде част што један овакав еминентан режисер уопште и аплицира. Лордан се целога живота бавио о откривању побуда које од човека чине монструма, о узроцима зла фашистичке идеологије. Поготово, што је на ову тему снимљено премало, ако не иоле један ваљани филм „Дневник Диане Будисављевић". Као да неко у Србији намерно чини да се стави вео на ову тему, поготово што ових дана обележава о још један дан холокауста. И сами били убијани, мучени и прогањани, али без трајних уметничких и документарних доказа о тим страдањима, као и приказивања светској публици, која и данас о нама има искривљену слику.

 Синиша Стојчић
 Београд

View article...

Enclosures:

160z120_jasenovac.jpg (8 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_04//160z120_jasenovac.jpg

 

Džared Izrael: Stepinac nije mogao katolicima DA NAREDI da prigrle ustaše BEZ AMINA Svete stolice

novosti.rs

Džared Izrael za "Novosti": Stepinac nije mogao katolicima DA NAREDI da prigrle ustaše BEZ AMINA Svete stolice, srpske žrtve u Jasenovcu "izbrisao" i Vatikan

Tekst priredili: Džared Izrael i Samanta Krišone

9-11 minutes

---

| 24. april 2020. 09:02 | Komentara: 0

Džared Izrael, za "Novosti", u autorskom tekstu o zloglasnom ustaškom logoru u Drugom svetskom ratu. "Njujork tajms" 1972. pisao o 800.000 ubijenih u kampu smrti

DžARED Izrael je američki intelektualac i pisac koji je još u toku rata u Hrvatskoj devedesetih postavio pitanje svetskoj javnosti: Da li je moguće da je srpski narod, narod žrtva u dva velika rata, postao agresor na sopstvenoj zemlji? U isto vreme pozvan je da se priključi Međunarodnoj komisiji SRJ za istinu o Jasenovcu, a po hašenju Slobodana Miloševića 2001. postao je deo njegovog tima za odbranu pred Haškim sudom. U američkoj javnosti poznat je kao lider studentskih protesta na Harvardu protiv rata u Vijetnamu 1969, koji su prvi put u istoriji zaustavili rad univerziteta na gotovo dva meseca. Slika njegovog hapšenja sa okrvavljenim glavom tokom razbijanja demonstracija, postala je simbol studentskog bunta sedamdesetih. Zajedno sa suprugom Samantom Krišone piše i održava sajt "Carevo novo odelo", gde se bavi i nasleđem balkanskih naroda. Trenutno se leči u Italiji gde je, zajedno sa suprugom, uspeo da prebrodi i virus korona.

KAO da se Drugi svetski rat završio juče, a ne pre 75 godina, kontroverze i dalje prate klerofašističke ustaše koje su upravljale Nezavisnom Državom Hrvatskom. Najveći spor je: koliko su ljudi ustaše, zaista, ubile u svom kompleksu logora smrti Jasenovac? Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, čiji sam bio član, zaključila je da su ustaše ubile 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, što je ukupno više od 800.000 žrtava. "Nije tako", kažu razni navodni stručnjaci, od kojih su neki povezani, ili su bili povezani, sa američkim Muzejom Holokausta (kojim, uzgred, upravlja američki Stejt department, a ne jevrejske organizacije). Primer za ovo što govorim je profesor Aleksandar Korb, sa Univerziteta u Lajčesteru, koji je bio povezan sa Muzejom Holokausta. Korb je hrvatskom "Jutarnjem listu" izjavio da niko nije pre devedesetih govorio u javnosti o brojci između 600.000 i 800.000 žrtava:

"Za srpske nacionaliste taj je broj postao simbol, tim pre što su hrvatski nacionalisti počeli da umanjuju broj žrtava tokom devedesetih, tako da je to postala ružna igra brojeva koja nikud nije vodila. Na primer, Tuđman je tvrdio da se radi o broju od 30.000, dok su srpski nacionalisti tvrdili da se radi o 700.000 ubijenih ljudi. To je, zapravo, odvratna igra brojeva među nacionalistima, ali kada se radi o stručnjacima, među koje ubrajam i svoje kolege u Beogradu, oni znaju da se ne radi o 700.000 ljudi ubijenih u Jasenovcu. Broj žrtava je nešto veći od 100.000 ljudi [...] Broj od 700.000 žrtava koriste ultranacionalisti i neki političari, ali ne i stručnjaci koji se bave proučavanjem Jasenovca ili Drugog svetskog rata."

DAKLE, brojka od oko 700.000 žrtava logora smrti Jasenovac izum je srpskih ultranacionalista tokom 1990. Svi drugi - a zasigurno svi pre raspada Jugoslavije - postavili su broj smrtnih slučajeva na oko 100.000. Problem je u tome što to nije istina.

To dokazuje i svedočenje Aleksandra Arnona, koji je predvodio jevrejsku zajednicu u Zagrebu, pre nacističke invazije 1941. godine. Nakon invazije, u nadi da će moći da ga iskoriste za iznuđivanje novca od jevrejskih organizacija, Gestapo je dozvolio Arnonu da pregleda logore smrti, uključujući dva najveća, Jasenovac i Jadovno. U isto vreme dok se tajno sastajao sa antiustaškim podzemljem, Arnon je bio jedini antifašista koji je pregledao logore i razgovarao sa osobljem i zatvorenicima - jedinstven svedok. Arnon je 1961. godine svedočio na suđenju nacističkom masovnom ubici Adolfu Ajhmanu. O logoru smrti Jadovno rekao je:

"Posle nekoliko meseci, Italijani su hteli da zauzmu ovu oblast. Ustaše su, jednostavno, upucale sve zatvorenike, uključujući i na stotine hiljada Srba (Arnonove tačne reči na nemačkom bile su: darunter auch viele Hunderttausende Serben), i bacili ih u jame. Samo se nešto mladih ljudi uspelo spasti".

Kasnije, Arnon je bio upitan više o Jadovnu:

Pitanje: Nisam siguran da sam dobro čuo kada ste rekli da su u jednom logoru istrebljene stotine hiljada Srba?

Arnon: Stotine hiljada.

Pitanje: Koje je to godine bilo?

Arnon: Od početka 1941, pa do kraja.

Pitanje: I ko ih je ubijao?

Arnon: Ustaše.

U vezi sa Jasenovcem, Arnon je rekao:

"Osim logora u Jadovnu, bio je i logor u Jasenovcu, gde je stradalo oko 600.000 ljudi, a među njima i 20.000 Jevreja."

Prema tome, po rečima Arnona, više od milion Srba je ubijeno samo u ova dva logora.

I MANEHEM Šelah, ekspert Jad Vašema za Jugoslaviju, u ediciji "Enciklopedije Holokausta Jad Vašema" iz 1989. kaže:

"Nekih 600.000 ljudi je ubijeno u Jasenovcu, uglavnom Srba, Jevreja, Cigana i protivnika ustaškog režima."

O Jasenovcu pre 1990. piše i "Njujork tajms" i ističe da su logorom upravljale ustaše, fašistički pokret koji je u Hrvatskoj stekao vlast 1941. godine u saradnji sa nemačkim i italijanskim okupatorima Jugoslavije.

"Veruje se da je čak 800.000 ljudi - uglavnom Srba, Jevreja i Cigana, ali i hrvatskih i drugih protivnika ustaša - ubijeno, obešeno, prebijeno nasmrt, ili udavljeno u obližnjoj reci Savi tokom ratnih godina pre nego što su ustaše pobegle od napredujućih jugoslovenskih i sovjetskih trupa." (Članak "Jugosloveni napadaju hrvatske disidente," 1. oktobar, 1972.)

Dakle, tvrdnja Korba i drugih da je broj od 600.000 do 800.000 ubijenih u logoru smrti Jasenovac izmišljen tokom ratova devedesetih od strane srpskih nacionalista, lažna je. Ili je Korb zapanjujuća neznalica, u šta mi je teško da poverujem, ili laže. Ali, ljudi retko lažu bez razloga.

ZAŠTO bi Korb - a nije jedini - rizikovao ugled da bi promovisao takvu laž? Za kakav dobitak? Ko je tu zapravo na dobitku? Objašnjenje leži u prirodi ustaša - da je to bio klerikalni fašizam, usko povezan sa Katoličkom crkvom. Katolički sveštenici spremali su se za ustaše pre napada nacističke nemačke vojske na Jugoslaviju 1941. Kada su Nemci 10. aprila ušli u Zagreb, glavni grad Hrvatske, uspostavili Nezavisnu Državu Hrvatsku i postavili na funkciju ustaše, vrhovni katolički zvaničnik, nadbiskup Stepinac, javno je pozdravio novu fašističku državu. Dve nedelje kasnije, Stepinac je objavio pastoralno pismo:

"Časna braćo, nema među vama ni jednoga koji nedavno nije bio svedok najznačajnijeg događaja u životu hrvatskog naroda, među kojim mi služimo kao glasnici Hristove reči. Ti događaji su ispunili dugo sanjani i željeni ideal našega naroda... Zato biste trebali spremno odgovoriti na moj poziv da doprinesete uzvišen napor za zaštitu i napredak Nezavisne Države Hrvatske... Dokažite se, časna braćo, i sada ispunite svoju dužnost prema mladoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj." (Objavljeno u "Nedelji" i "Katoličkom listu" 28. aprila 1941.)

Aparat crkve sprovodio je Stepinčeva uputstva u dela: "Mnogi katolički sveštenici, uglavnom nižeg ranga, učestvovali su u sprovođenju operacija ubistava" ("Enciklopedija Holokausta Jad Vašem", odeljak o Hrvatskoj). Naravno, s obzirom na to da je većina pripadnika katoličke hijerarhije "nižeg ranga", a to su sveštenici, ono što "Enciklopedija" ovde kaže, jeste da su klerici koji su učestvovali u ubistvima odražavali opšti sastav hrvatske katoličke hijerarhije: bili su uglavnom sveštenici, ali i neki biskupi. Katolički sveštenici širili su i propagandu:

"Do sada je Bog govorio kroz papske deklaracije, brojne propovedi, katehizme, hrišćansku štampu, kroz misije, kroz herojske primere svetaca i tako dalje ... I? Zatvarali su uši. Bili su gluvi. Sada je Bog odlučio da koristi druge metode. Pripremaće misije. Evropske misije! Svetske misije! Njih neće sprovoditi sveštenici, već vojni zapovednici predvođeni Hitlerom. Propovedi će se dobro čuti uz pomoć topova, mitraljeza, tenkova i bombardera. Jezik ovih propovedi biće međunarodni. Niko se neće moći žaliti da ga nije razumeo, jer svi ljudi vrlo dobro znaju šta je smrt, a šta su rane, bolest, glad, strah, ropstvo i siromaštvo." (Tekst "Hitler sprovodi misije" napisao je sveštenik Petar Pajić za "Katolički tjednik", organ sarajevskog nadbiskupa, br. 35, 31. avgusta 1941.)

Samanta Krišone

S OBZIROM na to da Katolička crkva ima disciplinovanu hijerarhiju, Stepinac nije mogao narediti katolicima da prigrle ustaše bez odobrenja Vatikana. To znači da umešanost hijerarhije u ustaške zločine pokazuje da, suprotno uvreženim kritikama da Vatikan nije učinio dovoljno u borbi protiv nacizma, u stvari on je bio u tesnoj vezi sa nacistima. A s obzirom na to koliko su dokazi o ovom savezu štetni za reputaciju i politički uticaj Vatikana, verujem da je Sveta stolica pokrenula kampanju da sakrije svoju vezu sa ustašama i umanji horor ustaških zločina (a samim tim i značaj umešanosti te hijerarhije u zločine). To su učinili trivijalizovanjem terora, pre svega eksponencijalnim smanjenjem broja žrtava u Jasenovcu, glavnom kompleksu ustaških logora smrti, sa dugo prihvaćene brojke od 600.000 umorenih ljudi.

 

Годишњица пробоја јасеновачких логораша

 

politika.rs

Годишњица пробоја јасеновачких логораша

3 minutes

---

Око 600 преживелих затвореника злогласног усташког логора Јасеновац, у нацистичкој Независној држави Хрватској, покушало је на данашњи дан 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успело само њих 60. У тој највећој „фабрици смрти" на Балкану у Другом светском рату, од лета 1941. до 30. априла 1945. усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.

Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

„Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје оба пола, свих узраста, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја, преноси портал РТС. Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.

Срби и Роми на путу за концентрациони логор (Фото US Holocaust Memorial Museum/Музеј револуције 
народности Југославије)

Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор значајне монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности", наводи да је „Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица". У процесу „прочишћења хрватске нације" српска деца су убијана заједно са одраслима.

Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, у усташкој НДХ убијено је 73.316 малишана.

Током Другог светског рата, једино место у целој Европи у којем су постојали специјални логори за децу била је Хрватска. Огроман број деце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнији су Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли.

Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана – почетком 1943. и априла 1945. године. Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000. Немачки генерали из Другог светског рата давали су веома различите податке о броју Срба убијених у НДХ, али им је заједничко да сви помињу стотине хиљада страдалих.

View article...

Enclosures:

160z120_Jasenovac-1.jpg (10 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_04//160z120_Jasenovac-1.jpg

 

Заједнички венац за жртве Јасеновца

 

politika.rs

Заједнички венац за жртве Јасеновца

2-3 minutes

---

ЈАСЕНОВАЦ - Полагањем заједничког венца и цвећа хрватски држаавни врх и представници Јевреја, Срба, Рома и антифашиста који живе у Хрватској, данас су одали пошту жрвама усташког концентрационог логора Јасеновац у Другом светском рату.

Заједнички венац подно „Каменог цвета" положили су председник Републике Зоран Милановић, председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић и председник владе Андреј Пленковић.

По цвет су у спомен на жртве положили председник Јеврејске општие Огњен Краус, председник Савета Српског народног вијећа Милорад Пуповац, саборски заступник ромске националне мањине Вељко Кајтази и председник Савеза антифашистичких бораца (САБА РХ) Фрањо Хабулин.

Службена комеморација, коју је ддиректно преносила загребачка Н1 тв, због епидемије коронавируса укључивала је само полагање венца и цвећа, уз поштовање мера социјалне дистанце.

Краус је рекао да је у Јасеновац дошао да „пружи руку" и поручи да је спреман на озбиљне разговоре и односу владе и власти према историји. „Дошао сам и зато да решимо све наше проблеме у интересу Хрватске и да све хипотеке које срамоте ову земљу ставимо ад акта", рекао је Краус.

Ако то не буде решено, поручио је, наредне године сигурно неће доћи. „Сад сам пружио руку да започнемо разговоре. Ако се ништа не оствари, сигурно нећемо бити овде сљедеће године. Неки помаци су направљени", рекао је Краус новинарима у Јасеновцу.

Јандроковић је рекао да су представници државног врха дошли да искажу поштовање према жртвама усташког логора и да би осудили карактер злочиначког усташког режима.

„Никад више не смемо допустити да се на овим просторима догоди зло какво се догодило у Другом светском рату", рекао јеј Јандроковић и додао да је нужно бити укључив и са разумевањем једних према другима, преноси Танјуг.

View article...

Enclosures:

160z120_Jasenovac-1.gif (12 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_04//160z120_Jasenovac-1.gif

 

In front of 20.000 people, Vucic mentioned Jasenovac, sparking standing ovation

In front of 20.000 people, Vucic mentioned Jasenovac, sparking standing ovation PHOTO

The President of Serbia gave a speech at a conference of the American Israel Public Affairs Committee, emphasizing the friendship between the two nations

Source: B92 Monday, March 2, 2020 | 07:00

Share

avbuducnostsrbije

Vucic spoke after Israeli Prime Minister Benjamin Netanyahu.

First of all, he thanked his hosts on their hospitality on behalf of all Serbian citizens.

"Thank you to the leadership of AIPAC for hosting me. It was an honor to speak at the #AIPAC20 Policy Conference. I strongly support AIPAC's mission. Serbia, Israel, and the United States can achieve much by working together and jointly pursuing our common interests".

"There are many things that connect our two nations. We have experienced a difficult fate in World War II in the Jasenovac concentration camp, run by the Nazi, vassal state of Croatia," Vucic said.

He stressed that we have always supported each other, which is the case today.

"In memory of all the victims of the Holocaust, an Israeli flag was raised at the Presidency of Serbia, and I said at the time that I was proud of the friendship with the Jews and I was glad that the flag was there," Vucic said, followed by applause.

He took the opportunity to announce the opening of the Serbian Chamber of Commerce in Jerusalem.

"We were trying to find the best possible way to do something official in Jerusalem. Soon, we will open not only the Serbian Chamber of Commerce in Jerusalem, but also the official State Office in Jerusalem," Vucic concluded.

https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2020&mm=03&dd=02&nav_id=108040

 

politika.rs

Швајцарска помогла бекство усташког званичника Андрије Артуковића

6-8 minutes

---

Након Другог светског рата, Швајцарска је била дестинација или земља транзита бројним фашистима, а међу њима је био и усташки званичник Андрија Артуковић, „крвник са Балкана", пише швајцарски дневник „Ноје цирхер цајтунг" (НЦЦ), указујући на неславно деловање швајцарских власти.

Лист подсећа да је Артуковић оптужен за смрт око 700.000 људи, а формално је био пред судом због „свега" четири акције убистава с око 1.000 жртава, које је директно наложио и због којих су га САД изручиле бившој Југославији, преноси Танјуг.

Тадашњи дописник швајцарског листа окарактерисао је суђење у Загребу као „нирнбершки процес Југославије са четрдесетогодишњим закашњењем".

У мају 1986. Артуковић је осуђен на смртну казну, али због старости и здравственог стања казна није извршена. Преминуо је 16. јануара 1988.

Пресуда је широм света побудила пажњу јавности, указује НЦЦ, додајући да су о томе опширно известили и швајцарски медији, али не и о улози своје земље, која је овом ратном злочинцу фактички помогла при бекству.

Разлог је то што је бирократама у Берну и представницима цркве у Фрајбургу свих тих година пошло за руком да своје деловање заташкају, тврди дневник.

„Ноје цирхер цајтунг" износи историјске податке према којима је 20. новембра 1946. у Фрајбургу службеник кантоналне полиције Тингели саслушао мушкарца који се представио као Алојз Анић и тврдио да је побегао из Хрватске у Аустрију, а пошто га је и тамо гонила југословенска тајна служба Озна, наставио је путовање ка Швајцарској.

Рекао је да је 13. новембра прешао илегално границу код места Бухс, и да је потом возом стигао до Фрајбурга, где су га земљаци сачекали у фрањевачком манастиру Маријанум.

Тингели је питао којим се послом раније бавио, на шта је наводни Анић рекао да је годинама био наставник у хрватским гимназијама, а што се политичких активности тиче, да је припадао католичким телима и да је држао антикомунистичка предавања.

На крају разговора наводни Анић је затражио да као избеглица остане у Швајцарској, где би припремио даље путовање у Јужну Америку.

Полицајцу се ова прича чинила веродостојном, а пошто изнето име није било међу траженим лицима, добио је дозволу за останак.

Надлежно савезно тужилаштво дало је пристанак и препоручило да се „професор" интернира у „смештај за интелектуалце".

Међутим, члан фрајбуршке власти Пол Торш рекао је да није потребно да се поменуто лице смести у колективни смештај, додајући да је иначе смештен код извесног „господина Рошија".

Роши је иначе у младости био гардиста у швајцарској војсци, а потом радио као секретар у департману за правосуђе и полицију у Берну.

Почетком фебруара 1947, Анић је код полиције у Фрајбургу затражио издавање личног документа, а на захтев ни полиција, ни тужилаштво нису уложили жалбу, па му је издат документ на име Алојз Анић.

Код тужилаштва, међутим, почиње да расте сумња у идентитет „професора", да би један инспектор почео да се о њему распитује у верско-фашистичким круговима око фрањевачког института „Санкт Рафаел".

У свом извештају од 25. марта 1947, он је навео да је Анић у ствари Андрија Артуковић и да је био члан усташког режима у Другом светском рату.

Само дан касније је тужилаштво наложило контролу Анићеве поште, а недељу дана касније је циришкој кантоналној полицији достављена информација о деловању усташа у Фрајбургу и лажном „професору Анићу".

Међутим, како истиче лист НЦЦ, зачуђујуће је да је савезна полиција тек након два месеца закуцала на врата службеника Рошија, који је наводном Анићу пружио смештај. Андрија Артуковић је иначе био познат швајцарским полицијским властима, јер му је већ 1937. издата забрана уласка пошто је био осумњичен да је учествовао у убиству југословенског краља Александра 1934. године у Марсељу.

Конзул Швајцарске у Загребу је 1943. препоручио да се Артуковић, зато што је важио за утицајног члана тадашње владе, избрише са списка лица којима је забрањен улазак у Швајцарску.

Полицајци Шоненбергер и Тингели су 6. јуна 1947, када су дошли да испитају наводног Анића у кући службеника Рошија, били суочени с новим лажима. Испричао им је да никада није био усташа и да никада није прихватио ни једну одлуку која би била против његове католичке савести, те да је наводно стално био на дистанци са Немцима. Ова двојица полицајца нису дозволила да их поново слаже и тужилаштву је било јасно коју „хипотеку" ово лице представља за Швајцарску. Да је званични Београд знао да се Артуковић налази у Швајцарској, свакако би затражио изручење, па би власти морале да донесу одлуку да ли да Артуковић буде изручен Југославији, да се протера у другу земљу или добије азил.

Пошто ниједна опција није била пожељна, констатује НЦЦ, Артуковић је требало да нестане у потпуној тишини.

Тако су полицајци договорили с Артуковићем да напусти земљу, а он је пристао да то учини најкасније до 15. јула 1947. Омогућено му је да задржи документ на лажно име и добије их и за жену и двоје деце. Уз подршку пријатеља и фрањевачког реда, породица је под именом Анић добила визу за Ирску, те је на време, уз контролу полиције, напустио земљу.

Полицајци су избегли, додаје лист, да колегама открију прави идентитет Анића и информишу их о договору, јер су страховали да би полицијска управа могла да опозове лажна документа и спречи тајно напуштање земље.

Артуковић је с породицом годину дана провео у Даблину пре него што су отпутовали у Калифорнију.

Под исправним именом, Артуковић је 1950. у САД затражио нова документа, што му је искомпликовало стање, јер је годину дана касније идентификован као „Химлер Балкана", а Југославија је затражила изручење.

Пошто су га америчке власти ухапсиле, адвокати Артуковића бомбардовали су власти у Фрајбургу и Берну са захтевом да доставе потврду да му је у Швајцарској дозвољена промена имена.

Берн је то одбио, на шта су адвокати повећали притисак. На крају је швајцарско тужилаштво саопштило да је полиција знала ко је „Анић", али тек непосредно пред напуштање земље, и са том, како констатује НЦЦ, не баш истинитом тврдњом, морале су да се помире америчке власти.

Одговоран за убиства у 20 логора

Швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг" наводи да је Андрија Артуковић у квислиншкој Независној држави Хрватској био министар унутрашњих послова, а потом министар правосуђа. У време обављања те друге функције, прогурао је закон о раси и био делом одговоран за убиства у око 20 концентрационих логора.

Лист истиче да је усташка држава изузетно окрутно деловала против Јевреја, Рома, партизана и, пре свега, Срба, који су чинили једну трећину становништва, до те мере да је то чак иритирало и Немце.

 

Sramota je što Jasenovac izgleda kao teren za golf, ...

 

 

novosti.rs

Sramota je što Jasenovac izgleda kao teren za golf, Srbija mora strahote logora da predoči Strazburu: Džini Viskonti o NDH

Jovanka Simić

5-6 minutes

---

| 24. novembar 2019. 09:02 | Komentara: 0

Džini Maracani Viskonti, direktorka američke fondacije "Geri i Franka Maligan": Stepinac je nadbiskup genocida, sramno je što on ima spomen-ploču

NEDOPUSTIVO je da logor NDH u Jasenovcu, umesto da bude propisno i opominjuće obeležen, izgleda kao teren za golf, dok hrvatski predstavnici u Jerusalimu krišom postavljaju spomen-ploču Alojziju Stepincu, nadbiskupu genocida. Srbija može da učini nekoliko stvari kako bi skrenula pažnju sveta na ovaj, još od Titovog vremena, prećutani genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Ovo je, u intervjuu "Novostima", srpskom narodu poručila Džini Maracani Viskonti, kontesa, novinarka i direktorka američke fondacije "Geri i Franka Maligan", koja je početkom minule nedelje učestvovala u Jerusalimu na međunarodnom Akademskom okruglom stolu o srpsko-jevrejskim odnosima koji su priredili Institut za studije antiterorizma iz Izraela, Arhiv Vojvodine i Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada, kao i Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Beograda.

PROČITAJTE JOŠ:"Štrajkovaću glađu do smrti": Reakcija brata Ljubiše Manitaševića o njegovom izručenju Prištini

* Međunarodna zajednica, i osam decenija od završetka Drugog svetskog rata, malo zna o jasenovačkom i drugim stratištima pod NDH. Kako da joj "otvorimo oči"?

- Tito u posleratnom periodu nije uradio ništa da Hrvati priznaju svoj zločin. Kada je njegov period završen, odmotalo se ogromno klupko problema upravo zbog prećutanih zločina. Sada Srbija i Republika Srpska moraju da pokrenu to pitanje na nov način. Mnogo je učinio izraelski istraživač prof. dr Gideon Grajf objavljujući knjigu "Jasenovac - Aušvic Balkana", ali ima još ljudi koji mogu da vam pomognu. Mislim da treba da Sudu za ljudska prava u Strazburu uputite tužbu koja će sadržati svedočenja preživelih logoraša. To je početak.

* Nedavno ste u Banjaluci imali još jedan konkretan predlog...

- Predložila sam da Srbija i Republika Srpska jedan dan u godini posvete jasenovačkim žrtvama. To je jedan od načina da se svetu ukaže na istinu. Ali, ako ne govorite ništa, ako ne obeležavate taj neki dan, druga strana može da radi šta hoće - i da postavlja sramne ploče veličajući Stepinca, i da ignoriše genocid koji je počinila, i da piše knjige u kojima umanjuje broj žrtava. Vi, Srbi, za to vreme, snimajte filmove, pišite svoje knjige, priređujte izložbe. Samo nemojte da ćutite i da zaboravite.

 

* Prvi put ste o Jasenovcu čuli 1993. od Simona Vizentala. Potom ste počeli da istražujete istinu o tom stratištu.

- Bila sam zapanjena da je tako ogroman zločin ostao nepoznat. Zbog toga sam počela da ga izučavam. Uključila sam se, išla na obe strane fronta u Bosni i Krajini. Iz knjige Marka Rivelija saznala sam ponešto o jasenovačkom logoru, kao i tokom nekoliko dolazaka u Srbiju. Učestvujući na međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Banjaluci 2008, prvi put sam posetila Jasenovac i Donju Gradinu. Bila sam šokirana! To je ličilo na teren za golf: fantastično odnegovana trava, jezerca, poj ptica, veliki spomenik, ali bez informacija. Samo jedna ploča sa šturim tekstom. A u logoru Dahau su mape, brojke, fotografije i obnovljene barake, kao upozorenje da se takav zločin nikada više ne dogodi.

PROČITAJTE JOŠ: Stefanović: Raška bezbedna, iako je blizu administrativne linije

* Hoće li doći trenutak da Hrvatska pod pritiskom međunarodne zajednice prizna stravičan zločin NDH?

- Ako pripadnici jednog naroda ne priznaju svoje greške, oni nikada neće imati mira u duši. Ako imate nešto na savesti i ne želite to da priznate, bićete sve agresivniji jer želite da prikrijete svoj zločin. Nama treba mir na Balkanu. U budućnosti će nas očekivati veliki međunarodni problemi ako se to u Hrvatskoj ne uradi.

 

* Na KiM ste boravili pre i posle Kumanovskog sporazuma. Nazirete li rešenje za problem Kosova?- Trenutno, mislim da nema rešenja. KiM je veoma komplikovana regija koja se koristi samo za prljave poslove krijumčarenja narkotika i cigareta. Tamo se obučavaju islamski borci. Sve dok Americi bude bilo potrebno Kosovo i Metohija, bojim se da se ništa ne može učiniti. Ali, nikada se ne zna šta će se desiti u budućnosti. Istorija se odvija velikom brzinom, menja se. U ovom trenutku je veoma važno i da u Unesku i UN zaštitite vaše veličanstvene hramove. I nikada, baš nikada, ne odustajte od Kosova i Metohije.

KLINTONOVA KAPIJA ISLAMA* VAŠE knjige o građanskom ratu i SFRJ dokumentaciona su građa, uključujući i "Kapiju islama". Zašto takav naslov? - Naslov je uzet iz izjave generala Pjera Marija Galoa koji mi je 1997. godine u Parizu govorio o američkoj politici rekavši da su Sjedinjene Američke Države otvorile u Bosni, usred Evrope, kapiju islamu. Od 1994. Klinton je dozvolio uvoz iranskog oružja u BiH, a zajedno sa oružjem, iranska tajna služba je stigla i mislim da nikada nije otišla. Sarajevo je bilo jedno od najlepših i najneobičnijih mesta. To je danas mesto gde su Turska, Saudijska Arabija i Iran u prijateljskom odnosu. To je jedino mesto na svetu gde se šiiti i suniti jako lepo slažu.

 

Da istina o stradanju Srba nije sakrivana, NATO vas ne bi napao

novosti.rs

Da istina o stradanju Srba nije sakrivana, NATO vas ne bi napao: Amerikanac, osnivač Instituta za Jasenovac, o sramnoj reviziji istorije

Dragan Vujičić

5-6 minutes

---

Profesor Beri Lituči, osnivač Instituta za Jasenovac: U vašingtonskom Muzeju Holokausta genocid u Hrvatskoj nije postojao. Milošević imao pravo da upotrebi silu kako bi zauzdao nasilje Albanaca

RAZOTKRIVANjE istine o genocidu nad srpskim narodom u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata morate shvatiti kao pitanje nacionalne bezbednosti prvog reda. Tako Izraelci tretiraju Holokuast koji su oni doživeli. Da istina o stradanju Srba od ustaša nije sakrivana, ne bi vam se dogodile sve nesreće u ratovima devedesetih, uključujući i izgon naroda iz Hrvatske i s Kosova. NATO se nikada ne bi usudio da bombarduje vašu zemlju da prethodno niste satanizovani u celom svetu, delimično i svojom krivicom - ovako govori profesor Beri Lituči, osnivač njujorškog Instituta za Holokaust i proučavanje genocida nad Srbima u Jasenovcu.

Univerzitetski profesor iz Bruklina, koji je prvi u Americi, još 1997. godine, osnovao instituciju koja se bavi stradanjima Srba u NDH, podvlači:

PROČITAJTE JOŠ: Hrvatski mediji u strahu: Putin poslao Srbima S-400, mogu da sruše avion iznad Zagreba (FOTO/VIDEO)

- Vaši političari, naročito u dijalogu sa zemljama nastalim posle raspada SFRJ, moraju da insistiraju na činjenici da je više stotina hiljada Srba pobijeno u Hrvatskoj i delom u Bosni od nacističkih režima koji su uspostavljeni od hitlerovske Nemačke. I dok ne priznaju svoju istorijsku odgovornost, nije ni normalno da imate tople odnose.

Amerikanac, koji je 2005. uspeo da u Parku sećanja na Holokaust u Njujorku postavi Spomen-kamen posvećen nastradalima u Jasenovcu, a 2019. i na stratištu Jadovno, navodi da se upravo pred očima celog sveta događa velika i sramna revizija istorije, u kojoj zločinac i žrtve zamenjuju mesta.

- Uzroke dela vaših problema potražio bih u radu Muzeja Holokausta u Vašingtonu, koji je osnovan 1993. i danas je najveća institucija ovakve vrste u svetu. Franjo Tuđman, kao "antifašista", posetio ga je iste godine, dok vlasti u Beogradu jednostavno nisu uočile problem. Stradanja Srba su postavkama ovog muzeja relativizovana i gotovo poništena, dok je iz njega krenula priča o srpskom genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici - dodaje Lituči.

On objašnjava da je to očigledan dokaz koliko je pitanje genocida nad Srbima u Hrvatskoj stvar srpske nacionalne bezbednosti.

Detalji sa izložbe o Jasenovcu u Njujorku 2016. / Foto Ž. Knežević

Beri Lituči bio je i jedini američki državljanin koji se u Haškom sudu pojavio kao svedok u korist Srba. Govorio je u okviru odbrane Slobodana Miloševića 2005. godine.

- Ukazao sam tada Sudskom veću na to da nisu samo Srbi na Kosovu bili izloženi progonu od strane Albanaca. Na iznenađenje Tužilaštva, izneo sam podatke o progonu Roma sa KiM, i ponosan sam na svoj zaključak da je Milošević imao pravo da upotrebi silu kako bi zauzdao progon svojih sunarodnika, ali i svih drugih koji su bili meta Albanaca.

Lituči ukazuje na činjenicu da se Hrvatska nigde ne pominje kao zemlja odgovorna za genocid u Drugom svetskom ratu. On dodaje da Srbija treba da pokrene proces pred Međunarodnim sudom za ratne zločine protiv Zagreba. Lituči tvrdi i da sve žrtve hrvatskih logora imaju pravo i mogućnost da potraže odštetu za lične patnje pred međunarodnim sudovima, i ne sumnja da bi pravdu dobile. Primećuje i da su Hrvati pokušali da Srbiju okrive za navodnu agresiju devedesetih, ali su te namere propale na sudu. Zašto Srbija čeka - pita se.

PROČITAJTE JOŠ: AGONIJI MAJKE SE NAZIRE KRAJ: I iranski ministar pomaže Slavici da vrati otetu decu!

KNjIGA O JASENOVCU NA NEMAČKOM

U posetu Institutu za nacionalnu i međunarodnu bezbednost u Beogradu Lituči je došao iz Frankfurta, gde je na tamošnjem Sajmu knjiga predstavio svoje izdanje o Jasenovcu na nemačkom jeziku.

- Ovo je prva knjiga koja govori o Jasenovcu u Nemačkoj posle pedesetih godina - kaže profesor. - Nemci su je primili sa interesovanjem, ali ne priznaju odgovornost za zločine koje su Hrvati počinili u vreme Hitlera. Ljudi koji brinu o Parku Holokausta u Frankfurtu obećali su da će naredne godine tamo podići i obeležje sa imenom koncentracionog logora Jasenovac.

VREME NIJE SAVEZNIK

- VREME Srbiji nije saveznik u trci da prikaže stradanje svojih sunarodnika. Preživeli paćenici iz Drugog rata polako odlaze, ali su svojim stradanjem zaslužili da oni koji ostaju na planeti znaju šta im se događalo i da se zločini nad srpskim narodom nikada više ne ponove - veli profesor.

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:826592-Da-istina-o-stradanju-Srba-nije-sakrivana-NATO-vas-ne-bi-napao-Amerikanac-osnivac-Instituta-za-Jasenovac-o-sramnoj-reviziji-istorije

rtv.rs

Jasenovac ne sme da se zaboravi, ni da se minimalizuje

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

2-3 minutes

---

Frojnd, koji je i novinar "Džeruzalem posta" i autor knjige o Srbiji i Srbima "Fundamentalno Frojnd", kaže da pokušaji da se izvrši revizija istorije ne smeju da uspeju.

 

jadovno.com

Ističe da nikad nije kasno boriti se za vidljivost događaja od pre osam decenija.

"Ukoliko dignemo ruke od svega onda će revizionisti uspeti u onome što rade. Ono što mi moramo da uradimo je da dupliramo naše napore da obrazujemo javnost, nastavljajući da objavljujemo istinu, a tome će doprineti i međunarodna konferencija 19. novembra u Jerusalimu posvećena Jasenovcu", rekao je on u intervjuu za "Politiku".

Kaže i da "Srba raste u očima Izraelaca u različitim oblastima", i da raste interesovanje za duboke istorijske veze između dva naroda.

Upitan da li ostaje pri stavu da Srbija ni po koju cenu ne sme da odustane o dela svoje teritorije, tj. Kosova i Metohije, on kaže da je to još jedan savršen primer nečega što Srbija i Izrael imaju zajedničko.

"Za Srbe je Kosovo kolevka vaše civilizacije i veliki deo međunarodne zajednice ignoriše istoriju, istinu i zove vas okupatorima. Slično tome, za Izrael i jevrejski narod, Jerusalim, Judeja, i Samarija (koju svet zove Zapadna obala) su kolevka naše civilizacije", rekao je on.

Dodaje i da je mnogo pritisaka iz međunarodne zajednice da Izrael promeni svoj stav o nepriznavanju kosovske nezavisnosti, ali da Izrael stoji uz Srbiju po ovom pitanju i da veruje da će tako biti i dalje.

Upitan ko može da pritiska Izrael, kaže:

"Postoje neke evropske zemlje, SAD, i druge sile koje, vi to bolje znate nego ja, žele da Kosovu bude priznato kao nezavisno. To su veoma moćne snage."

I danas veruje da je Republika Srpska i dalje nabolji prijatelj Izraela u Evropi.

"To je još jedan izraz bliskih odnosa između Jevreja i Srba", kazao je on.

 

rtrs.tv

Пуповац: Све је почело ослобађањем Готовине и Маркача

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

3-4 minutes

---

Милорад ПуповацФото: Screenshot/YouTube

Хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач су у другостепеном поступку хашког трибунала ослобођени одговорности за војно-полицијску акцију "Олуја", иако су претходно били осуђени на 24, односно 18 година затвора, за почињени ратни злочин.

Пуповац је у интервјуу за љубљанско Дело рекао да је ретроградни процес почео том ослобађајућом пресудом, а да је све достигло "врхунац" протестима због постављања ћириличних табли у Вуковару.

У тој кампањи против ћирилице, како је додао, учествовао је и дио католичког свештенства, а десничарска удружења и нова влада, која је дошла након оне коју је водио Зоран Милановић, претворили су то у "државну политику".

Истакао је да су те кампање оставиле дубоко коријење у хрватском друштву, с амбицијом да се прошире и постану доминантни стуб у политичком животу, онако како се то догађа и у неким другим европским државама.

Предсједничка кампања у Хрватској са противсрпским позицијама

Оцијенио је и да се предсједничка кампања у Хрватској, која увелико траје, а да се још не зна датум избора, води са изразито десних, противмањинских и противсрпских позиција.

Како је пренијела ХИНА, Пуповац је рекао да се посљедњих неколико година у хрватском друштву генерише "идеологија мржње", чему би морали да се супротставе владајуће и опозиционе странке и грађани.

Пуповац, који је и посланик у хрватском парламенту, изјавио је да такви "ретроградни процеси" негативно утичу на односе Хрватске и Србије и на хрватско-српске односе генерално, јер се отворена питања "не рјешавају, него користе као средство за политичке сукобе", умјесто "обнове повјерења и сарадње двију држава и два народа у процесу европеизације" цијелог региона.

Негирање злочина у Јасеновцу – најтежи облик ревизионизма

Поновио је и своје познате ставове о случајевима историјског ревизионизма, споменувши релативизацију логора Јасеновца и усташке НДХ.

Истакао је да је антифашизам "темељ данашње Европе", а да, ако се то негира, онда се не зна "шта је морално, а шта аморално, шта је истинито, а шта не и шта је дозвољено, а шта није".

Негирање усташких злочина у Јасеновцу и релативизација НДХ један је од најтежих облика ревизионизма, казао је Пуповац, напоменувши да су посљедице тога опасне за католичко-православне и хрватско-српске односе, али "и за Европу".

То отвара простор и за друге историјске ревизионизме, то је припрема терена за обнову злочинских идеологија које су довеле до концентрационих логора као политике, идеологије нацизма и усташтва, казао је предсједник СДСС.

Пуповац се заложио за стварање широке политичке платформе којом би се те ствари поправиле, а у којој би учествовале водеће политичке странке и грађани.

Да би се, како је казао, политика заштитила од ризика које доноси екстремна десница, потребно је створити свијест о том ризику за цијело друштво, а у томе би морале да учествују сви они којима је стало до тога да екстремне десне политике не постану национални политички мејнстрим.

 

rtv.rs

Predstavljena knјiga jevrejskog istoričara o Jasenovcu

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

2-3 minutes

---

Prof. dr Grajf se zahvalio na prijateljskoj dobrodošlici i istakao da je cilj njegovog dolaska uspostavljanje saradnje između dve države i njihovih akademskih institucija.

"Ovo je prilika da se predstavi tužna i tragična istorija koja je bila skrivana decenijama, i krajnje je vreme da se razotkriju zločini kriminalnog ustaškog režima koji je brutalno ubio stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i ljudi drugih nacija. O zločinima treba govoriti otvoreno i moja publikacija nastoji da ispriča stvarnu priču o kojoj se godinama ne zna dovoljno" izjavio je autor.

RTV (Jaroslav Pap)

U programu su učestvovali i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović, ambasadorka Izraela dr Alona Fišer-Kam i akademik Darko Tanasković.

"Dugujemo veliku zahvalnost svima onima koji govore o istini koja se tiče i našeg naroda, a posebno imajući u vidu konstantne pokušaje visokih državnika susednih zemalja da se ospore razmere stradanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Ova knjiga na objektivan način prikazuje te događaje, a nemamo pravo da ćutimo, i to ne da bismo se vraćali u istoriju, već da se takvo zlo više nikada i nigde ne ponovi. Svako ko je borac za istinu je dobrodošao u Novi Sad. Ne zaboravimo da je to grad stradalnik, koji je pretrpeo velike žrtve od fašističkog režima u Drugom svetskom ratu", rekao je gradonačelnik Vučević.

Ambasadorka Izraela rekla je da je počastvovana što učestvuje u promociji knjige o Jasenovcu koja osvetljava jedan od tragičnih trenutaka u istoriji Srba i Jevreja.

"Treba da se suočimo sa vlastitom istorijom i da iz holokausta izvučemo lekciju kako se takve stvari ne bi ponovile u budućnosti nikome", kazala je Alona Fišer-Kam.

 

RTV (Jaroslav Pap)

Prema oceni predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića, ova knjiga smešta fenomen Jasenovca u komparativni međunarodni kontekst, veoma je živopisna i utemeljena na mnogim argumentima.

Promociji knjige prisustvovala je i Jelena Radojčić Buhač, koja je preživela logor Jasenovac Stara Gradiška, i kojoj je 89 rođaka nestalo u Drugom svetskom ratu.

 

in4s.net

Јевреји упозорили Хрвате: Лажете о Јасеновцу

ИН4С -

5-6 minutes

---

логор Јасеновац

Стоја Башкат, рођена 1905. године, Српкиња из Брезичана код Приједора, одведена у логор Стара Градишка због националне и вјерске припадности. Убијена 1942. са 13-годишњом кћерком Смиљом.

Стоја Чекић и син Мирко, Срби из мјеста Грбавци под Козаром. Одведени у логор Стара Градишка због националне и вјерске припадности. Убијени 1942.

Учитељ Бранко Босанац и његова породица (супруга Даница, синови Немања и Недјељко, кћери Дивна и Љиљана), Срби из Моштанице код Босанске Дубице, одведени у логор Јасеновац због националне и верске припадности. Убијени 1942.

 

Кад им прифали бодљикава жица.., фото: Новости

Слике са судбинама заточених, мучених и убијених ређају се на монитору, у замраченој соби Јавне установе „Спомен-подручје Јасеновац".

Свега ту има, и ланаца којима су окивани, и мапа стратишта гдје су убијани, и њихових личних ствари – од лименог посуђа, преко одјеће, писама, пјесмарице нађене у Старој Градишки, фотографија…

Стакло чува покривач Софије Бакарић, убијене у јулу 1943, и прслук од вештачког крзна Зоре Фаист Радујков, која је из логора изашла разменом. Ту је и прстен Габриела Југа, на чијој је унутрашњој страни урезан натпис „И то ће проћи". Габриел је успео да побегне из транспорта упућеног из Циглане на принудни рад у Трећи рајх.

Свега има, али као да нема ничега. Поставка, иако изузетно модерно урађена, више личи на изложбу у покушају, коју је неко почео да поставља, па отишао на паузу за ручак и више се није вратио.

Прошло је нешто више од годину дана од када је директор Светског јеврејског конгреса за Израел Лоренс Вајнбаум за њу рекао да је пуко „замагљивање историје". Од тада до данас, поставка се није промијенила, али нису поклекли ни притисци јеврејске заједнице да се то деси.

Како је за „Новости" потврдио директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина, у целу ствар умешала се и ИХРА (Међународна алијанса за сећање на Холокауст).

Добро је да је ИХРА ставила Јасеновац под надзор и да ће се она питати око ревизије поставке и постављања нове. Сигуран сам да ће ову ускоро замијенити нова – каже Ђурић.

Према његовој оцјени, а са тим се слаже већина домаћих историчара, актуелна поставка саставни је дио покушаја историјског ревизионизма у Хрватској.

Разводњена је, недостаје јој европски контекст и довољно података који би указали на монструозност почињених злочина. Хрвати су у врсти злочина превазишли менторе из Трећег рајха. Видио сам на десетине листова с аутопсија лешева који су пливали Савом, и ријетко који је имао рупе од метака. Сви су имали често и по више убода ножем. Легенде поред фотографија су недовољно јасне, а фотографије недовољно експлицитне – каже Ђурић.

Тако, рецимо, поред слике Граника, мјеста на лијевој обали Саве, гдје се вршио утовар и истовар робе с речних бродова, стоји само да су „ту убијани заточеници, а њихова тијела бацана у Саву". Али, нигде није наведено да су логораши убијани маљевима!

Нигдје нема ни да су бебе отимане мајкама из наручја, бацане увис и дочекиване на бајонете… А о томе су свејдочили преживјели. Такође, појединим експонатима перфидно се провлачи теза да је у питању био првенствено радни логор.

Логораши стално били везани

А колико људи је у њему страдало, до данас није тачно утврђено. Свакако их је било више од онога што се наводи на изложби: попис 81.998 жртава, међу којима 20.038 дјеце млађе од 14 година. У Музеју жртава геноцида поименце је побројано далеко више људи, али попис није готов, па Ђурић још не жели да излази са бројкама.

Окови у којима су били мучени, фото: Новости

У вријеме када је Јован Мирковић био директор Јасеновца, годишње је, укључујући и бројне ђачке екскурзије, меморијал обилазило око 400.000 посјетилаца. Данас их нема више од 10.000. Мирковић је био директор у два наврата. Како воли да каже, први пут су га „смијенили другови", други пут су га „ухитила господа".

Први мандат му је трајао од 1978. до 1980. Иако му то нико није рекао, проблем је био што је од установе хтио да направи и истраживачки центар. На стратишту Брочица отворио је више од 40 гробница, а у селу Млака, где је једно време био прихватни логор за жене и децу, а иначе логорска економија – пет.

У једној гробници нашли смо дјевојачки ђердан. То ме је потресло више него све разбијене лобање – каже Мирковић.

Покушао је да сачува око 3.600 метара остатака логорских зидина (усташе су све минирале пре повлачења) и уз њих посади јабланове. Безуспешно.

Други пут је био директор од 1990. до 1991. године, када је ухапшен. За њим је расписана потјерница због наводне „четничко-терористичке дјелатности и навођења ракетног напада". Од тада више није одлазио у Хрватску. Садашњу поставку није видио, али из свега што је чуо, највећа му је замјерка што се из ње не види да је у НДХ почињен геноцид, са намјером да се униште Срби, Јевреји и Роми.

Извор: Новости

 

Židovska općina: Podizanjem spomenika Holokaustu u Zagrebu želi se prikriti stradanje Židova u NDH

Židovska općina: Podizanjem spomenika Holokaustu u Zagrebu želi se prikriti stradanje Židova u NDH

Predsjednik Židovske općine Zagreb i Koordinacije židovskih općina u RH Ognjen Kraus od zagrebačke je skupštine zatražio da se "sramotna odluka" o podizanju spomenika Žrtvama Holokausta u Zagrebu ukine, upozoravajući da se njegovim podizanjem "želi prikriti prava istina o stradanjima Židova na području NDH". Kraus kaže da "spomeniku za šest milijuna Židova nije mjesto u Zagrebu i Hrvatskoj jer isti već egzistira u Berlinu", dok je Ivo Goldstein bio napisao da se spomenik može i treba "posvetiti ili onima koji su stradali u deportaciji u kolovozu 1942. godine, ili svim stradalim zagrebačkim Židovima (njih oko 8000) ili svim stradalim hrvatskim Židovima (oko 20.000) ili čak svim stradalim endehaškim Židovima (oko 31.000)… Romima i Srbima… i potencijalnim opozicionarima". Zagrebačka zastupnica Rada Borić, koja je glasala protiv spomenika, smatra da je "grad mogao komemorirati npr. žrtve logora Jasenovac u kojemu su, prema potvrđenoj poimeničnoj listi žrtava, ustaše usmrtile 13.116 Židova, 47.627 Srba, 16.173 Roma i 6.229 osoba drugih nacionalnosti".

 

glassrpske.com

Патријарх Иринеј: Вапај се чуо до неба, али није до Загреба и црквених представника

4-5 minutes

---

05.05.2019 14:04 | Срна

Доња Градина - Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је данас у Доњој Градини да су у усташком злочину у Јасеновцу учествовали и они који је требало да шире љубав и читају Јеванђеље и да су многи од њих окрвавили руке до лаката, чак били рекордери у чињењу злочина.

Патријарх Иринеј је нагласио да се вапај дјеце чуо до самог неба, али не до Загреба и црквених представника и то не што нису могли да чују већ нису жељели. "Они који је требало да проповедају љубав међу народима, они су мачем и ножем чинили злочиначка дела", рекао је српски патријарх послије парастоса који је служио српским жртвама убијеним у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Патријарх Иринеј је истакао само Бог зна колики је број оних који су уморени у најстрашнијим мукама.

"Још се води велика дискусија колики је тај број. Веома велики. Они најобјективнији истраживачи сматрају да је прешао милион", рекао је патријарх.

Српски патријарх је напоменуо да је један од усташких вођа рекао да су уморили више народа него Турци на овим балканским просторима.

Он је поручио да освета не смије да буде предмет размишљања, јер је српски народ хришћански, православни, који слуша Божије заповијести и труди се да их колико може испуни.

Патријарх Иринеј је истакао да ће они, који су чинили злочин, кад тад осјетити трагичност својих дјела, а да српском народу преостаје да не дозволи да буду заборављена њихова стратиша и страдања.

"Морамо опростити јер смо хришћани, а не смијемо заборавити", истакао је патријарх српски.

Он је рекао да је Спомен-подручје Доња Градина свето мјесто, једна од многобројних голгота српског народа створених од 1941. до 1945. године прошлог вијека.

Патријарх је подсјетио да је Исус Христос страдао без кривице на Јерусалимској голготи, док је на овом мјесту и другим српским голготама страдалао много народа у најстрашнијим мукама.

"То су чинили људи који су себе сматрали хришћанима, учинили су злочин који се готово нигде у свету није такав десио. Шта им је био циљ, само они знају", истакао је патријарх Иринеј.

Он је поновио да само Бог зна колико је страдало српског, јеврејског и ромског народа, те подсјетио да су и они који су објективније посматрали и бавили се овим проблемом, а било је ту и поштених Нијемаца, тврдили да је само у Јасеновцу и у Градини страдало најмање 700.000 недужних душа.

"Толики број је само овде, а да не помињемо и не говоримо о местима у Босни, Херцеговини, Хрватској, Лици, страшним логорима, где су смрт нашле хиљаде и хиљаде невиних душа", рекао је патријарх српски.

Према његовим ријечима, Хрвати воле да се хвале Николом Теслом као својим научником, а само из његове породице је убијено више од 80 чланова и таквих породица није био мали број у српским земљама.

Патријарх српски је напоменуо да су ти страшни злочинци били дијелом из хрватског народа, хришћана, али далеко од хришћанског имена и дјела Божијег.

"Оно што су они чинили, у свету се није чинило и догађало. Овај народ је хватан у својим домовима, на њивама и довођен је на стратишта да се никада не врате. Страшна историја једног народа коју не желимо да се понови нигде у свету. Старадала су деца, жене, старци, невини људи, само зато што су припадали другом народу", рекао је патријарх српски.

Он је напоменуо да фашизам није знао за те муке и страдања народа који је био лишен слободе, већ да је та вјештина дошла преко једног народа, али да на срећу то није било мишљења цијелог хрватског народа.

"Не смијемо да дозволимо да заборавимо њихова стратиша и страдања. Морамо опростити јер смо хришћани, а не смемо заборавити", истакао је патријарх српски и пожелио да се овакав злочин никада више и нигдје не понови.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Систем логора смрти Независне Државе Хрватске /НДХ/ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина, као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

 

Spomenička pornografija

portalnovosti.com

Spomenička pornografija

7-9 minutes

---

Predstavnici jasenovačkih žrtava i ove su godine bojkotirali službenu komemoraciju, zbog čega su dobili već uobičajenu porciju batina iz hrvatskog državnog vrha. To je tim grotesknije što je taj vrh isključio samog sebe iz kruga predstavnika jasenovačkih žrtava, ostajući kod teze da je Jasenovac bio isto što i Bleiburg

Pobornici i štitonoše proustaškog mita o Bleiburgu kao najvećeg gubilišta hrvatskog naroda uzvraćaju udarac. Tako bi se najkraće moglo okvalificirati reagiranje hrvatskih svjetovnih i crkvenih vlasti na odluku iz Austrije da se zabrani blajburška kvazikomemoracija u obliku u kakvom je dosad egzistirala. Kruna toga je obavijest organizatora blajburških masovki da su pozvali predsjednicu Kolindu Grabar-Kitarović da joj se ovaj put i osobno pridruži. Ovo je službeno potvrđeno i na Pantovčaku, bez preciziranja da li će se predsjednica odazvati, što je navelo neke novinare da zaključe kako bi zbilja moglo biti tako, u protivnom predsjedničin ured ne bi to spominjao. Ako se to stvarno dogodi, što je malo vjerojatno, bio bi to presedan vrijedan naslovnica svih novina u zemlji pa i šire, jer nijedan hrvatski predsjednik dosad nije bio na Bleiburgu u okviru i na dan službene manifestacije (učinili su to samo bivši predsjednik Ivo Josipović i sama Grabar-Kitarović, ali na druge dane, a Franjo Tuđman ni tada). Kako god bilo, na vatru lažnog mita o Bleiburgu kao planiranom genocidu nad Hrvatima bačene su nove cjepanice, što se očito čini, rekosmo, u inat Austrijancima. Toj, umalo što se ne kaže, raskatoličenoj i komunjariziranoj bratiji treba pokazati zube i to je, eto, učinjeno.

Ali ne samo njima. Zube se očito želi pokazati i predstavnicima žrtava Jasenovca, koji su i ove godine bojkotirali službenu jasenovačku komemoraciju, zbog čega su dobili uobičajenu porciju verbalnih batina iz hrvatskog državnog vrha. To je tim grotesknije što je taj vrh sam sebe isključio iz kruga predstavnika jasenovačkih žrtava jer, kao i vrh Crkve, gura tezu, istina diskretnije nego u Karamarkovo vrijeme, da su žrtve s Bleiburga isto što i one u Jasenovcu. Nema veze što je bjelodano da bjelodanije ne može biti da su na Bleiburgu i tzv. križnim putovima ubijani mnogi koji su krivi za Jasenovac, a u Jasenovcu baš nitko tko je kriv za Bleiburg. Ima tu još nešto što se, svakako ne slučajno, gubi iz vida. Autentični predstavnici jasenovačkih žrtava pridružili su se Josipoviću kada je bio u spomenutom posjetu Bleiburgu, što je priznanje da je ondje i kasnije bilo i nevinih žrtava partizanske odmazde, kojima je na taj način iskazan pijetet. A oni koji figuriraju kao predvodnici blajburške mitomanije nikada nisu odali takvo poštovanje jasenovačkim žrtvama, dok je tobožnji pokušaj kardinala Josipa Bozanića da to ispravi završio onim odustajanjem na pola puta do Kamenog cvijeta, što će ostati vječni spomenik licemjerstvu hrvatskih crkvenih i svjetovnih vlasti. Osim toga, što je možda i najvažnije, predstavnici jasenovačkih žrtava među Židovima, Srbima, Romima i ostalima svesrdno su poduprli pojedinačno pobrojavanje ubijenih u Jasenovcu. Time su doprinijeli da prestane mistifikacija oko ovog logora, koja je svojedobno s brojevima od sedamsto tisuća i više ubijenih prerasla u pravu 'pornografiju' smrti, da se poslužim u ovim novinama već korištenim izrazom.

S druge strane, kao svjetionik svijetli činjenica da zagovornici blajburškog mita nikada nisu pokazivali zanimanje da se tako precizno pobroje i žrtve na Bleiburgu i poslije, očito zato što bi htjeli da spomenuta pornografija smrti opstane, ovaj put u njihovoj režiji. Jasno, premijer Andrej Plenković ne bi htio biti u istoj rečenici s takvima, jer je previše očito da oni manipuliraju brojilom mrtvih tako da umanjuju ili čak niječu žrtve ustaškog terora, a uvećavaju žrtve partizanskog, i tako nastavljaju spiralu mržnje koja je i dovela do masovnih ubojstava. Ali zato se sadašnja državna i crkvena vlast ne libe financijski i drukčije pomagati negatore Jasenovca, a lišo je prošao i Hitler iz našeg sokaka koji je ovih dana opet postrojio svoje ustaše u Splitu. Iz toga je onda logično proizašla ideja, za čiju je realizaciju zaduženo Ministarstvo branitelja Tome Medveda, o podizanju nekakvog zajedničkog spomenika, zapravo više njih, u počast svim žrtvama Drugog svjetskog rata i poslijeratnog razdoblja.

Dakle, dobili bismo nekakav čudovišni križanac ustaško-partizanskog spomenika, čime bi se stavio znak jednakosti ne samo između žrtava nego, puno gore, između slobodarskih i emancipatorskih ideja za koje su pale jedne žrtve i kvislinških i rasističkih za koje su pale druge. Naravno da ovakva spomenička pornografija nije moguća u zemljama koje su činile jezgru nekadašnje antifašističke koalicije, a činila ju je i Hrvatska. Ali sadašnjem hrvatskom državnom vodstvu, Plenkoviću, a još više Grabar-Kitarović, očito je bliskiji primjer istočnoevropskih postkomunističkih država, koje čine slične ustupke svojim pronacističkim kolaboracionistima, s tim da ti kolaboracionisti nisu nailazili na praktički nikakav otpor, dok im se ovdje u Hrvatskoj suprotstavio jedan od najsnažnijih antifašističkih pokreta. I tu je ključ stvari. Ako bi bila realizirana ideja zajedničkih spomenika, Hrvatska bi se odrekla antifašističkog legitimiteta koji je sama dala upisati u svoj Ustav i dobili bismo nakazni, dvoglavi antifašističko-fašistički legitimitet koji ozbiljna historiografija ni zdrav razum ne poznaju. Oh da, spomenuta pornografija nije se pojavila niotkuda. Onih više od stotinu spomenika Franji Tuđmanu kleše kip njegovoj ideji 'pomirbe'.

Ta ideja bi možda imala smisla da je htjela izmiriti potomke partizana i ustaša, iako ni to nije bilo potrebno jer se to već dogodilo kroz važeći Ustav, koji izjednačava prava svih hrvatskih građana Ali Tuđman nije htio samo to, htio je i pomiriti nepomirljive ideologije, jednu zločinačku, drugu osloboditeljsku i emancipatorsku, i u to ime čak poželio izgraditi zajedničku kosturnicu partizana i ustaša u Jasenovcu. To je, naravno, izazvalo skandal svjetskih razmjera i od toga je morao odustati, a pale su tu i neke njegove isprike, ali samo za međunarodnu, ne i domaću upotrebu. Sada se vidi smisao tog lukavstva. Ideja pomirbe spremljena je u vremensku kapsulu kako bi bila izvađena u pogodnom trenutku, i on je zbilja i došao. Već je SDP-ova vlada Zorana Milanovića počela s reanimacijom leša te ideje donijevši propise o nekakvom zajedničkom komemoriranju svih žrtava Drugog svjetskog rata, pa smo imali priliku gledati prizore da se čak i najgorim ustaškim zločincima podižu spomen-ploče kao junacima palim za hrvatsku slobodu i neovisnost.

I to je odškrinulo tešku kamenu ploču na Tuđmanovom grobu. Jer poslije ovoga pojavio se Tomislav Karamarko s idejom da se sasvim ukloni antifašizam iz hrvatskog Ustava, sve u ime nekakve retuđmanizacije, iako svi znaju da je on ondje stavljen na izričit Tuđmanov zahtjev (kao što svi znaju da je na njegov zahtjev to u političkoj praksi demolirano). Zato se Plenković, riješivši se Karamarka, vratio 'izvornom' Tuđmanu, iako bez skandala koje je ovaj svojedobno izazivao u svijetu. Ipak je on 'dijete Bruxellesa', a ne pljuje se u tanjur iz kojeg jedeš. No na čelno mjesto HDZ-ove liste za evroizbore stavio je deklariranog tuđmanovca Karla Resslera, i tako se mrtvouzica nazadnjačkog i destruktivnog tuđmanizma nesmetano nastavlja.

https://www.portalnovosti.com/spomenicka-pornografija

balcanicaucaso.org

The truth about Jasenovac

Osservatorio Balcani e Caucaso

7-9 minutes

---

Ivo Goldstein

Between historical revisionism and divided memories, the Jasenovac concentration camp (Croatia) keeps fostering division and debate in the communities of the region. Ivo Goldstein, a well-known Croatian historian, explains the reason for a long-standing dispute

Also this year, as has happened since 2016, two opposing ceremonies celebrated the liberation of the Jasenovac concentration camp on April 22^nd, 1945. The Jewish and Roma communities as well as the representative of the Serbian minority decided not to participate in the official celebrations, accusing Andrej Plenković's government of being ham-handed in the fight against historical revisionism. We talked about it with Ivo Goldstein, noted Croatian historian and author of a recent essay on Jasenovac (Fraktura, 2018).

The official ceremony at Jasenovac was boycotted for the fourth consecutive year. Why?

Because the government keeps making mistakes, there is no sincerity in its condemnation of those events. This is at least my opinion, I am not the one who decided to boycott the ceremony.

What kind of mistakes are we talking about? In 2016, at the time of the Orešković government, it was clear that the government sponsored historical revisionism. Has nothing changed with the Plenković government?

I cite a recent example. In mid-March, Minister of Science and Education Blaženka Divjak sent a letter to schools to invite teachers to take the students on a trip to Jasenovac – a commendable initiative, given that today only few classes visit the former extermination camp. Unfortunately, however, the letter does not mention ustashe, but only the "Jasenovac camp" and the Shoah – nothing about the Serbs or the Roma who died in the concentration camp.

Official document of the Jasenovac camp citing Jewish prisoners

Why?

Because the government only acts in response to external pressure or to comply with international obligations. Not for the culture of memory. I have no words to describe how negative this attitude is. So, Divjak's initiative is certainly a good start, but it shows all the weakness and limits of the government's action.

Why is it so difficult for the Croatian government to embrace the historical truth about Jasenovac?

The reason is political. The government thinks that the extreme right is influential and makes these concessions hoping to appease it. It's horrible. They do not realise that not only does this not pacify the extreme right, but it does not even reduce the problem. In fact, it emboldens revisionists.

What are the origins of the Jasenovac dispute?

It is a topic that has haunted Croatia for over 70 years. First of all, it should be noted that after 1945, in the first post-war period, Yugoslavia manipulated the number of war victims to obtain greater repairs at the peace table. Hence, even if Yugoslav demographers had estimated 1 million deaths and a 1.7 million population loss (also counting emigrants, the unborn, etc.), Yugoslav diplomats spoke of 1.7 million deaths in Paris. So, it is not clear how, the idea was born that 700,000 of these had died in Jasenovac. It was a lie, but in a totalitarian system, the truth is what the government says.

Has that figure stood for a long time?

Yes, at the official level we continued to talk about 700,000 deaths in Jasenovac, although a 1964 survey carried out in Belgrade registered 59,500 victims. Such data simply remained secret and the research was never published. It was made known only in the 1990s, thanks to a Bosnian Muslim institute. Yet, among historians, it was already clear in the early 1990s that there could not have been 700,000 victims, simply because that figure was inconsistent with the basin of the camp.

So, was Croatian revisionism born in response to Yugoslav exaggeration?

I think there are three main sources of Croatian revisionism on Jasenovac. On the one hand, yes, it was a reaction to the 700,000 figure. On the other hand, there was the need to create a new historiography with the new state and therefore reject everything Yugoslav. And finally, there was the desire of the most nationalist groups to rewrite history, advertising the ustasha regime as something positive for Croatia. Then, the historical trigger was the Serbian revanchism of the 1980s, when Belgrade began to rumour that "the 700,000 were all Serbs", or that "the Croats are collectively guilty for Jasenovac", or even to mention "millions" of deaths. Tuđman himself was the first to respond to Serbian hysteria with his book Bespuća povijesne zbiljnosti [The Horrors of War], published in 1989.

What was the point of view of the first Croatian president?

Tuđman tried to achieve a counterbalance and has the merit of distinguishing between ustashe and Croats, but his work ended up complicating things even more. He developed a theory according to which the real culprits would have been six Jewish kapos, in his opinion "privileged" in the camp – hard to believe, since 5 died before 1942. In short, Tuđman tried to mitigate Croatia's faults, but chose the wrong method. The ustashe cannot be defended. On the contrary, it is historically true that, towards the end of the war, the majority of Croats took part in the anti-fascist struggle. There were more Croats among the partisans than among the ustashe.

What does historiography say about the number of deaths in Jasenovac today?

The list at the Jasenovac camp reports 83,811 names, the one in the Belgrade genocide museum 84,000. In my opinion, 10-20% may still be missing, also considering that moderate Belgrade historians speak of 120,000 possible victims. In short, we will get to about 100,000 victims, I think. But the search is not over. I have proposed to the representatives of Croatia, Serbia, and Bosnia and Herzegovina to share data and do joint research, but nobody is interested.

Where do Croatian revisionists who speak of 18,000 victims get their figures? For example, Jakov Sedlar does this in his documentary "Jasenovac the truth", which was by the way awarded by the city of Zagreb.

That is bullshit. These people simply know they are lying. There are hundreds of documents from the time that mention the names of those killed in Jasenovac. Just look at them. That's what I do. They accuse me of not loving Croatia, of telling lies, but all I do is report what I see in the documents.

Is this counter-narrative based on falsehood that the Croatian government fails or is not willing to eradicate?

Yes, even the government supports the argument that "Croats cannot be war criminals". But that's not getting us anywhere.

I commenti, nel limite del possibile, vengono vagliati dal nostro staff prima di essere resi pubblici. Il tempo necessario per questa operazione può essere variabile. Vai alla nostra policy